​Seks radnica objašnjava kako treba razgovarati sa seks radnicama

Prošlog vikenda sam upoznala neke nove ljude. Jednom prijatelju sam rekla da radim u industriji seksa, i trebalo je da upoznam neke njegove drugare. Kada je jednom od njih rekao čime se bavim, obuzela me je zebnja. Da je stvarni život kao u filmu „Lepa žena", prijatelj bi pokušao da me siluje, a onda bi bio mnogo ljut zbog nekog nebuloznog posla koji ima veze s jednim starcem, a nisam bila sigurna kako će sve to ispasti.

Nije trebalo da brinem. Ako je i bilo neke nelagodnosti, verovatno sam je donela ja, kao i obično. Ali nekoliko puta u toku noći, shvatila sam da „prijatelj koji me neće silovati" veoma pažljivo sluša moje odgovore na sasvim obična pitanja. Verovatno je čekao da mi oči pošarene, ili da moji problemi s ocem izađu na videlo.

A onda sam shvatila: ja sam verovatno prva radnica u industriji seksa koju je upoznao privatno.

To se često događa. Ja ne krijem čime se bavim, i družim se sa mnogim civilima. Mogla bih da budem obazrivija, ali previše puta su mi sa entuzijazmom postavljali dodatna pitanja kada bih na nekom branču rekla da sam linijski kuvar. Sve složenije laži mi ostavljaju gadan ukus u ustima. Imam dovoljno sreće da živim u Njujorku, gradu dovoljno velikom da ako se nekome ne dopada to što radim, ne moram više nikada u životu da ga vidim. S toga, ko ga jebe.

Ono što nisam očekivala je to koliko često to uopšte nije problem. Ne mogu da provalim da li je tako zato što se krećem u krugu ljudi koji su veoma logični, ili zato što se svet promenio, ali sve više i više reakcija na to je, „Aha, u redu". Imam osećaj da mnogi programeri kompjutera u glavi imaju cifru koja bi opravdala bilo koji vid ponašanja, i mislim da veruju da ja jednostavno optimizujem svoje vreme. Ali za sve ostale, evo nekoliko stvari na koje bih ja obratila pažnju da sam na vašem mestu kada se upoznajete se radnicima u industriji seksa u visoko cenjenom kiosku sa takosima, ili u karaoke baru, ili ako vas sa njima upozna Ričard Gir.

SMETE DA POSTAVLJATE PITANJA

Bila bih glupača kada ne bih shvatala da su seks i novac opčinjavajuće teme. Vi biste bili glupan kada ne biste razumeli da ne želim da poslužim za detinjastu zabavu. Ako ste radoznali, navalite! Pokušajte da ne zalazite u detalje, i da se ne zalećete previše. Pretvarajte se da se bavim uspavljivanjem životinja – ne zato što su ta zanimanja jednako tužna, već zato što su jednako taktilna. Ne morate da pitate, „Da li osetiš kada mački duša napusti telo?" I ako ni zbog koga drugoga, onda makar zbog našeg zajedničkog prijatelja, nemojte za stolom da me pitate za polno prenosive bolesti.

PROČITAJTE: Kako do seksa u studentskom domu

ISKULIRAJTE

Na svetu svakako postoje žene koje su žrtve trgovine ljudima, koje su primorane na seks i istraumirane. Ako u društvu upoznate neku takvu, dajte sve od sebe da joj pomognete (A i gde to uopšte izlazite? Bože dragi).

Ali ako upoznate samodeklarisanu seks radnicu (ili plesačicu, kurvu, ili devojku ispred kamere), naročito u velikom gradu, i ako iza nje nema nikoga ko drži pištolj, učinite joj uslugu i pretpostavite da ona ima kontrolu nad svojim životom. Pretpostavite da svoje odluke donosi na osnovu idiosinkratične, ali valjane analize svojih izbora i posledičnog finansijskog ishoda. Učinite joj uslugu i nemojte da pretpostavljate da mrzi svoj posao, ili da ga voli, ili da je njena priča jedna od onih o kojima čitate ili gledate na televiziji, pa čak ni da je slična priči nekog drugog koga poznajete. Ne budite uvereni da znate kakvo je njeno emotivno stanje. Ako je dovoljno kul da je baš briga za stigmu i govori istinu, onda je verovatno jednako zbunjena, puna mana i nefokusirana kao i ostatak vaših prijatelja. I baš kao i vi, ni ona ne želi sve vreme da priča o poslu.

RADILA SAM NEŠTO I PRE OVOGA

Za mene, najteži deo posla u industriji seksa je što podrazumeva toliko mnogo interakcije s drugim ljudima, i ima veći uticaj na to kako me drugi vide više nego bilo šta čime sam se ranije bavila. Bavim se poslovnom platnjom zbog novca, baš kao što sam radila i druge poslove zbog novca. Ali kada sam bila konobarica, ljudi nisu imali gomilu predubeđenja o meni, jer sam donosila hranu za sto i skupljala tanjire. Nisu želeli da mi čačkaju po mozgu o pravom smislu hrane, i nisu me pitali da li posao konobarice utiče na moju emotivnu stabilnost, niti su tražili da im govorim čime ću se baviti kada više ne budem konobarica. Nisam mislila da moram da se ponašam najbolje što znam da ne bih ukaljala ugled konobarica. To je zamorno.

Ne želim da budem nadobudna: shvatam da skoro svako poznaje neku konobaricu. Ali baš kao što nisam bila „Konobarica" sa velikim „K" dok sam radila taj posao, pokušajte da shvatite da ni sada nisam „Poslovna pratnja" sa velikim „P".

AKO SE ŽALIM NA SVOJ POSAO, TO JE ZATO ŠTO SE SVI ŽALE NA SVOJ POSAO

Ponekad imam težak dan, iz raznoraznih razloga. Nekada ljudi kasne. Nekada imam dva klijenta zaredom, koji su dolina suza prerušena u biznismene. Ponekad sam sa nekim koji umesto empatije za druge ima višak sala, i mrzim ga, i to moram da prežvakam. A ponekad Džimejl zezne stvar i izgubim neki posao, a to me baš iznervira. Ako se žalim na te stvari, u redu je. I dalje sam dobro. I vi ste dobro. Svi se žale na svoj posao. To ne znači da moraš da se brineš, ili da zapodeneš „ozbiljan razgovor" da bi mi bio dobar prijatelj. Bilo bi lepše kada bismo popili po čašu vina, i kada bi se ti žalio na svoj posao.

NEĆU POPIZDETI AKO KAŽEŠ NEŠTO O PROSTITUCIJI

Ovo je očigledno stvar mere. Ako ispričaš vic o mrtvoj kurvi u prtljažniku i umreš od smeha, onda si grozna osoba. Ali to bih pomislila o tebi čime god da se bavim. Ako ti nešto slučajno izleti, nemoj da odlepiš – verovatno to neću shvatiti lično. To je kao kada na radiju u kolima počne neka Kanjeova pesma, a sediš pored crne osobe: ne pevaš „one" stihove, znaš. Ali možeš da pevaš ostale. On i njegovo izražavanje su deo ove kulture.

AKO NE ZNAŠ ŠTA DA KAŽEŠ, POSTAVI NEKO OHRABRUJUĆE PITANJE I SLUŠAJ

Ovaj savet dajem iz iskustva. Naučila sam to u poslovnoj pratnji. Ljudi radnicama u seksu pričaju svoje probleme; često se šalimo da smo gole terapeutkinje. Zbog toga što moje vreme košta, i još nešto mora da se dogodi, ljudi obično počnu da pričaju na polovini, ili bar na emotivnoj polovini. Bez pozadine i bilo kakvog konteksta, moram pravilno da odreagujem. Tako da jednostavno slušam, i navedem ih da pričaju dalje. Na kraju će se osećati bolje, i ja ću bolje shvatiti o čemu uopšte priča, a to je obično ono što svi žele (barem kada je u pitanju razgovor).

Ako radnica u seksu pomene nešto što ne razumeš ili te ne dotiče, možda nećeš znati kako da odreaguješ. Da li je duboko uznemirena? Da li govori o silovanju? Da li je jednostavno ljuta? Ako ne možeš da provališ, pitaj je, „I šta se onda dogodilo?", ili samo ohabrujuće klimaj glavom. U nekom trenutku ćeš shvatiti, a njoj će na pamet pasti nešto drugo i, što je najbolje u svemu, neće se osećati kao da je pokušala da ti se otvori, a ti si odlepio, pa je ona morala da te smiruje.

AKO NE ŽELIŠ DA TI SE DETE BAVI TIME, POČNI DA ŠTEDIŠ ZA NJEGOVE STUDIJE

Ponovo sam se setila vikenda sa „prijateljem koji me nije silovao" i njegovih pitanja. On ima decu, i mislim da je pokušao da shvati kako sam ja skrenula s pravog puta, i kako da se nešto slično ne dogodi njegovim milima i dragima. Pa, mogu da ti kažem da svi ljudi koje poznajem i koji su rano počeli da se bave seksualnim radom imaju nešto zajedničko: finansijsku nestabilnost. Nisu svi imali problema s očevima, seksualnim zlostavljanjem i razvodom roditelja u detinjstvu (Ja nisam imala ništa od toga). Ja sam mogla da biram: prostitucija ili prekid studija.

Drago mi je što sam ovako izabrala. Ponovo bih to učinila.

Moj savet ako želiš da „tvoja mezimica" nikada ne bude u stanju da shvati o čemu ja pričam? Nađi dobrog knjigovođu i počni da šparaš parice. Toliko je jednostavno, i toliko je banalno.

Neću da tvrdim da je ovo što govorim univerzalno. Shvatam da sam veoma privilegovana radnica u seksu: koristim termin „radnica u seksu", imam ambivalentan odnos prema visokom obrazovanju i diskutujem o stigmi preko pametno redizajniranih jaja Benedikt. Moje iskustvo nije reprezentativno, ali mislim da osnovna pravila važe. Poštujte odluku koju niste vi doneli, pretpostavljajte što je moguće manje, i priznajte ljudima osnovno dostojanstvo, bez obzira na sve.

Ne kažem da sam „kurva sa zlatnim srcem", ali želim da se tako ophode prema meni.

Pratite VICE: Twitter, Facebook, Instagram