FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Kako je to biti gej izbeglica u Nemačkoj

Prešli su 3.200 kilometara zarad boljeg života, ali su na odredištu shvatili da su stvari skoro iste kao što su bile kod kuće
Par izbeglica u berlinskom prihvatilištu; foto: Aleksander Kogin

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE Germany

Prešli su 3.200 kilometara zarad boljeg života, ali su na odredištu shvatili da su stvari skoro iste kao što su bile kod kuće: izbeglice homoseksualci prinuđeni su da se kriju i u Nemačkoj. I dalje su meta istih ljudi kojih su se pribojavali u domovini.

Kontaktirali smo izbeglog Sirijca koji danas živi u Nemačkoj i zove se Aleks. Onlajn, dok smo ugovarali razgovor, nije hteo da nam oda pravo ime jer čak ni ovde ne sme da otvoreno demonstrira svoju seksualnost.

Reklame

Par nedelja kasnije, dobili smo njegov broj telefona i dogovorili sastanak, ali čak u Bohumu. U pitanju je krupni muškarac tridesetih godina, uredne smeđe kose. Nosi džins i crnu jaknu. Građen je kao telohranitelj, ali deluje bojažljivo i stidljivo.

"Problem je u tome što su mnogi moji sunarodnici takođe stigli do Nemačke". – Aleks

Aleks je napustio Siriju ne samo zbog rata, već i zato što su njegove kolege slučajno saznale da je gej, što je u Siriji prekršaj za koji sleduje bar tri godine zatvora. Aleks smatra da je problem u tome što su mnogi njegovi sunarodnici takođe izbegli u Nemačku, i sa sobom poneli stavove o homoseksualcima. „I dalje nas odbacuju," kaže on.

Aleks sedi na ivici kauča – govori tiho, ali otvoreno i detaljno. Uporno nas podseća da ne smemo da navedemo njegovo pravo ime. Braća i sestre mu žive u Nemačkoj, a on ne sme da dozvoli da saznaju o njegovoj orijentaciji da ga se porodica ne bi odrekla.

Azilanti do Evrope stižu preko Balkana ili Mediterana, a često sa sobom nose nazadna ubeđenja. Po Aleksu, većina Arapa je konzervativna. „Gade se gejeva. Kažu da smo pošast koje se društvo mora osloboditi."

Situacija je posebno teška u centrima za prihvat izbeglica, gde se potpuni stranci nađu zbijeni unutar malog životnog prostora. Izveštaji iz Berlina i Drezdena navode da se muškarci i žene homoseksualne orijentacije izlažu diskriminaciji u izbegličkim centrima. Slučajevi nasilja obično prođu neprijavljeno, tvrde predstavnici raznih LGBT grupa sa kojima smo razgovarali. Pa ipak, Berlin je prvi reagovao na ove napade. Berliner Morgenpost objavljuje da se planira izgradnja posebnih centara namenjenih izbeglicama homoseksualne i transseksualne orijentacije.

Reklame

Aleks trenutno živi u svom stanu na zapadu Nemačke – to mu odgovara jer ima više slobode. Većina ljudi sa kojima je u kontaktu, što Nemaca što izbeglica, nemaju pojma da je homoseksualac.

U bohumskom Rosa Strippe savetovalištu, druži se sa ostalim gej izbeglicama; sastanci se održavaju jednom nedeljno, uvek u prisustvu Nikol Ulrih, profesionalne savetnice. Njen posao je između ostalog da informiše sve prisutne o društvenim normama koje vladaju u novoj sredini. U Nemačkoj je dozvoljeno otvoreno demonstrirati svoju seksualnost, na primer, držeći se za ruke sa partnerom na ulici. „Ljude treba obavestiti o slobodama koje Nemačka garantuje," kaže Ulrih.

Ona takođe savetuje Aleksa i ostale po pitanju aplikacija za azil. Po zakonima Evropske unije, seksualna diskriminacija je dovoljan razlog za dodelu azila, baš kao i politička. Pa ipak, u praksi je mnogo teže izvesti ovo jer se postavlja pitanje „Kako da dokažem da sam homoseksualac?"

Osobe izložene progonu zbog svoje seksualne orijentacije ne samo što se plaše već su često i postiđene. Obično tokom saslušanja deluju nesigurno, upetljaju se u mrežu kontradikcija, da bi im zahtev za azil potom bio odbijen. – Klaus Jec iz Kelna

Sve se svodi na razgovor koje sprovodi Federalna kancelarija za imigrante i izbeglice, deo procesa kroz koji svaki azilant mora da prođe. Ishod aplikacije obično zavisi od toga koliko su ubedljivo ispričali svoju priču pred očima administracije.

Reklame

Politički azilanti obično imaju dokumente koji mogu da potvrde da su izloženi progonu u zemljama porekla – mnogi od njih se ovim dokazima ponose. Ljudi koji beže zbog svoje seksualne orijentacije, sa druge strane, su samo progonjena društvena grupa. Ljudska prava su im ugrožena, izloženi su diskriminaciji.

„Osobe izložene progonu zbog svoje seksualne orijentacije ne samo što se plaše već su često i postiđene," kaže Klaus Jec iz Udruženja homoseksualaca Kelna. „Obično tokom saslušanja deluju nesigurno, upetljaju se u mrežu kontradikcija, delom zbog toga što već imaju loša iskustva sa birokratama, policijom, i prevodiocima u zemlji porekla. Sagovornici ih agresivno ispituju i pokušavaju da nađu potencijalne druge razloge zbog kojih su aplicirali za azil, da bi im zahtev potom bio odbijen. Svakom ko ne zvuči dovoljno uverljivo preti deportacija."

Federalna kancelarija za imigrante i izbeglice „uverljivost" definiše kao „konkretne i ubedljive dokaze činjeničnog stanja, sa preciznim detaljima". Štaviše, Ministarstvo spoljnih poslova nalaže da se ljudsko dostojanstvo uvek mora poštovati – dokaze kao što su video snimci i fotografije 2014. je zabranila EU. Nekada su u Češkoj korišćeni falometrički testovi da bi se utvrdilo da li je potencijalni azilant zaista gej. Danas su, bar teorijski, zabranjena čak i intimna pitanja. Nikol Ulrih, doduše, kaže da su takva pitanja u praksi česta: „Metode ispitivanja su zaista diskutabilne. Koliko znam, od aplikanta se zahteva da obrazloži svoju seksualnost pod zaista užasnim uslovima." Iz tog razloga LGBT organizacije zahtevaju bolju obuku i administratora i prevodilaca.

Kancelarija nema podatke o tome koliko ljudi aplicira za azil navodeći seksualnu orijentaciju kao razlog progona, ali na zemlje porekla ipak obraćaju pažnju. U Iranu je, na primer, situacija sasvim jasna – homoseksualcima preti smrtna kazna. Ali u drugim zemljama stvari se komplikuju. Na primer, nejasan je kriterijum po kom nemačke vlasti određuju da li je pojedina zemlja bezbedna ili ne. Građane Gane i Senegala ne smatraju za ugrožene iako je homoseksualnost protivzakonita u obe zemlje. Kontaktirali smo Ministarstvo spoljnih poslova, ali nisu želeli da daju komentar.

Aleks iz Sirije je nedavno saslušan povodom aplikacije za azil, ali kaže da nije bio sasvim iskren. Pričao je o građanskom ratu u Siriji, i samo usput pomenuo da pripada „progonjenoj društvenoj grupi". Nije nijednom rečju tvrdio da je gej – što znači da je moguće da ga pošalju kući čim se rat bude završio.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu