Prestala sam da se poredim sa devojkama na Instagramu i počela da uživam u životu

Mediji često izbacuju bombastične tekstove o najnovijim istraživanjima koja pokazuju da ste depresivni ili anksiozni ukoliko na vašem Instagram profilu preovladavaju selfiji, hladni tonovi ili nešto treće podjednako tupavo.

Nikada nisam bila sklona da poverujem ovakvim tekstovima jer su rezultati naučnih istraživanja uglavnom iskivljeni tako da proizvedu klikabilan naslov bez mnogo pokrića. Sa druge strane, metodologija navedenih studija je najčešće nepodobna sa užasno malim i nereprezentativnim uzorcima ili prosto o njoj nema reči.

Godinama sam sa lakoćom racionalizovala moje problematično ponašanje na društvenim mrežama i kao pravi mali štreber sa sociologije metodološkim kritikama odacivala sve znakove upozorenja, a bili su očigledni. Čak i sada, u toku pisanja ovog teksta sam tri puta otišla na Instagram samo da proverim kako napreduju lajkovi na novoj fotki koju sam izbacila.

Ne mogu večno da bežim od istine – navučena sam na društvene mreže i ako nisam u stanju da ih proverim 160 puta na dan ja upadnem u apstinensku krizu. Meni društvene mreže, a naročito Instagram, služe kao sredstva za promociju tekstova koje pišem i za nalaženje novih sagovornika. U tom smislu su mi ne samo korisne, već i preko potrebne.

Drugi, podjednako značajan razlog zašto se ne skidam sa Instagrama verovatno nije za pohvalu, ali ušla sam u ovo sa namerom da budem iskrena tako da ću priznati – volim pažnju, popularnost i lajkove.

Međutim, moje svakodnevno raspoloženje ne zavisi od toga da li sam na fotografiji dobila 200 ili 700 lajkova. Ne osećam se depresivno kada poseta mom profilu značajno opadne jer nisam ništa objavila pet dana. U tom smislu sam ok. Dosta sujetna, ali psihički stabilna.

Ovo pišem zato što znam da nisam jedna. Ljudi, a posebno mlade devojke preko društvenih mreža pokušavaju da svoj život predstave lišenim problema i nesavršenosti. Tamo smo svi lepi, srećni, zaljubljeni i bogati. Možda te objave nisu laži, ali one ne čine celokupnu sliku i kada Instagram posmatramo kao jedno veliko takmičenje, na kraju svi ispadamo gubitnici.

Očigledno je da ne činimo sebi uslugu kada se poredimo sa nerealističnim idealima savršenog života drugih ljudi na Instagramu i nije potrebno neko naučno istraživanje da nam to potvrdi. Ipak, našla sam jedno koje je besprekoro opisalo sve što sam osećala. U pitanju je studija Kraljevskog udruženja za javno zdravlje Velike Britanije čiji rezultati prevedeni u tekst za širu publiku govore sledeće:

Utvrđeno je da je Instagram najštetniji, naročito po mlade žene. Ova popularna aplikacija se izdvojila po svojoj sposobnosti da bukvalno isfilteriše bilo kakvu nesavršenost, zbog čega se zauzvrat korisnici osećaju anksiozno, depresivno, usamljeno i neispunjeno, ili kao što se kaže na internetu, osećaju ludački „strah od toga da nešto propuštaju".

Tačno, tačno i apsolutno tačno. Sve ovo mi je postalo jasno još pre mnogo vremena, ali nisam jednostavno mogla da prestanem da koristim Instagram – to bi bio ekvivalent samoubistva društvenog života. Instagram je mač sa dve oštrice, jer koliko vam pruža zadovoljstvo, toliko šteti vašem psihičkom zdravlju.

Primetila sam da me editovanje i planiranje reda fotografija za Instagramu jako smiruje kada se osećam anksiozno. Sada, ukoliko sam pod velikim stresom, uzmem telefon i planiram kako će mi izgledati profil. I to me čini srećnom. Sa druge strane, gledanje tuđih profila ima potpuno suprotan efekat.

Godinama sam gajila tu nezdravu naviku da nekoliko puta u toku dana proveravam profile raznih devojaka koje su mi bile zanimljive, kojima sam se divila i koje sam volela da hejtujem. Svakodnevno sam moj izgled poredila sa njihovim, moj uspeh sa njihovim, moj život sa njihovim i što sam više to radila postajala sam sve manje zadovoljna sa onim što imam.

Kada mi je sve išlo dobro u životu, umesto da uživam, ja sam svoj uspeh potcenjivala jer nisam bila kao neka devojka koja je u mojim očima predstavljala ideal. Uvek je postojala ta neka koja ima lepše lice, bolji posao ili zgodnije telo i koja mi upropasti samopouzdanje, a da toga nije ni svesna. Nikada nisam mogla da budem u potpunosti zadovoljna.

A kada mi je život bio manje nego idealan, postajala sam neuporedivo gora, jer sam mnogo više pažnje posvećivala posmatranju drugih. Mogla sam da provodim sate opsesivno listajući fotografije na Instagramu. Korelacija je očigledna – što više vremena provodim na profilima drugih devojaka, to sam manje zadovoljna sa sopstvenim životom.

Ovako razmišljaju bolesne osobe, znam. Moram da naglasim da je jako lako skliznuti putem poređenja i samokritike kada si okružen idealima lepote i blagostanja. A takvo poređenje nikada nema srećan kraj.

Ogroman je broj istraživanja koja korišćenje društvenih mreža povezuju sa povećanjem depresije i anksioznosti. U jednom trenutku više nisam mogla da bežim od činjenica – moje ponašanje na Instagramu je uticalo na moje psihičko zdravlje i morala sam nešto da preduzmem.

Pre skoro pola godine sam konačno prestala da posećujem i analiziram tuđe profile. Sada više ne gledam ni sadržaj koji izbacuju ljudi koje pratim. Isključim mozak i automatski lajkujem objave da bih bila aktivna. Retko kada gledam storije - samo ostavim telefon da ih prelistava dok ja radim nešto bitnije. A sada mi je sve bitnije od tuđih života. Uvek je teško prekinuti nešto na šta si navikao, ali ova promena je bila i više nego potrebna.

Kvalitet života mi se značajno poboljšao od kada se ne poredim sa iskrivljenim predstavama tuđih stvarnosti. Srećna sam kada dobijem 500 lajkova na selfiju i baš me briga da li je neko dobio 1,500. Srećna sam kada odem na putovanje sa dečkom i ne obazirem se na to što je neka druga devojka otišla na više putovanja ili bolje destinacije. Ne hvata me užasan napad panike zato što je ona sa manje godina više postigla u životu. Nisam više ogorčena, ljubomorna i nezahvalna. Najvažnije od svega - ne živim u konstantnom strahu da sam fejlovala u svemu.

Još jedna pozitivna promena koju sam primetila od kada se ne upoređujem sa drugima je to da više nemam ni potrebu da se iznova i iznova dokazujem. Ne moram više da slikam i objavim svaki lep trenutak u životu, svaki fensi događaj na koji sam pozvana, svaki poklon koji dobijem od dečka, svaku romantičnu večeru. Mogu da budem zadovoljna stvarima koje imam čak i kada dugi ne znaju za njih.

Često je potrebno malo samospoznaje i truda da se pokrenu velike životne promene. Poređenje sa drugim devojkama na Instagramu mi je pružalo neki perverzan osećaj zadovoljstva, posebno kada mi se činilo da sam na “pobedničkoj strani”. Ali kada posmatram širu sliku, ovo ponašanje je na kraju bilo pogubno za moje psihičko zdravlje.

Nastaviću da koristim Instagram za pozitivne stvari: za samopromociju, da bih se osećala lepo, za umetničko izražavanje i zabavu. Ništa nije crno ili belo, pa tako ni upotreba društvenih medija. Meni je bilo ključno da prepoznam i eliminišem paterne ponašanja koji su bili štetni po moje psihičko zdravlje. Od kada sam to uradila, mogu da koristim Instagram, a da se pritom ne osećam loše.

Još na VICE:

Da li je moguće živeti od Instagrama u Srbiji

Pustila sam da mi moji pratioci na Instagramu kontrolišu život jedan dan

Sve poruke koje dobijaš od muškaraca kada pišeš o seksu u Srbiji