Foto: Vice
Ovaj tekst je deo "Onaj osećaj kad" - partnerstva između VICE Australia i inicijative za mentalno zdravlje mladih headspace.Ipak, iako povremeni su napadi besa – koje karakteriše „impulsivno, agresivno, verbalno ili fizički nasilno ponašanje neprimereno situaciji“ ( Mayo Clinic) – poznat fenomen, ideja pomračenja svesti nipošto ne pripada mejnstrimu. Psiholog Grant Breht iz IEPP, stručnjak za kontrolu besa kod mladih australijskih sportista, kaže da je ovaj koncept neosnovan i rizičan:„Psihološki gledano, ne bi trebalo koristiti termine kao što su pomračenja svesti kad je bes u pitanju. Fenomen se tim putem neprikladno opisuje, pa se izaziva više štete nego koristi. Ljudi počnu da veruju da u besu ne upravljaju svojim postupcima, što nije tačno.“„Neki to koriste kao izgovor – ne mogu da se kontrolišem kad me obuzme bes. U devedeset devet odsto slučajeva, to nije tačna izjava. Tačnije bi bilo reći – ne kontrolišem se jer ne ulažem neophodno vreme i trud.“Kao i većina stručnjaka, Breht smatra da svaku manifestacija besa primarno izaziva manjak kontrole nad impulsivnim ponašanjem. „Moguće je naći se na pola puta, reći da imamo problem sa besom ali i sa nagonskim ponašanjem, povući određene kočnice u procesu razmišljanja i delovanja da bi se ostvarila bolja emotivna reakcija“.Ako osoba primeni metode za kontrolu besa – usporeno disanje, brojanje do deset, odlazak na kognitivno-bihejvioralnu terapiju – moći će da prilagodi svoju reakciju.„Gubitak kontrole nad emocijama je u pitanju“, kaže Breht „osim u slučajevima stvarnih neuroloških deformacija. Većina ljudi može, ako to želi, da se potrudi i zauzda svoj bes i svoju jarost. Nažalost, današnje je društvo sklono preuzimanju uloge žrtve, pa češće krivimo eksterne faktore za svoje ponašanje umesto da preuzmemo odgovornost.“Poter-Efron se ne slaže, insistira da su pomračenja svesti stvarna, i tvrdi da će se boljim izučavanjem ovog sindroma razviti više saosećanja za one koji od njega pate. „Apsolutno nijedan razlog ne postoji da bi se odbacio stav po kom bes izaziva pomračenja svesti“, kaže on. „Veza između ovih fenomena je ustanovljena. Znamo kako se osobe pod traumom disocijativno ponašaju, znamo da je to posledica ekstremne ugroženosti.“„[Kod pomračenja svesti], sve što se izgovara vrlo je primitivno. Mnogo je psovki i ponovljenih fraza, obično izraženih što je glasnije moguće. Cilj je da se drugi akter zastraši, da se uništi. Svest se vraća ili kad se osoba sasvim iscrpi, ili kad uoči da pretnja više ne postoji.“Poter-Efron priča o jednoj od svojih pacijentkinja. „Njeno pomračenje svesti trajalo je pola sata. Nije se sećala svega što je govorila i radila, zapamtila je samo da je vrištala ’beži od mene’.“ Pošto je povratila svest, kaže on, spavala je čak 36 sati.„Inicijalno je najvažnije imenovati ovaj fenomen u razgovoru sa pacijentom. Potrebno je da im se dopre o svesti informacijom da je njihovo stanje poznato, da ga dele i drugi ljudi. Tako se pacijent motiviše da uloži neophodan trud i nadvlada svoje stanje.”I Breht i Poter-Efron slažu se da osoba koja pati od nekontrolisanih napada besa mora pre svega da postane svesna svog problema, što pomaže da se on predupredi dok je vreme.Uprkos razlikama u opisu fenomena, dvojica stručnjaka takođe se slažu po pitanju koraka koji mogu dovesti do bolje kontrole besa. Intervencije primenjuju strategije za rešavanje problema u mislima, osećanjima, i sećanjima koja vode do besa, kao i u kontroli impulsivnog ponašanja. Potrebno je objasniti ljudima da bes ne mora da ih kontroliše, da su oni sposobni da kontrolišu njega. Takođe, važan deo ovog procesa je obraćanje nadležnim medicinskim institucijama koje će ponuditi plan daljeg rada na samokontroli.Ališa se Sa ovim slaže. Svakodnevnom meditacijom, vežbanjem do iznemoglosti, i „humanizacijom drugih“, uspela je da spreči pomračenja svesti izazvana besom do svoje 24 godine. „Duboko dišem, i obično napustim situaciju u kojoj se nađem. Ako me ljuti, kažem zajebi ovo i zapalim. Bolje nego da ostanem tu, trpim, i postepeno se sve se više ljutim dok mi ne izleti ono što ne bi trebalo da se kaže.“Još na VICE.com:Dugovi ozbiljno utiču na tvoje mentalno zdravljeKako je mentalno zdravlje postalo novi feminizam?Šta je tačno psihoza
„Bes je sasvim prirodno osećanje koje svi iskuse pre ili kasnije. Ipak, to ne znači da je lako nositi se sa njim. Za neke osobe bes postaje problem sam po sebi jer negativno utiče na svakodnevni život i međuljudske odnose, preliva se u agresiju prema drugima. Bes takođe može biti simptom dubljih problema, maska za depresiju ili tugu.
Reklame
Viki Rajal iz headspace, Australijske fondacije za duševno zdravlje mladih: www.headspace.org.auAliša* je sa sedam godina po prvi put shvatila da njena ljutnja nije normalna. „Slali su me kod psihijatra zbog napada besa, gde sam dobila ilustrovanu tablicu.“ Na njoj je bilo prikazano deset izraza lica, od mirnog do pomahnitalog. „Za domaći, trebalo je da svakog dana obeležim kako sam se osećala, na kom nivou besa sam bila. Umesto toga, ja sam je pocepala.“Kaže da je u tom trenutku iskusila „pomračenje svesti“, da ne pamti šta joj se dešavalo sledećih nekoliko sekundi. „Kad sam došla sebi, bila sam u sestrinoj sobi koja je bila sva uništena. Sjebala sam joj sto, prevrnula madrac. Papirni ostaci one tablice bili su svud po podu. Shvatila sam da ne znam šta mi se dešava.“Neki stručnjaci za kontrolu besa, kao što je američki psihoterapeut Dr Ron Poter-Efron, smatraju da u slučajevima poput Ališinog ekstremni, primitivni bes izaziva pomračenje svesti. Po toj teoriji, osoba koja besni žrtva je sopstvenog disocijativnog stanja dok izlaže svoju okolinu verbalnom a nekad i fizičkom nasilju.Poter-Efron kaže da ova pomračenja mogu potrajati od nekoliko sekundi do više sati. Pacijent se budi umoran, u parcijalnoj amneziji.„Važno je imati u vidu da se bes može savladati samokontrolom, uz podršku lekara opšte prakse i drugih medicinskih ustanova. Osoba koja je svesna svog besa lakše će naučiti kako da ga izrazi na prihvatljiv način i lakše će održati duševno zdravlje. Čitajte o besu na headspace.org.au.“
Reklame
Reklame
Reklame