​Opasno su se namnožile, ali zombi video igre su i dalje kul

U igri Dying Light koju je nedavno izdao Techland, postoji tip zombija po imenu „Razbijač". Kad sam naišao na njega, napadao je grupu preživelih u dvorištu, i nije baš bilo fer. Bio je tri metra visok, a na mišićima bi mu i Hulk pozavideo. U životu je izgleda razbijao demonstracije; ostaci oklopa i šlema činili su ga imunim na napade. Bilo je jasno kako je dobio ime.

Razbijač je na brzinu počistio ostale i osvrnuo se ka meni. Na sreću, imao sam policijsku pušku pri ruci. Na žalost, monstrum se nije obazirao na ironiju dok je jurišao. Izbegao sam ga, i pucao sve dok deo oklopa nije otpao sa tela. Ali onda mi je ponestalo municije. Dok sam pokušavao da selektujem neko drugo oružje, oborio me je na zemlju.

Imao sam tri izbora. Pod jedan, da ustanem i nastavim borbu prsa u prsa; rizično, ali potencijalno isplativo. Pod dva, da pobegnem glavom bez obzira; Dying Light to skoro uvek dozvoljava. Pod tri, da sve pretvorim u kompleksnu metaforu o zombi video igrama.

Zombi igara se nije lako otarasiti, baš kao ni mog novog prijatelja Razbijača. Tokom prethodnih par godina, videli smo mnoštvo naslova koji se bave ovim sporim (ili brzim) nemrtvim stvorenjima – Dying Light, Dead Rising 3, više adaptacija The Walking Dead. Steam nudi radne verzije igara kao što su DayZ i H1Z1. Izašao je Resident Evil rimejk, a Dead Island 2 bi trebalo uskoro da stigne.

Zvuči kao da ih je previše, zar ne? Dozvolite da vam objasnim zašto nije tako. Negativne reakcije na ovu nepresušnu najezdu nemrtvih su opravdane; i ja sam u startu imao taj stav. O ne, još jedna igra o zombijima, pomislio bih svakih par meseci. Zašto ne izumru već jednom?

Ali ono što je već mrtvo ne može da izumre, a kao i virus koji ih diže iz mrtvih, samo se širi dalje. Toliko zombi igara postoji da se već tretiraju kao zaseban žanr – kad sam to shvatio, promenio sam mišljenje. Zombiji više nisu samo truli antagonisti za horor igre ili pucačine – sad su već nešto posebno. Ako se ne ljutim kad čujem da se sprema Još Jedna FPS Igra™, zašto bih se ljutio zbog najave sledeće igre o hordama nemrtvih?

trejler za Dying Light

Kad su današnje zombi igre u pitanju, svi imaju isti izbor kao ja sa Razbijačem. Možeš ili da zgrabiš najbližu toljagu i baciš se na posao, ili da se pasivno držiš po strani. Ako si u ovoj drugoj grupi, nema problema, niko te ne krivi. Samo nemoj da kvariš krvavu bajku za nas ostale, važi?

Ako se izuzmu očigledne sličnosti, zombi video igre nisu baš identične kao što na prvi pogled deluje. Sredinom prošle decenije, FPS žanr je kritikovan zbog manjka originalnosti. Onda je 2007. izašao Call of Duty 4: Modern Warfare i doneo revoluciju po pitanju multiplejer akcije, i svi su ga kopirali. To je potrajalo nekih pet godina, a onda su bila postavljena stara pitanja. „OK, shvatili smo, ima li nešto novo?"

Nova je bila mobilnost pucačina, koja nas je vratila u brze arene devedesetih. Igre kao što su Quake i Unreal Tournament odlično su radile uz tastaturu i miša, ali konzole su morale da malo uspore stvari zbog drugačijih kontrola. Pa ipak, kad su tehnologija i kontrolni sistemi uznapredovali, Titanfall i Call of Duty: Advanced Warfare su repertoaru dodali letenje i slobodno kretanje. I dalje ima mnogo FPS igara, ali sada su u velikoj meri raznovrsne.

Nešto slično se desilo sa zombi žanrom. Uglavnom bi bio u pitanju mračan i tmuran svet, jer uz strašne neprijatelje, razume se, mora da ide i strašna lokacija. Tu ideju je igra po imenu Dead Island okrenula naglavačke, jer se većim delom odvija u sunčanom letnjem odmaralištu. Da li je slobodno kretanje iz Dying Light revolucionarni koncept koji će nove igre pokušati da kopiraju? Ostaje da se vidi. Meni se čini da će bar struktura zombi igara postati u većoj meri vertikalna, uz nešto manje tradicionalnog uskog lavirinta.

Naravno, žanrovski diverzitet ne zavisi samo od načina kretanja, kao što u Dying Light Razbijač nije jedina vrsta zombija. Od Dead Rising do Left 4 Dead, naći će se ponešto za svakoga. Da, postoji mnogo zombi igara, ali to znači i da postoji mnogo dobrih zombi igara, da ne liče sve jedna na druge. (Mada bi mogle da prestanu da guraju „Dead" ili „Z" u sve naslove.)

Uzmimo na primer Telltale serijal The Walking Dead. Da mi je neko pre par godina rekao da će me pogoditi smrt izvesnog lika, da će mi priča o zombijima naterati suze na oči, nasmejao bih mu se u lice. Narativ nikad nije bio jača strana horor igara, ali Telltale se trudi da to ispravi, iako je The Walking Dead više avantura nego horor.

To važi za one koji žele osećanja. A za one kojima to ne treba, koji bi samo laku zabavu? I toga ima u zombi žanru. Dead Rising serijal samo nudi alate potrebne za sveopšti pokolj horde trulih neprijatelja. Oduvek ste želeli sumanuto oružje koje kombinuje plišanog medu i eksploziv? Izvolite.

Pa ipak, ni TWD ni Dead Rising nas ne plaše baš naročito, a to bi zombi žanr trebalo da radi, zar ne? Zato straha ima na pretek u igrama kao što je Dead Space. Dobro, tu se „zombi" kaže „nekromorf", ali bože moj. Dead Space često plaši jeftino, na prepad, ali strah je strah. Tu je i neshvatljivo užasna ekskluziva za Wii U po imenu ZombiU, od koje će okvasiti gaće svako osim onih koji ni ne trepnu kad ih krvožedna bića opkole u mraku.

Ko neće sam da se bori protiv nemrtvih, tu su kooperativne igre poput Killing Floor ili zombi moda za Call of Duty. Daleko je zabavnije kad živa bića udruže da bi odolela talasima nemrtvih. A nešto sasvim novo nudi Audio Defense: Zombie Arena, igra u kojoj se boriš protiv uobičajene najezde zombija, ali trik je u tome što ne vidiš ništa. Slušalice pomažu da se zvukom nasluti odakle stvorenja dolaze. Bez vizualnih informacija i uz prigušen zvuk spoljnog sveta, igrač se nevoljno cima na sve strane da ne bi bio pojeden. Dakle, iako je broj zombi igara na tržištu ogroman, besmisleno je tvrditi da su sve one iste.

Na kraju sam uspeo da ubijem Razbijača, i sa leša uzeo dosta novca. Zombi igre su dobra investicija, pitajte samo autore DayZ, igre u Steam Early Access ponudi čija finalna verzija neće biti spremna u skorije vreme, ali se već našlo preko tri miliona kupaca. Nešto dalje niz ulicu naišao sam na još jednog Razbijača, baš kao što će se za par meseci pojaviti još jedna igra u zombi žanru. Zombiji su tu među nama, ima ih više nego ikada ranije, i za sada ne idu nigde. Ali to je OK, jer su zombiji još uvek kul.