Grčka kriza u fotografijama

FYI.

This story is over 5 years old.

galerija

Grčka kriza u fotografijama

Godine krize u Grčkoj u četrdeset fotografija.
30 Jun 2015, 8:29am

Prošlo je više od četiri godine od kada su Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond preuzeli kontrolu nad grčkom privredom. Iako je užasno važna, ovo je godišnjica koju mnogi ne žele da slave.

Više da bi obeležio godišnjicu nego da je proslavi, fotograf Dimitris Mikalakis je spremio četrdeset fotografija koje je snimio u proteklih pet godina. Ova serija oslikava kako je štednja uticala na društvo u Grčkoj i služi kao isečak romana o poludecenijskom "društvenom polaritetu", "dugu" i "ekonomskoj krizi".

U Grčkoj se desilo ono što su 1930. godine nazivali "velikom depresijom". Ekonomska kriza promenila je proizvodnju i potrošnju, ali i ostale delove društva.

Mnoge demonstracije su se pretvorile u nasilne sukobe. U demonstracijama su oštećene mnoge istorijski i arhitektonski važne zgrade.

Većina građana se protivila merama štednje i redovno protestovala na ulicama Atine i drugih većih gradova, suočeni sa brutalnošću policije i ogromnim količinama suzavca.

Grčka vlada se protiv nezadovoljnih građana bori jačanjem policijskih snaga. Ulice su se pretvarale u ratnu zonu tokom demonstracija, što je jedna od najironičnih strana grčke krize - plate u policiji su zbog mera štednje drastično smanjene u poslednjih par godina.

Veliki broj demonstracija se zavšio neredima i sukobima između policije i naroda na ulicama.

Broj samoubistava u Grčkoj je dramatično porastao. Više od 3,000 ljudi je izvršilo samoubistvo ili pokušalo da se ubije u protekle četiri godine. Najupečatljivije samoubistvo je počinio penzioner Dimitris Kristoulas 2012, koji je u oproštajnoj poruci napisao: "Nisam se ubio sam, oni su me ubili."

Nezaposlenost, smanjenje plata i penzija, povećani porezi i skok cena izazvali su očaj među Grcima.

430 hiljada dece živi ispod linije siromaštva u domaćinstvima bez grejanja

Kriza je najjače pogodila srednju klasu koja je nekada bila temelj grčke privrede

Rasistički napadi na Rome su učestali od 2012. godine. Zlatna zora je iste godine zapalila celo romsko naselje u regionu Aetoliko u centralnoj Grčkoj.

Imigranti u Grčkoj rade u užasnim uslovima - plaćeni su od 8 do 12 evra za sakupljenu tonu narandži. Često ih ne plate i prijave ih za deportaciju. Bilo je slučajeva kada su vlasnici pucali na radnike iz stranih zemalja jer su mislili da ih potkradaju.

Samo u Atini živi oko 25 hiljada beskućnika.

Georgos ima troje dece. Dnevno radi od 12 do 15 sati, a u poslednjih par godina plata mu je smanjena za 70 odsto.

Stamatija je bez posla i bez pristupa zdravstvenoj zaštiti. Ponekad čisti kuće, ali uglavnom preživljava zahvaljujući milosti komšija.

Generacija naših roditelja (1964) je poslednja koja je imala koristi od zdravstvenog sistema. U poslednje četiri godine zdravstveni sistem je dramatično potonuo.

Nikola je radio u javnom sektoru i živeo u predgrađu Atine. Sada živi u kartonskoj kutiji na plaži, 100 metara od talasa.

Grci su znatno smanjili količinu novca koju troše na kupovinu odeće i obuće. Od 2013. sedmoro od desetoro ljudi u Grčkoj nije uspelo da uzme ni dan odmora.

Demonstracije grčkih poljoprivrednika u februaru 2014. godine

U jeku sezone rada u poljima, policija, u dogovoru sa poljoprivrednicima, gleda kroz prste imigrantima kojima dozvoljava da ilegalno rade. Kada sezona prođe, imigranti se skrivaju u poljima u šumi u nadi da ih neće deportovati kada više nikome nisu potrebni.

Prazna kolica iz marketa se često viđaju na ulicama Atine. Ljudi sa njima idu u potragu za otpadom koji kasnije mogu da prodaju.

Po istraživanju iz 2012. u kome je učestvovalo 214 osoba, 64.8 odsto ljudi je na ulici manje od dve godine. Kostas ima 57 godina i ima posebne potrebe kada je kretanje u pitanju. Noću spava u kolima, a preko dana skuplja metal za reciklažu.

Jedan od retkih poslova koji cveta je posao u zalagaonicama. Većina njih ne ispunjava legalne uslove i istraživanja tvrde da se u njima pere novac. Očajni Grci u zalagaonicama vide spas i u njih odnose bukvalno sve, od porodičnog nakita do sopstvenih zlatnih zuba.

Po poslednjim istraživanjima, 12 odsto Grka ima simptome kliničke depresije. Najveći broj čine žene.

Oko 13.1 odsto mladih Grka je napustilo školovanje da bi pomogli roditeljima radeći. Sa druge strane, dve trećine mladih Grka zvanično nema posao, tako da se govori o "izgubljenoj generaciji" zemlje koja je već šest godina u neprestanoj ekonomskoj depresiji.

Broj korisnika heroina u Grčkoj je oko 100 hiljada, dok je pre 1980. bio samo dve hiljade.

Droga, prostitucija i ilegalni poslovi ostaju jedina opcija velikom broju mladih koji su izgubili poverenje u sistem.

Nacionalni centar za socijalna istraživanja ima podatke po kojima je stopa prostitucije porasla za 1,500 odsto ( da, hiljadu i po ) od 2012. godine.

Grad Atina beskućnicima nudi 2,000 obroka za ručak i isto toliko za večeru.

Perama je u zapadnom delu Atine. Pre pedeset godina, ljudi su ovde živeli u drvenim kolibama, a onda su dobili kredite za kupovinu stanova. Sada ne mogu da ih otplate.

Penzionerima su smanjene penzije i propala im je ušteđevina. Većina njih živi u apsolutnom siromaštvu.

Osnovne životne potrebe sebi ne može da priušti skoro 30 odsto grčkih porodica. Sve veći broj porodica se hrani u javnim kuhinjama.

Briga o radnicima ne postoji.

Jedna od najvećih grčkih kompanija Hellenic Halyvourgia iskoristila je krizu da radnicima nametne nove ugovore sa smanjenim platama.

Kompanija Scaramaga Shipyard je zapošljavala oko šest hiljada radnika. Ova kompanija je dobila nadimak "najtežeg bolesnika" nakon neuspelih transakcija između grčke vlade i stranih investitora. Fabrika je prestala da radi 2013. a oko hiljadu radnika je završilo na ulici.

Štrajk u luci Piraeus zbog niskih plata

Otpušteni radnici na pecanju

Na severoistočnom Halkidikiju voda ne može da se korisiti zbog visoke koncentracije arsenika. Dvadeset sedam meštana će se možda naći u zatvoru jer su protestovali protiv kompanija Hellenic Gold i Eldorado Gold koje planiraju eksploataciju ruda.

Bolesti koje su na Zapadu iskorenjene godinama unazad, ponovo su se pojavile u Grčkoj 2012. godine. Slučajevi malarije su se pojavili u Evrosu i Skali kao rezultat smanjenja sredstava za pesticide.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram