Zdravlje

Ko više veruje u super moći antibiotika - doktori ili pacijenti u Srbiji?

A htela sam da proverim i sama koliko je moguće po apotekama u Beogradu nabaviti antibiotike na crno.
5.10.17

Od kako znam za sebe, znam za sklonost ka samostalnom lečenju antibioticima ljudima oko mene. Roze surup palitreks je jedna od lepih uspomena iz detinjstva. Boli te grlo, često ideš da piškiš, imaš temperturu, zapušen ti je nos – svaka poštena srpska porodica zna da prepiše terapiju, naravno antibiotika. Otkako je pre par godina uvedena kupovina samo na recept, sigurno je da se smanjilo ovo "sam svoj doktor" lečenje, a prošle godine je ministar zdravlja najavio strogu kontrolu apoteka i visoke kazne za sve one koji "nepropisno izdaju lekove".

Reklame

Ali, kao i u mnogim drugim stvarima, naš narod se pokazao kao snalažljiv i da ume da zezne sistem, pa je tako bilo i sa antibioticima. Htela sam da proverim i sama koliko je moguće po apotekama u Beogradu nabaviti antibiotike na crno – ne bi trebalo da je teško, jer ljudi nabavljaju i mnogo ozbiljnije stvari.

Krenula sam prvo od apoteke na Konjarniku sa pričom da pošto imam pesak u buregu ponekad imam urinarne infekcije (što je istina) i nemam knjižicu (što je laž, ali je postojala velika verovatnoća da to bude istina) i da želim da kupim Baktrim. Apotekarka mi je vrlo hladno rekla da ne može bez recepta i očitala mi je bukvicu, jer "mora tačno da se zna koji antibiotik je za šta, i da mogu da izazovem velike komplikacije".

Bila sam malo obeshrabrena, ali šta sad i pošla dalje ka Vračaru. Ušla sam u jednu od apoteka gde je uvek gužva, ali ni tu nisam uspela da dobijem svoju dozu Baktrima. Ipak, apotekarka mi je delovala kao da okleva i kao da je pogledala u pravcu gužve u stilu "ne mogu pred ljudima da ti dam", ili sam možda ja tako želela da verujem da njen sažaljiv pogled i sleganje ramenima znači.

Onda sam otišla do jedne druge apoteke na Vračaru za koju sam čula da "tu može sve da se dobije". Bila sam uzbuđena dok sam prilazila kao da idem da nabavim metadon, a apoteka je po spoljašnjosti tako nekako i izgledala. "Dobar dan, meni treba Baktrim, a nemam knjižicu, pa zato moram bez recepta", krenula sam u naletu, dok me apotekarka nije prekinula "a za šta vam treba" i već krenula ka nekoj fioci. Ja tu kažem "urinarne infekcije" i ona već klimne glavom, iako sam ja ceo scenario izdeklamovala sa nepostojećom knjižicom i to tako uverljivo da sam se za trenutak zabrinula i pomislila – au, možda ipak imam infekciju, možda ipak da popijem taj Baktrim. Uglavnom - 220 dinara i mogla sam već da krenem da se drogiram ovim antibiotikom.

Na putu do sledeće apoteke za koju sam čula da je neko uspeo da kupi nekad nešto bez recepta, imala sam još jedan neuspešan pokušaj kupovine u jednoj usputnoj. Uglavnom, ovde sam krenula sa standardnom pričom i dobila pitanje koje nisam očekivala "ko vam je doktor, gde se lečite?", rekla je vrlo neljubazna apotekarka. Zbunila sam se, ali i snašla i rekla istinu, da se lečim u železničkoj ambulanti i da se tamo jako često menjaju doktori, a da ja retko idem tamo. "Dobro, ime bilo kog doktora, zubara, ginekologa" – rekla je nervozna apotekarka spremna da zapiše za neku bogtepitaj kakvu evidenciju. Kako god, uspela sam da dobijem još jedno pakovanje baktrima uz njen komentar "kako samo jednu, obično idu dve", a već sledećeg trenutka je potpuno bolelo uvo, tutnula mi je kutiju i želela da se što pre izgubim, čim mi je uzela pare.

- U poslednje vreme je prepisivanje antibiotika postalo kontrolisano jer se takav lek više ne može uzeti bez recepta. Antibiotici se daju najčešće kada su u pitanju respiratorne i urinarne infekcije – kaže za VICE Miljana Damnjanović, doktor medicine.

Reklame

Problem nedostatka zdravstvene kulture ugrožava sve domene zdravstvenog delovanja, pa tako uzimanje antibiotika samostalno.

- Često su pacijenti koji dođu na pregled na svoju ruku uzimali antibiotike i time produbili rezistenciju bakterija. Nažalost, čekanje zadnjeg trenutka za odlazak lekaru je i dalje popularno, a u posledice su manje upućeni i na tome bi trebalo raditi – kaže Damnjanović.

Ona upozorava na ozbiljne probleme, koje zezanje sa antibioticima može da izazove. Pored rezistencije bakterija javljaju se i crevne infekcije klostridijom koja nastaje upravo uništavanjem crevne flore antibioticima širokog spektra i to je, pored alergijske reakcije kao jedne od najtežih, druga komplikacija po težini kod nepravilog uzimanja i propisivanja antibiotske terapije, kaže doktorka.

Okej, moja situacija potrage za antibioticima je bila hipotetička i nije za primer. Zanimalo me je kako ljudi koji se inače leče na svoju ruku nabavljaju antibiotike

- Inače ne uzimam jer ih ne volim baš. Izazovu mi kandidu ponekad, ali sad sam recimo uzela Hemomicin jer sam ga ranije uzimala isto za upalu grla i uha i pomagao mi je. Tek sam počela da radim, pa ne mogu da se vucaram po lekarima i otvaram bolovanje, pa sam bukvalno prekopala po kutiji sa lekovima i videla da ima hemomicin i uzela ga jer ne mogu da odležim a treba mi nešto da što pre prođe – kaže Nevena* za VICE.

Ranije je uzimala Hemomicin na svoju ruku možda dva tri puta, kada iz nekog razloga nije mogla da ide do lekara, ima kući zalihe od ranije kupljeno u apotekama.

Reklame

- Moj odnos prema sopstvenom zdravlju nije baš za pohvalu, ali koliko često idem lekaru kada mi je potrebno i razlozi zbog kojih radije odlučujem da se lečim na svoju ruku pokazuju kakvo nam je stanje zdravstva i države uopšte – kaže Nevena.

Sofija* uzima antibiotike samo kad proceni da su joj se pogoršali simptomi sa grlom, recimo jednom u šest meseci, a zbog posla nema vremena da ide kod lekara, pa i tako bolesna ide na posao.

- Izbegavam da se "trujem", pa ih koristim baš kad moram. Uglavnom mama ode kod doktora pa traži recept ili zna već neke apotekarke pa joj daju i bez recepta, ali valjda zbog stanja 90-ih, nekako svih lekova mora da ima u kući za ne daj bože – kaže Sofija.

Jovana* takođe zbog gužvi odlučuje da se sama leči antibiticima. Jedini motiv je to što su kod lekara opšte prakse prevelike gužve i dok dođes na red pod jedan ozdraviš, pod dva dobiješ upalu pluća, kaže Jovana. Nabavlja ih uglavnom preko prijatelja, od majki drugarica, a pije ih samo kad joj je baš loše.

- Sad je prilično teško nabaviti antibiotike bez recepta, ali sam zapravo baš pre par dana uspela da tako uzmem jednu kutiju. Ustvari, iscimala sam, sestru da ode u apoteku gde je poznaju i lepo zamoli ljude. Mislim da je predstavila situaciju tako da ja upravo umirem koliko mi je loše, i da, ono, ako ne dobijem tu kutiju gotovo, i dali su joj – kaže Nina*.

Obično ih uzima kad je baš bolesna - ako možu na posao znači nije toliko strašno i onda se naliva ferveksima, a ako vidi da baš ne možu da ustane onda krene sa antibioticima. Kaže da je razlog to što nema knjižicu, ni pare za privatnika, ali kapira i podržava razloge zbog kojh ih doktori toliko teško daju.

Reklame

Prema podacima Studije o potrošnji antibiotika u pedijatriji koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja, Srbija je uspela da se nađe među zemljama koje u Evropi koje se masovno kljukaju antibioticima, tačnije pet puta više nego ostale zemlje u Evropskoj uniji. Osamdeset odsto antibiotika se koristi zato što sui h prepisali pedijatri i doktori opšte prakse, ali se uzimaju i na sopstvenu ruku. Najveći problem je u tome što se stvara otpornost na lekove, pa uskoro nećemo imati čime da se lečimo. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da nam zbog te povećane otpornosti na lekove ponestaje efikasnih antibiotika i da neke zeznute infekcije, kao što je tuberkuloza u budućnosti neće moći na ovaj način da se leče.

Farmakolozi smatraju da pored toga što doktori ne utvrde dobro dijagnozu problem je i "kućnom lečenju", a pedijatri se žale na pritisak roditelja koji su ubeđeni da njihovo dete mora da dobije antibiotik.

Izgleda da je opšte verovanje u super-moći antibiotika u Srbiji vrlo rašireno i kod nekih doktora i kod običnog sveta. Mnogi se pravdaju time da nemaju knjižicu, ni mogućnost da zbog posla izgube dan od lekara, dok doktori upozoravaju da je to ponašanje neodgovorno. U svakom slučaju, moraćemo nešto da menjamo, ako planiramo da u budućnosti imamo lekove na koje nismo razvili otpornost.

Šta u Srbiji možeš kada nemaš pare za privatnog psihoterapeuta

Borba za novu zdravstvenu knjižicu u Srbiji: Uvrede, nervni slomovi i povraćanje

Od čega najčešće boluju studenti u Beogradu