Nikada nisam masturbirao i osećam se dobro

Svoju svrš viđam iskuljučivo ujutru i to sporadično. Vlažni snovi su mi kežual, a lice ljubavnice je uvek maglovito, kao da je bojeno prstima. U snovima uvek izgovorim nešto poput: "Hvala na dolasku" dok dodirujem njeno fantomsko telo. Ona izgovori: "Drago mi je da sam ovde, zaista uživam". Potom ružičasta bradavica doleti u moj san kao kometa, a ja je nežno pritisnem. I onda se probudim u mokroj posteljini na ta vlažna floridska jutra, mokrih gaća.

Telo mi to radi tiho i nesvesno, poput krotkih likovanja koje uputim sebi nakon što sam u liftu razgovarao sa nekom slatkom devojkom. Ali za mene, noćne emisije su često jedino oslobođenje koje moje telo dobije, jer za svoju dvadeset i jednu godinu postojanja na planeti nisam nikada masturbirao . Ovo je mnogima užasno: "Masturbacija je prirodna! Sav ćeš da se blokiraš ukoliko ne izbaciš to iz sebe!" Neki čak smatraju da je masturbacija vid istrajnosti, ako ne čak i svojevrsni uspeh. Čak sam za ljude najotvorenijeg uma ništa više od punchlinea najstarijeg vica na svetu: "98 odsto ljudi na svetu mastrubira, a 2 odsto laže."

Nije da nisam nikada pomišljao na tako nešto, samo nikada nisam osetio poriv. Možda sam jedini čovek na svetu koji se nikada nije dodirivao, ali opet postoje mnoge stvari koje takođe nisam nikada dodirnuo - subaru iz 2013. godine, autentični njujorški đevrek ili irvasa. Pod rizikom da delujem samoubeđujuće, ipak postoji beskrajno veliki broj stvari koje su mi daleko zanimljivije od premise da sedim kod kuće sa sopstvenim kurcem u rukama.

Koji tip nema priču o svom prvom putu kada je provalio da penis može da se masira kao guma do orgazma poput duha iz lampe? Masturbacija je tačka odrastanja; kasnije postaje navika koja može da spreči pojavu kancera, ili barem da spreči potencijalno gubljenje razuma. Smrt i masturbacija su dva tabua neizbežnosti koji tiho rone ispod površine života i umetnosti.

Masturbacija je kao pripadanje nekom tajnom klubu: svi znaju o čemu se radi, ali niko nema potrebu da govori o tome. Ima čak i epizoda Seinfelda kada Džordž Konstanca sedi za stolom i saopštava Džerija da ga je majka "uhvatila".

Džeri pita: "Uvhatila u čemu?"

Džordž se mršti i kaže: "Znaš…"

U studiju se dešava erupcija smeha, jer "svi znamo" o čemu se radi. Ovi nagoveštaji nas ujedinjuju. U Talahasiju ili u Francuskoj; okruženi tržnim centrima ili starim umetninama; pantalone su spuštene i narodi jebu sami sebe. I svetu je to potrebno. Bez masturbacije i strpljivog čekanja ponovnog okupljanja Prijatelja, krv bi tekla ulicama vašeg grada.

Osim što ja nikada nisam dobio šifru da bih se učlanio u taj klub. Ta tačka u pubertetu kada je trebalo da otkrijem čuda muške anatomije se meni, jednostavno, nikada nije prikazala. I dalje.

Napaljenost je kao Sveti Duh. Video sam da su neki njime ispunjeni, da pevaju i hvale, plakanje na oltarima privrženosti - ali meni je to oduvek bilo pomalo smešno. Odrastao sam i vaspitavan kao katolik i pre mog prvog ispovedanja sam dobio listu na kojoj su taksativno bili navedeni grehovi. Uobičajeni grehovi su bili izlistani:

- Nisam poslušao roditelje.

- Korisitio sam ime božije uzalud

- Masturbirao sam.

Uvek sam upisivao znak pitanja na papiru pored odgovora "masturbacija" i predavao taj radni list ocu Enisu. Zaista nisam znao. On je mislio da sam samo bio drzak, pa sam uvek nenormalno ispaštao, a porodica bi me ostavljala na crkvenoj klupi da ponavljam obaveznu "Zdravo Marijo" dok u potpunosti ne iščezne njeno značenje. "Sveta Marijo, Mjako Božija, moli se za nas grešnike, sada i u času smrti naše. Amen."

Jednom sam probao masturbaciju - negde u srednjoj školi - pošto sam doživeo ogroman hajp u vezi sa time (razgovori među muškarcima koji traju do dva minuta, samo da bi se ubrzo usmerili ka pričama o kurcu). Sa svim tim losionima u pripremi, moj penis je podsećao na scetlucajuće, porcelansko morsko prase, mokar i blistav. Cela stvar mi se dojmila apsurdnom. Šta je trebalo sada da radim sa time? Delovalo je banalno da skliznem u to stanje u kojem ću da maštam o sebi sa nekom nagom lepoticom i da stvaram momente koji zapravo ne postoje. Na kraju sam odustao.

___________________________________________________________________________

Pogledajte još: problem južnokorejske industrije ljubavi

___________________________________________________________________________

Prvi put kada sam svršio u budnom stanju je bio u moju bivšu devojku. Ona mi je skinula mrak kada sam imao dvadeset godina. Odradili smo to nakon žurke u pola ispijanja neke Mekdonalds ajs kafe. Kada sam svršio, i ona je. Bilo je to uzajamno mešanje fluida. Pomračilo mi se na petnaestak minuta dok sam grgoljao kroz složenost celokupnog osećanja kao početnik u isprobavanju vina. Orgazam je delovao prirodno, normalno - skoro svakodnevno i obično. Ovo je ono zbog čega su ljudi spremni da ubiju?

Ujutru smo kupili pobedničke ajskafe koje su imale isti ukus kao i dan pre. Preko nas, The Wanted su drobili preko Mekdonaldsovih zvučnika: My universe will never be the same. I'm glad you came. I'm glad you came . Šapnula mi je: "I meni je."

Seks je ubrzo postao rutinski. Nakon svršavanja bih se vratio u svoje prirodno budalasto stanje - oduvek sam bio neprilagođen u društvenim okolnostima, čak i usamljen među voljenima. Ali devojka mi je govorila da sam sasvim drugačija osoba u krevetu. Nazivala me je svojim najboljim ljubavnikom. Osećao sam se ponosno i upečatljivo. Možda je to osećanje muškosti.

Kada smo raskinuli, dogovorili smo se da je naše prijateljstvo nešto vredno spasavanja. Ali onda je pobegla van domašaja. Rekla je da ne može da bude prijatelj sa bivšim zbog intimnih - orgazmom zakomplikovanih stvari. Nikada više nije razgovarala sa mnom.

Kada pomislim na nju setim se tih dana kada smo samo ležali zajedno na musavoj posteljini, diveći se našim orgazmima. I možda je to ono što čini masturbatore: da ostanu sa kurcem u ruci, jureći sećanja.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu