Trodnevni štrajkovi možda su stvar prošlosti, ali se neke stvari u francuskoj prestonici ne menjaju; tehno didžejevi su i dalje drkadžije, konobari su i dalje bezobrazni, a veliki noćni klubovi su i dalje bez veze. Ono što je najbolje u Parizu skriveno je od pogleda, bez obzira da li su u pitanju plesne žurke transvestita, ili rejvovi u predgrađu. Zato pročitajte naš vodič i osmislite najefikasniji način da se provedete u ovom gradu.
GDE SE ZABAVITI
Ako način na koji se u nekom gradu pije otkriva način kako se u tom gradu razmišlja, onda je Pariz prepun ljudi koji mrze zabavu, kao i sebe. Nažalost, prestonica je prepuna usranih klubova sa rigoroznom politikom na vratima, u koje ljudi dolaze da bi pokazali krpice. Ako stvarno želite da idete u klabing, ne idite nikuda osim u Rex(Boulevard Poissonière 1), La Java(ulica du Faubourg du Temple 105) ili La Machine du Moulin Rouge ( Boulevard de Clichy 90). Na ta tri mesta ljudi dolaze da bi zaista plesali.
U centru Pariza, najpopularniji klubovi su Social Club, New Casino, Wonderlust i Chez Moune. U njima je prisutna uobičajena mešavina izbacivača gadnog izgleda, preskupog pića i kretena, ali ovi klubovi s vremena na vreme angažuju pristojne didžejeve, tako da vredi proveriti njihove programe.
U blizini kanala Sen Marten, le Comptoir Général(Quai de Jemmapes 80) organizuje izložbe i projekcije. Vikendom ovaj restoran postaje ogroman podijum za igru i najbolje mesto u Parizu za ispijanje punča u okruženju slika afričkih diktatora.
Vredi proveriti i žurke kao što je Concrete, koje se organizuju na brodu u Quai de la Rapee. Oni angažuju priznate francuske umetnike, ali njihova najveća prednost je u tome što se žurke dešavaju u doba kada većina Parižana spava, nedeljom u sedam ujutru, na primer, ili kad god da je njihovo radno vreme. Gazza je još jedno dobro veče, koje gradu nudi likove poput Karen Gvajer, Huerka Es, Patena i druge umetnike koji su zamrljali granicu između zvučne umetnosti i plesne muzike, stvarajući žanrovski neodređenu muziku koja se najtačnije opisuje kao repetitivna buka i konfuzija.
Ako stvarno želite da se provodite do sitnih sati, možda bi vredelo otići van centra grada. U predgrađima, mnoge žurke organizuje kolektiv 75021 (6-10 Quai de Seine, 93200, Saint-Denis). U ovoj ogromnoj kući živi 161 stanara i jedno je od retkih mesta gde možete da plešete, a da ne udarite nekog nepoznatog pri svakom pokretu. Ima mnogo različitih prostorija, nekoliko plesnih podijuma, kao i drugih rupa u kojima možete da se izvalite na sofu.
I da, shvatamo da smo upravo naveli spavanje na sofi kao jedno od prednosti celovečernjeg provoda, ali ovo je Pariz, a vi ste turisti, tako da ćete nas šarmirati samo ako se potpuno razvalite.
KOJA JE FORA SA DROGAMA?
Droge u Parizu prilično su neugledne i počesto su pokrštene raznim sranjima, ali to ne sprečava ljude da se sve vreme pumpaju. Najpopularniji su trava, šit (što je lokalni naziv za hašiš, od milošte), kokain, krek i MDMA. Ali da, nisu sve čuvene po svom kvalitetu. Paris je daleko od najbliže luke, tako da posebno kokain prođe više ruku pre nego što stigne ovamo.
I trava i šit su prilično skupi, obično od 12 do 25 evra za gram, ali njih ima najviše. Čućete mnogo dilera na Pigalu kako nude „vutru, koku i šit". Te kretene treba izbegavati.
Ulica Emile Cordon u Sen Uvenu je otvorena pijaca koju poznaju mnogi Parižani, ali i panduri. Kazna za kupovinu kanabisa je od 50 do 1,700 evra. Bilo kako bilo, iako su zakoni veom striktni, policija ih ne primenjuje uvek. Veoma često samo zaplene robu i izderu se na preplašenog klinca.
Krek je došao do oboda krajeva poput Staljingrada, Barba, Šato Ruža i Port de la Šapela, i upravlja njima. Kraj Sen Denija oko železničke stanice postao je prestonica kreka Francuske, što znači da je u pitanju crna rupa nesreće i kretena, i valja ga izbegavati.
Droge za zabavu, ekstazi (oko 10 evra po piluli), koku ili MDMA (od 50 do 80 evra za gram) ljudi obično kupuju u velikim klubovima. Svaki putnik bi morao da bude svestan da su policajci mnogo manje popustljivi u ovakvim situacijama, tako da bi vas hapšenje stvarno sjebalo i rastužilo bi vašu mamu.
POLITIKA, PROTESTI: KOLIKI SU SVI LJUDI OVDE ZAISTA RASISTI?
Pariz ima rigorozne propise kada je skvotovanje u pitanju, i nekoliko ilegalno naseljenih mesta su već popisana (ili ih promatraju) u opštini. La Miroiterie (rue de Menilmontant 88) bio je jedan od najboljih pariških skvotova gde su ljudi davali sve od sebe da organizuju kul koncerte, uprkos stalnim racijama i obaveštenjima o iseljenju. Na nesreću, jedan od njihovih zidova se prošlog aprila srušio, povredivši dvoje ljudi. Sada je definitivno zatvoren.
Ako ste baš zapeli da idete na neki protest u Parizu, da biste mogli da pušite i pretvarate se da ste u filmu Sanjari, svake prve subote u mesecu u Bastilji organizuju „Veloruciju". To je skup biciklista koji zaustave saobraćaj. Ovo teško da je maj šezdeset osme, ali barem ćete imati priliku da iznervirate taksiste koji vas pljačkaju od kako ste stigli u grad.
Ako volite da izazivate nevolje, idite u štab FEMEN-a u Klišiju (Rue de Port 4), gde njihove članice po ceo dan rade sklekove i udaraju u vreće da bi bile u formi za obračune s policijom. Ako je lepo pitate, vođa FEMEN-a Ina Ševčenko će vam verovatno podrobnije objasniti kako će njihov „toples feminizam" jednog dana kastrirati patrijarhat.
Sa druge strane političkog spektra, još otkako je istopolni brak legalizovan, desničari protestuju protiv vlade u okviru pokreta Demonstracije za sve. Pogledajte njihov tviter strim @LaManifPourTous ako ste raspoloženi za malo bespomoćnog besa.
Znamo da vladaju stereotipi da se u Francuskoj štrajkuje svaka tri dana, ali istina je da nikada nismo bili više apatični. U poslednje vreme, većinu velikih protesta organizuju ljudi koji veruju da je Biblija bukvalna, tako da smo daleko otišli od Montanja i Voltera. Ovih dana, ljudi mrze sindikate jednako kao i političare, tako da su ulične borbe postale retkost.
Većina Parižana voli da kaže da su toliko multikulturalni da ne primećuju emigrante, iako je to tako uglavnom zato što se prema emigrantima ophode isto kao i prema ostalim Parižanima, a to znači da ignorišu njihovo postojanje. U predgrađima postoje velike emigrantske zajednice, tako da se gnevni mladi ljudi iz predgrađa ponekad sukobljavaju sa policijom tokom pobuna koje umeju da potraju danima.
Naravno, komičar Didon M'Bala M'Bala – čovek koji je izmislio omiljeni „mešajući" gest Nikole Anjelke – optužen je za podsticanje antisemitizma u zemlji, naročito među mladim muslimanima. Ali tužna realnost je da u Francuskoj ima mnogo antisemitizma, kao i čudan kvazi savez između tradicionalne francuske desnice i mladih Arapa koji mrze Izrael.
Ovo je postalo jasno u januaru 2014, kada se gomila ljudi okupila na trgu Bastilja da proslavi svoj bes tokom „Dana besa". Oko 20 hiljada ljudi se okupilo po kiši da se žali na razne stvari. Neki su bili ljuti na predsednika Fransoa Olanda zato što je previše liberalan, neki su bili ljuti zbog abortusa, ali je događaj upamćen po horskom antisemitskom skandiranju.
GDE JESTI
Pho 14
129 avenue de Choisy, 13. arondisman
Po 14 je najbolja kantina u 13. arondismanu. Vijetnamska dijaspora dolazi svakodnevno, stvarajući neprekidan šum reči koje nikada ne bismo mogli da razumemo, izgovorimo ili zapišemo. Mesto izgleda prilično jadno i sedi se na plastičnim dečijim stolicama, ali hrana je izvrsna i jeftina. Vijetnamska supa je odlična, naročito ide dobro uz odlično sajgonsko pivo i hrskave prolećne rolnice.
Café De L'industrie16 rue Saint-Sabin, 11. arondisman
Dobro je poznata činjenica da Pariz ima više bistroa nego golubova, ali ovaj je izuzetan zbog niskih cena. Cafe de l'Industrie nudi klasične obroke (pačetinu, kobasice i krompir pire, šnicle) po razumnim cenama (osam evra za kobasice i pire). Enterijer ima „kolonijalnu" temu, što je, naravno, uvrnuto, ali na estetskom nivou, afričke slike i portreti su prelepi. Možda ćete čuti par kretena koji će reći da „ima mnogo boljih mesta za jelo", ali ako ste dovoljno bogati da platite više od 50 evra za jedno jelo, trebalo bi da idete u La Coupole (Boulevard Montparnasse 102), ili Rozal Vendome ( Danielle Casanova 26) i da se nikada ne vratite.
Louchébem
31 rue Berger, prvi arondisman
Ovaj stejkhaus se nalazi u bivšoj mesari u centru grada, tako da i dalje možete ugledati korpuletne kuvare koji nose krvave kecelje. Za 23 evra i 90 centi, možete jesti juneći ili jagnjeći but, kao i rebarca, sa domaćim krompir pireom. Sperite to sa dve litre dobrog francuskog vina, i uživajte u gihtu i zatvoru koje će vam ovaj zaista sjajan obrok izazvati.
Voy Alimento
rue des Vinaigriers, 10. arondisman
Naš omiljeni vegetarijanski restoran bio je mala radnja sa organskim sastojcima uvezenim iz Južne Amerike – sitna višnja sa Barbadosa, maka, alge u prahu, da navedemo samo neke, a sada je jeftina kantina. Za 12 evra možete da pojedete pun obrok, sa kesten pireom, marinadom od soje, urukumom i kukuruznim palačinkama, namirnicama koje do pre pet godina u ovom gradu nisu bile smatrane za hranu.
L'as Du Fallafel (Kralj falafela)
32-34 rue des Rosiers/26 rue des Rosiers, četvrti arondisman
Obe adrese Kralja falafela nalaze se u svakom turističkom vodiču za Pariz, ali za to postoji dobar razlog. Hrana je toliko dobra da ćete možda morati malo duže da čekate, ali taj kraj je pun tradicionalnih Jevreja, simpatičnih parova, kao i histeričnih modnih fašista koji će vas zabaviti dok čekate.
ŠTA JEDU MEŠTANI?
Puter kroasani
Ovo je kamen temeljac francuske kuhinje, i nijedan posetilac Pariza ne treba da se liši ovih 200 jutarnjih kalorija. Dobar kroasan treba da bude vazdušast spolja, a mekan iznutra. Ako želite da jedete najbolje kroasane u gradu, idite u Du pain et des idees, 34 rue Yves Toudic, u desetom arondismanu.
Bo Ban supa
Do nedavno, ovu divnu vijetnamsku supu sa rezancima od pirinča jele su samo drkadžije koje su non stop trućale o svom zdravom i egzotičnom životu. Sada je skoro svi Parižani jedu. Idite u Belvil ili u 13. arondisman, u polumitski azijski kraj Pariza, gde čak i lokalni Mekdonaldsi koriste kineske fontove za svoje jelovnike.
Francuski makaroni
Ako je jedenje makarona vaša ideja boravka u Parizu sa razglednice, ili ako ste modni bloger koji traži šta da nakači na Instagram, treba da odete u Laudree (75 avenue des Champs-Elysees). Pre nego što navalite, znajte da ih u stvarnom životu osim turista niko ne jede. Ali dobri su.
Sendviči sa puterom i šunkom
Zahvaljujući inflaciji, sve je teže naći jestiv sendvič za manje od 3 evra. Ali sendvič sa puterom i šunkom (poznati i kao „pariški") i dalje je jedan od najpopularnijih u gradu. Uglavnom ga jedu studenti filozofije i bankari, koji ne haju za francusku tradiciju dvosatnih pauza za ručak. Najbolji francuski sendviči se mogu naći u Chez Aline (85 rue de la Roquette).
Hamburgeri
Kao i većina zapadnih gradova, i Pariz je odnedavno postao pozornica za histeričnu trku pod nazivom „napravi pravi hamburger". Umeju da budu skupi, ali uvek su zadovoljavajući, tako da idite u Big Fernand (55 rue du Faubourg-Poissoniere, 9. arondisman, ili 32 rue Saint-Sauveur, 2. arondisman). Vlasnici su snobovi, tako da ni ne koriste reč „burger", već groteskni izraz „hamburž". Ostale dobre opcije su Blend (44 rue d'Argout, 2. arondisman), ili Bif Klub (58 rue Jean-Jacques Rousseau).
GDE PITI
Ménilmontant/Belleville
Turistički vodiči obično opisuju ovaj deo grada kao „kosmopolitski i živopisan", što obično znači da tamo ima puno azijskih piljara i sportskih barova koji drže emigranti koji bi radije turisti izbili oko nego što bi se rukovali s njim. Dugo su bili ignorisani, ali sada su svi shvatili da su to mesta sa najjeftinijim pićem. Na bulevaru Menimontanat lako ćete naći barove u kojima krigla piva košta 3.50 evra. Ako ste neotesani britanski pivopija kojem je pivo večera, ovo mesto će da vam odgovara.
La Butte Aux Vailles
Nekada davno, ovo mesto je bilo brdo pokriveno travnatim poljima, pa je čak i danas zadržalo seosku atmosferu, daleko od širokih bulevara i zakrčenih avenija koji su karakteristični za centar Pariza. Postojala su vremena kada nije bilo dozvoljeno piti u javnosti, ali zahvaljujući bundžijama, sada je moguće popiti pivo na ulici. To je dokaz da Francuzi ponekad protestuju iz dobrih pobuda.
Pigal/Monmartr
Na Pigalu ćete zateći seks turiste, a na Monmartru parove koji posećuju baziliku Sakr Ker, ali između njih su načičkani jeftini barovi.
Les Batignolles
Ako vam se Pariz pomalo smuči, idite u kraj koji je najmanje karakterističan za Pariz. Naći ćete jedan od retkih parkova u kojem se može čuti poj ptica i gde možete videti crne labudove, a tu je i napuštena zgrada ambulante koja je pretvorena u restoran i bar, gde možete da se olešite sa lokalcima.
Le Canal de l'Ourcq
Tokom leta, Parižani vole da se okupe na kanalu de l'Ourcq. Ako možete da nađete mesto na kojem se niko nije ispišao, taj kraj je divan, u njemu se nalazi mnogo brana i divnih mostova. Ako stvarno želite francusko iskustvo, naručite liker od anisa u baru Ourcq (68 quai de la Loire, 19. arondisman) i okušajte sreću u partiji boćanja.
GDE ODSESTI
Ako planirate da boravite u Parizu duže od tri dana, verovatno ćete prethodno iznajmiti stan, a nećete odsesti u hotelu. To je mudra odluka, s obzirom koliko su hoteli u Parizu skupi.
Ako ste prvi put u Parizu i tražite stan, najbolji kraj za vas je verovatno Šaron , naročito ako ste sa partnerom. To je jedan od retkih kvartova koji je i čist i nalazi se u istočnom delu Pariza, gde barovi rade i posle sedam uveče, a na ulicama možete sresti stvarne ljude. Tu ima mnogo kul, jeftinih mesta na kojima možete da jedete, pijete, i da se krećete bez straha, ako izbegavate neverovatno uvrnuto mesto ispred bolnice San Antoan, gde golubovi dolaze da umru, i gde sve smrdi na povraćku, ptičja govna i zapaljene gume.
Ako imate malo više iskustva sa Parizom, mogli biste da date šansu Larmaku i Žil Žofrinu. Nalaze se u severoistočnom delu Pariza, dosadnom susedstvu sa poluilegalnim klubovima, ali i sa uglednim koncertnim prostorima i neverovatnim restoranima. U suštini, tu se mogu naći najbolje i najgore stvari kada je Pariz u pitanju. Manje su apokaliptičnog izgleda od Abesea i Pigala, ali su i daleko od užasa Klinjankorta i Šato Ruža.
Ako nameravate da provedete u Parizu više od dve nedelje, bilo bi razumno da iznajmite stan van samog grada. Neki obližnji gradić bi i dalje ostavljao utisak da ste u Parizu, sa manje histeričnih ljudi i stanica metroa. Ako želite ovo da radite, Montrel vam je jedina opcija, zato što je jedini koji je dobar. Banole je suviše sablasan, Lila je pun mladih aktivnih parova čija su deca dobila imena po folk pevačima, Panten i dalje traga za sopstvenim identitetom, Vensene je previše buržujski, a Obervil previše podseća na geto.
Ako baš morate da odsednete u hotelu, Mama Shelter (109 rue de Bagnolet, 20. arondisman, najniža cena sobe 79 evra) je prilično dobar izbor. Setite se da zakažete unapred, jer svu zaradu prave na neorganizovanim turistima. Naravno, enterijer im je prenapadan, a kokteli su im nazvani po hip-hop albumima iz devedesetih, ali imaju i sjajnu piceriju u holu, a sam hotel se nalazi tačno ispred La Flep d'Ora, stare železničke stanice koja je preuređena u koncertni prostor. Ono što je najvažnije, bićete blizu Menilmontana, oblasti gde možete da potražite stan, čim shvatite da je rezervisanje hotela bila grozna ideja.
LGBT PARIZ
Iako može da zavisi od toga u kojem kraju ste se obreli, Pariz generalno sa dobrodošlicom prihvata LGBT populaciju, i malo je verovatno da će vas istući ako se držite za ruke sa svojim partnerom/partnerkom. Iako je u Francuskoj mnogo ljudi oklevajući prihvatilo legalizaciju istopolnih brakova, takvi ljudi nisu u većini u Parizu.
Gejevi su najviše dobrodošli u Le Mareu, koji se nalazi u centru Pariza. Tu čak možete naći ženu ili muškarca svog života, ali samo ako nosite odgovarajuće cipele.
Ako želite da čekirate gej žurke, morate da iskusite Flash Cocotte. To je luda žurka, muzika je sjajna, svi su urađeni i đuskaju do zore. Ako ste transvestit i voljni ste da plešete na bini, tamo ćete postati zvezda. Nemojte da dođete previše kasno, jer ćete satima čekati da uđete. Još jedna opcija je agresivno imenovana lezbejska i biseksualna žurka pod nazivom Vlažno za mene, koja se odvija u La Machine du Moulin Rouge, jednom od boljih pariških klubova.
GDE DA BORAVIŠ KADA SI TREZAN
Ova stara, ukinuta železnička trasa ide oko celog grada, sa mnogo vrtova i napuštenih stanica. Doduše, potpuno je ilegalno ići tamo, tako da samo pokušajte sve to da zamislite.
Ova simpatična botanička bašta će učiniti da skoro sasvim zaboravite da se nalazite u gradu koji je razoren zagađenjem i otpacima. U okolini ima nekoliko muzeja sa dinosaurusima, a uvek je zabavno provesti dan u muzeju.
Tu se nalazi 14 pijaca, i svaka je specijalizovana za nešto drugo. Pune su odeće, nameštaja i antikviteta, i vredi sve to videti, čak i ako ne planirate da kupite kovčeg star dvesta godina i vučete ga preko Lamanša Eurostarom.
Bois de Boulogne (Bulonjska šuma)
Većina parkova u Parizu izgleda kao da su ih dizajnirali dekorateri izloga u Harodsu, ali ova šuma je neverovatna. Dva i po puta je veća od Centralnog parka u Njujorku, ima jezera i ogromne proplanke, i vredi provesti ceo dan tamo.
Kanal Sen Marten
Dobro, preko leta tamo ima suviše ljudi, ali vredi otići tamo na piće i gledati kako labudovi pokušavaju da jedu limenke piva.
Ova stara radionica veličine 450 kvadratnih metara je jedno od najboljih mesta gde možete da vidite izložbe savremene umetnosti. Nalazi se u 12 rue Deguerry u jedanaestom arondismanu, i prepuna je starih mašina i zanimljivog nameštaja.
KAKO DA IZBEGNETE DA VAS OPELJEŠE I PREBIJU
Pariz je prepun prevaranata, naročito na omiljenim turističkim tačkama. Najviše ih je kod bazilike Sakr Ker, kod Notr Dama, kod San Mišela, u Šateleu, i u okolini Ajfelove kule. Na ovim mestima šibicari često varaju naivne turiste.
Na ovakvim mestima, kao i na Pont d'Arts i Sen Žermenu, mogu da vas spopadnu navodno gluvi prosjaci koji će od vas tražiti da potpišete nepostojeću peticiju za istraživanje ovog hendikepa. Kada potpišete, tražiće vam nekoliko evra, i neće vas ostaviti na miru dok im ne date. Kada bi gluvi ljudi Pariza čuli za to, prenerazili bi se koliko im je ugled ukaljan.
Na Barbe Rošeršoru ćete naći mnogo ljudi koji bi voleli da vam prodaju SIM karticu ili cigarete iz afričkog uvoza. Ekstremno su ljubazni i cene su im niske; ali njihovi proizvodi su nikakvi. Takođe, čuvajte se džeparoša u metrou, naročito na Sen Deniju ili na liniji broj 13, gde se najsuptilniji lopovi okupljaju da opelješe zbunjene turiste i ostale lake mete.
Još jedna poznata prevara je „prevara sa zlatnim prstenom". Ovo može da vam se dogodi bilo gde u Parizu, i scenario je mahom isti: okružiće vas nekoliko tipova koji će vam reći da su našli zlatni prsten na ulici. Prsten će izgledati kao da je zlatan, i na sebi će imati neuverljivi žig „20 karata". Pitaće vas da li je vaš, i kada vi kažete da nije, svejedno će vam ga dati. Onda će tražiti novac od vas, jer prsten je ipak zlatan. Osim toga što očigledno nije.
Spopadaće vas i prodavci ruža. Spopadati ljude je u Parizu očigledno česta pojava. Sve su šanse da su te ruže upravo ukradene sa groblja i pijaca. Toliko su istrajni da je besmisleno ignorisati ih, tako da morate čvrsto da im kažete „ne". Ako ste muškarac u društvu devojke, molimo vas, nemojte reći „U redu je, već sam je kresnuo", kao što grozna francuska braća često čine.
KAKO NE BITI USRANI TURISTA
Činjenica da su Parižani seronje opšte je poznata, i nećemo je sporiti. Bilo kako bilo, istina je da nam turisti ne smetaju previše. Simpatično nam je da vidimo ljude kako snimaju selfije pored Ajfelove kule, ili kako na Monmartru hvataju Dalidu za sise. Lepo je videti ljude kako su srećni što su ovde, da vam pravo kažemo.
Izuzetak od pravila su francuski turisti koji posećuju prestonicu jer je „klupski život mnogo bolji u Parizu". Oni daju 10 evra za kišnicu u Koletu i izlaze u moderne klubove kao što je „Silencio" ili „L Baron", pokušavajući da se slikaju sa minornim poznatim ličnostima, tako da ih je lako izbeći.
Nemojte to da radite. Takođe, pokušajte da ne budete Amerikanci. I dalje mrzimo njih i njihov „pomfrit slobode".
LJUDI I MESTA KOJE TREBA IZBEĆI
Ljudi koji tvrde da su „rođeni Parižani"
Ovo je prva lekcija koju ljudi koji po prvi put dolaze u Pariz moraju da nauče: nikada nemojte da se sprijateljite sa nekim ko pravi veliku frku oko toga što je „rođeni Parižanin". Takvi ljudi će vas terati da jedete puževe, da obilazite katakombe, zvaće vas na izložbe u Pompidu, i napiće vas u Pon de Arts, iako niko od lokalaca nikada to ne čini. Kasnije će vam priznati da zapravo potiču iz Liona, Nanta, ili čak i iz jebenog Strazbura. Ljudi koji su zaista rođeni u Parizu su toliko ponosni na svoj grad, da to nikada neće priznati. Znamo, komplikovano je.
Tehno likovi
Ako imate tu nesreću da naletite na loše obrijanog tipa koji nosi slušalice, drži laptop i nosi majicu sa sloganom „Kju stop", ovo vam je jedini savet: gubite se odatle. Taj lik je možda didžej. Ako nije didžej, verovatno je menadžer nekom didžeju. Ako nije menadžer, onda je verovatno bitan faktor u jednom od slojeva francuske klupske scene. Još otkako su Loren Garnije i Daft Pank izneli scenu na dobar glas, Pariz je preplavljen zamlatama koje nose „najk er maks 1" i naočari za sunce. Oni vole đačke smicalice, glasne prdeže, i vole da se hvale svojim seksualnim uspesima.
Hipsteri desničari
Nemamo pojma zašto ovaj fenomen nije popularan izvan Francuske, ali Pariz je dom velikom broju ljudi tridesetih godina koji se oblače kao hipsteri, rade u medijima ili po advertajzing agencijama, i provode sve svoje vreme tako što se žale što Francuzi plaćaju prevelike poreze. Govoriće svojoj deci da „započnu posao u nekoj stranoj zemlji", jer „zahvaljujući porezima, nema finansijske budućnosti u Francuskoj". Oni su odvratni i svi ih uviđavno zaobilaze, čak i tehno likovi. Iz nekog razloga, jedno što vole jednako kao neoliberalizam je loš hip hop.
Burger king
1997. godine, lanac Burger king je napustio Francusku zato što nije mogao da se nadmeće sa MekDonaldsom i Kvikom (belgijski lanac restorana brze hrane). Nedostatak Burger kingovog „vopera" postao je još jedna stvar oko koje su Parižani mogli da se žale, sve do prošle godine, kada je Burger king ponovo otvoren na Sen Lazaru. Hiljade ljudi je čekalo i po više od dva sata da dobiju svoj hamburger, uključujući i novinare koji su želeli da pišu o ovom fenomenu. Niko nikada ne bi trebalo da čeka toliko dugo da bi pojelo hamburger na ružnoj železničkoj stanici. Jebeš francuske ljubitelje brze hrane.
Silencio
Ovaj klub je osmislio Dejvid Linč, što je izgleda dovoljno da ljudi plaćaju godišnju članarinu od 840 evra. Ne vredi ni toliko da ga povremeno obiđete.
Kafei Indijana
Ovi teksaško-meksički restorani nalaze se manje-više svuda po gradu, i u suštini predstavljaju francuski ekvivalent „Hard rok kafeima". Bez imalo karaktera i sa odvratnom hranom.
Rive Goš
Ovu oblast na desnoj obali Sene zovu „boemskom", „kontrakulturnom" i „kreativnom", što su samo eufemizmi za „jezivo preskupo".
Linija metroa broj 13
Preko 600 hiljada ljudi se svakoga dana preveze ovom linijom. Osim ako nije pitanje života i smrti, ne budite jedan od njih. Na toj liniji je najveća gužva, svi je mrze i smrdi kao disko klub u radijatoru.
Kolet
"Konceptualna" radnja čiji je koncept da preplaćuje džempere, umetničke igračke I ružne cipele. Kada su je prošlog marta opljačkali i odneli robe u vrednosti od 600 hiljada evra, svi su se šalili da su lopovi verovatno odneli tri časovnika i žensku tašnu od teksas platna.
DAVANJE BAKŠIŠA I FRAZE KOJE BI MOGLE DA VAM BUDU OD KORISTI
Bakšiš
U cene u restoranima bakšiš je uračunat. Jedini ljudi koji daju bakšiš su Amerikanci. Pošto je njihova socijalna politika bedna, ne razumeju da francuski konobari ne moraju da kleče pred gostima da bi opstali do kraja meseca. Naravno, ako su konobar ili konobarica stvarno seksi, uvek možete da ostavite par evra, ali da ponovimo, dobra socijalna politika čini podmićivanje manje efikasnim.
Ne treba davati bakšiš ni u barovima. Ako je račun za taksi 9,90 eura, platite 10. Taksi je ionako toliko skup, da bi možda trebalo da razmislite da li uopšte da ga hvatate. Idite noćnim autobusom, kao što radi svaki pijani i siromašni Parižanin.
Fraze koje bi mogle da vam budu od koristi
Dobar dan – Bonjour (kada sretnete nekoga ko bi mogao da vam bude roditelj)
ili Salut (kada sretnete nekoga s kim bi mogli da se družite ili da s njim razmenite telesne tečnosti)
Doviđenja – Au revoir (stari ljudi) ili Salut (mladi ljudi)
Molim – S'il vous plait
Hvala – Merci
Nema na čemu – De rien (veoma osnovno) ili Je t'en prie (kada pokušavate da impresionirate nekoga sa kim biste želeli da spavate)
Žurim, drkadžijo! – Je suis presse, connard!
YOUTUBE PLEJLISTA LOKALNE MUZIKE SUMNJIVOG KVALITETA
Do sada ste se već upoznali sa lokalnom pariškom muzikom; dopada nam se jedino ako nam pomaže da izgledamo kul dok gledamo u daljinu razmišljajući o tugi. Zabeleška: ovo nije konačan spisak, niti bilo šta slično. Ove stvari su mi jednostavno padale na pamet dok sam pisao ovaj vodič, u petak, u ponoć.
Mislimo da je to u principu to. Kladimo se da ćete ipak otići u jebeni Silencio.
Nema na čemu.
VICE Francuska
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu