Par priča o tome kako su zarazili jedno drugo polno prenosivom bolešću

Imati polne bolesti nije idealno. One su neprijatne, svrbe i ponekad su bolne, a kada dobiješ dijagnozu, moraš da upozoriš sve ranije seksualne partere, da i oni mogu da odu na pregled – što, u zavisnosti od svog odnosa sa ranijim seksualnim partnerima može da bude neprijatno gotovo koliko i sama infekcija.

Poslednje statistike pokazuju da je stopa polno prenosivih bolesti u UK od 2015. godine opala za 4 procenta, ali takođe nije baš ni niska, sa 420 hiljada prijavljenih slučajeva tokom 2016. u Engleskoj. Te iste godine, 59 procenata dijagnoza hlamidije i tripera je dijagnostikovano kod ljudi između 16 i 24 godine, a iz Fonda Terens Higins istiću da „mladi ljudi, crni i oni iz zajednica etničkih manjina, ljudi koji žive sa HIV-om i gej i biseksualni muškarci“ i dalje imaju najgore polno zdravlje.

Dobre vesti: bakterijske polno prenosive bolesti, kao što su hlamidija, triper i sifilis, su lako izlečive. Još bolje vesti: korišćenjem kondoma u ogromnoj meri se smanjuje rizik od bilo kakve zaraze. Zavod za zdravstvo Engleske želi da podseti ljude na ovu jednostavnu činjenicu svojom kampanjom Zaštita od polno prenosivih bolesti, pa je spojio VICE sa jednim mladim parom – Gajom i Džesijem – koji su zajedno pregrmeli polne bolesti.

Njih dvoje su koristili kondome kada su počeli da se zabavljaju, ali kada su shvatili da su u ozbiljnoj vezi, prestali su to da čine, oboje pod utiskom da nemaju polno prenosive bolesti. Gaja nije imala predstavu da nosi hlamidiju – što je Džesi shvatio kada su mu se javili simptomi, kao što je opšti bol u međunožju i peckanje prilikom mokrenja.

VICE: Džesi, pričaj mi o trenutku kada si shvatio da si se zarazio hlamidijom.

Džesi: Bila je to mešavina straha, razočaranja i nerviranja, u stvari. Kada sam otišao kod lekara i kada je to bilo potvrđeno, rekao sam ’Sada to imam, hajde da to sredim’. Pre toga sam malo više bio u panici. Ali bilo je u redu – imao sam to i ranije, tako da mi to nije bilo novo iskustvo.

Jeste li se testirali u isto vreme, Gaja, ili si ti išla posle?

Gaja: Saznala sam kada me je Džesi nazvao i rekao mi, „Slušaj, imamo ovo“. Čim sam saznala, odmah sam pozvala lekara.

Jeste li uopšte razgovarali o polnim bolestima?

Džesi: To nije iskrslo kao tema u razgovorima. Mislim da smo imali razgovore u vezi sa time, po pitanju kontracepcije, ali smo došli do tačke kada smo rekli, „Toliko dugo smo zajedno, verujemo jedno drugom, možemo da počnemo da spavamo bez kondoma“. Gaja je bila na piluli, pa smo verovali da smo bezbedni.

Bili ste zaštićeni od trudnoće, a oboje ste verovali da nemate polne bolesti.

Džesi: Da. Oboje smo bili pod utiskom da nemamo ništa. Izgleda da su simptomi polnih bolesti kod muškaraca uočljiviji, dok kod žena mogu da budu poprilično skriveni.

Gaja, da li znaš kako si se zarazila, i da li si pomislila da bi trebalo da kontaktiraš ranije partnere i obavestiš ih da su možda i oni zaraženi?

Gaja: Mislim da znam kako sam se zarazila, i kontaktirala sam bivšeg dečka i bivše partnere, za svaki slučaj. Ali moj problem je bio taj što sam se poslednji put testirala kada sam imala 16 ili 17 godina. Nije da sam imala mnogo seksualnih partnera ili da nisam koristila kondom, ali nisam bila sasvim sigurna od koga sam dobila hlamidiju – ali rekla sam ljudima od kojih sam mogla da je dobijem.

Džesi, ti si i ranije morao da kontaktiraš bivše partnerke kada si bio zaražen.

Džesi: Da. To ovog puta nije bio slučaj – bio sam prilično siguran da sam je dobio od Gaje. Testirao sam se prilično nedavno i rekli su mi da sam čist. Naša veza je tek počela, a ona je bila jedina osoba sa kojom sam spavao. Ali pre toga je bilo prilično neprijatno, baš nelagodno. Tada sam bio poprilično nonšalantan u svojim seksualnim vezama. U to doba sam studirao.

Na koji način si govorio ljudima?

Džesi: Isprva sam bio defanzivan. Bio sam u fazonu, „Ti si mi ovo prenela“. Razgovarao sam sa osobom za koju sam mislio da je ta, i prilično optuživački sam nastupio – i na moju sramotu, ispostavilo se da to nije bila ona. Ona je otišla na pregled, i nisu joj našli ništa. Onda sam morao da razgovaram sa još nekima, pre nego što sam shvatio ko je bio u pitanju. Ali bio sam sve blaži u svom nastupu.

„Što te je više sramota i više se stidiš da priznaš da imaš polnu bolest, tim gore po tebe.“

Uz prednost naknadne pameti, imate li neke savete za ljude koji bi neko mogao da okrene telefonom i saopšti im nešto slično?

Džesi: Mislim da u toj situaciji ne treba pričati o krivici, jer za početak, ne znaš kako si to dobio, pa moraš da budeš obazriv prilikom razgovora sa svojim bivšim seksualnim partnerima, koliko god da ih ima. Važno je imati na umu da je to prilično rasprostranjena stvar. Svakome može da se dogodi. Tretirajte je kao bilo koju drugu bolest koju dobijete.

Da li ste o tome razgovarali s prijateljima, ili ste izbegavali tu temu?

Džesi: Mene stvarno nije briga. Mnogo sam razgovarao o tome sa ortacima, neki od njih to nikada nisu imali, pa pretpostavljam da ih ta tema interesuje. U isti mah, ne vidim problem sa tim da u nekom trenutku u svom životu oboliš od neke polne bolesti. Mislim da svako jednom doživi tako nešto. Stvarno mislim da to nije nešto strašno. Što te je više sramota i više se stidiš da priznaš da imaš polnu bolest, tim gore po tebe.

Apsolutno. I još jedna važna stvar je shvatiti da kada otkriješ da imaš određenu polnu bolest – neku bakterijsku: hlamidiju, triper, sifilis, trihomonijazu, ali nažalost, ne i neke od virusnih, kao što je herpres – njih je lako izlečiti.

Džesi: Da, definitivno.

Koliko je vama trebalo da se izlečite?

Džesi: Pili smo antibiotike nedelju dana, ili tako nešto. Ali nam je rečeno da nemamo seks, zato što infekcija nestaje samo kada nijedno od vas više nema ni tragova bakterije. Ali mi smo bili malo budalasti, i ponovo smo imali seks bez kondoma. Bili smo malo nesmotreni i na kraju je bolest malo duže trajala, jer smo morali da uzmemo novu turu antibiotika. Kada smo to uradili, bili smo mnogo pažljiviji.

I konačno, koji su vam najbitniji saveti za seksualno zdravlje?

Džesi: Kao prvo i najvažnije, koristite zaštitu. Uvek je bolje da budeš bezbedan, a ne da se kaješ. Ako voliš da imaš seks bez kondoma, to je apsolutno u redu – ima mnogo opcija koje su ti dostupne. Ako pretpostavimo da ste u posvećenoj vezi u kojoj postoji međusobno poverenje, treba da koristite kondom, dok se oboje ne testirate. Ali mislim da u početku uvek treba koristiti kondom, zato što se dugoročno gledano isplati.

Gaja: Što se mene tiče, očigledno, treba koristiti kondom, i ne treba se stideti razgovora o polnim bolestima, sa najboljim prijateljima, sa nekim bliskim. Teško je, ali ponekad, kada zadržavamo stvari za sebe, pomislimo da smo jedini – ali mnogi ljudi imaju polne bolesti. Mada, ako koristiš kondom, nikada nećeš imati neki od tih problema.

Još na VICE.com:

Izgleda da su neke polno prenosive bolesti dobre za tvoje međunožje

Herpes: upoznajte se sa bolešću koju verovatno već imate

Pregovarač savetuje kako da kažeš nekom da si mu preneo polnu bolest