Dok nas državljanstvo ne rastavi: Kako se ljudi venčavaju zbog zelene karte

Ovih dana, većina parova postavlja svoje fotografije na internetu, ali Garet i Evelin (to im nisu prava imena) imaju poseban, tajni folder svojih zajedničkih fotografija. Na jednoj gledaju jedno drugo, izgovaraju svoje „da" kod matičara. Na drugoj, sede na klupi ispred svog doma; on je grli, njena glava je na njegovom ramenu i oboje se smeše: savršen prizor mladog, srećnog para.

Ali Garet i Evelin zapravo uopšte nisu par. Fotografije, zajedno sa drugim „dokazima", kao što je zajednički račun u banci i zajam koji su oboje potpisali, su pažljivo osmišljeni da bi njihov prividni brak delovao kao pravi. Kada bi ih uhvatili, oboje bi bili optuženi za krivično delo.

Garet je građanin SAD, rođen i odrastao u Njujorku. Već dve godine ima pravu devojku, sa kojom živi u Njujorku. Evelin, čija je domovina u istočnoj Aziji, došla je u SAD da studira, i udala se za Gareta kada joj je studentska viza istekla, i kada nije mogla da dobije radnu vizu. „ Brak zbog zelene karte " je omogućio Evelin da bude zakonita, doživotna stanovnica Njujorka.

Brak sa državljaninom SAD je jedan od najlakših načina za emigrante da dobiju zelenu kartu ( četvrtina zelenih karata u SAD je izdata supružnicima američkih građana) i prema onima koji su to učinili, prevaru sa brakom je šokantno lako izvesti. Koliko ovog meseca, jedan par je uhapšen u Los Anđelesu, zbog organizovanja preko sto lažnih brakova za novac. Iako je prevara jednostavna, ljudi koji se venčavaju da bi zaobišli zakone o useljenju mogu da budu optuženi za prevaru oko vize, za skrivanje stranaca i za zaveru.

Evelin je razumela zakon, ali je rešila da rizikuje. Ona i Garet su se upoznali pre šest godina, kada su radili u hotelijerstvu; Garet je bio legalno zaposlen, ali Evelin je platu primala na crno. Jednog dana je pitala Gareta da li poznaje nekoga ko bi se venčao sa njom zbog zelene karte.

„Bio sam u fazonu, 'Ja ću'", kaže Garet. Ona me pitala, „Ozbiljno?" A ja sam bio u fazonu, „Da, naravno".

Garet je znao druge ljude koji su uradili istu stvar i odlučio je da to učini zato što mu je Evelin prijateljica, a želeo je i da joj pomogne. A i novac je bio fin bonus.

„Ja sam pristao na to za polovinu uobičajene sume", objašnjava Garet. „20 hiljada dolara je normalna cena, ali ona je meni platila 10" (Iz različitih izvora smo saznali da se cena kreće od 5000 do 20.000.).

Platila je u kešu i dala je prvu polovinu kada se par zvanično venčao. Posle toga je sredila svu dokumentaciju: otvorila je zajednički račun u banci, promenila je Garetovu adresu za poštu da bude ista kao i njena, dodala je novu zajedničku telefonsku liniju. Drugi deo novca je dobio posle najnapetijeg dela – intervjua u imigracionom.

Kada neko podnese molbu Službi SAD za državljanstvo i imigraciju (USCIS), ona ima pravo da izvrši proveru identiteta i sigurnosnu proveru da bi utvrdila tačnost informacija o tražiocu državljanstva. U nekim slučajevima, prijave mogu da budu odobrene bez intervjua, ako veza izgleda dovoljno autentična, kaže Džim Mekini, portparol USCIS-a.

Ovo je bio slučaj sa Džoom i Libi (to nisu njihova prava imena), koji su se venčali kada je Džo imao 21, a Libi 18 godina. Bili su mladi, ali morali su da deluju brzo. Džoova jednogodišnja viza je istekla, a još uvek je boravio u SAD. Džo, koji potiče iz Bugarske, nije mogao ni da zamisli da se tamo vrati.

Njih dvoje su se već zabavljali i iako verovatno ne bi na ludi kamen stali tako mladi da Džo nije imao problem sa imigracionim, njihova veza je bila stvarna. Nikada nisu bili pozvani na intervju sa imigracionim službenikom.

„Nije bilo nikakvih sumnji u naš odnos", kaže Libi. „Mislim da USCIS traži ljude koji su u istom starosnom dobu, govore istim jezikom, žive na istoj adresi i imaju priče i fazone koje svaka zdrava veza ima".

Lažni parovi, kao što su Garet i Evelin i čije prijave mogu da deluju sumnjivije, moraju da se pojave u kancelariji USCIS i sastanu sa službenikom imigracionog. Da bi se pripremili za intervju, Garet i Evelin su zapisali detaljne zabeleške jedno o drugom – pojedinosti koje samo parovi znaju jedni o drugima, kao što su na kojoj strani kreveta ko spava i podaci o rođacima supružnika.

„Otišao sam kod nje i napravio gomilu slika, da bih znao gde drži sitnice", priseća se Garet. „Slikao sam kupatilo u slučaju da me pitaju koje boje je njena četkica za zube – i takva sranja. Sve sam zapisao, jedan dan sam to učio i pamtio, i otišao na intervju".

USCIS ne čuva podatke o tome koliko prijavljenih je odbijeno, ali prema statistikama Njujork tajmsa , samo 506 od 241.154 prijava podnetih 2009. je odbijeno zbog prevare. Nema načina da se sazna koliko lažnih supružnika je uspelo da dobije zelenu kartu. i dok je broj odbijenih prijava mali, posledice su ogromne: postoji potencijal i za administrativne i za kriminalne posledice za brakove zbog zelene karte; supružnik koji nije građanin SAD smesta biva deportovan. Krivične prijave u takvim slučajevima kontroliše Ministarstvo pravde i njegova kancelarija državnog tužioca, i mogu da dovedu do presude od pet godina zatvora i kazne od 250 hiljada dolara.

Kao dodatak informacijama koje prikupi na intervjuima, Direktorat za otkriće prevare i nacionalnu bezbednost takođe dobija i dojave o lažnim brakovima. Ako par ne prođe na intervjuu ili se pojavi sumnja, USCIS može da sprovede administrativnu istragu koja „može da uključuje, ali nije ograničena na posete domu takvog para, kao i intervjue sa komšijama i saradnicima oba supružnika", prema Mekiniju.

U Garetovom i Evelininom slučaju, sve je prošlo glatko, i Evelin je dobila vizu na deset godina. Garet takođe nije imao probleme ni sa svojom pravom devojkom, Anom, sa kojom živi i zabavlja se oko dve godine.

„Ona je znala za to, jer sam bio 'oženjen' pre nego što smo počeli da se zabavljamo", objašnjava Garet. „Nisam došao kod nje posle dve godine veze i rekao joj, 'Uradiću to'. Postoji razumevanje. Ne izlazim i ne viđam se sa suprugom stalno. Jedva da je viđam. Mislim da to nije problem".

Garet i Evelin su već skoro tri godine u braku, i Evelin će uskoro da se prijavi za naturalizaciju. Posle toga, planiraju da se u nekom trenutku razvedu.

Libi i Džo, koji su u braku pet godina, kažu da je za ovaj postupak trebalo mnogo vremena i novca, za takse, advokate, intervjue i prikupljanje dokumenata za Džoovu naturalizaciju, ali danas su u srećnoj - čak i relativno normalnoj – vezi.

„To je bilo nešto za šta nisam mogla da se pripremim", kaže mi Libi. „O toj temi se obično ne priča, pa nije bilo knjiga ni časopisa u kojima sam mogla da nađem korisne savete, na primer, kako da objasnim rođacima zašto se tako brzo udajem". Ali na kraju, ona kaže da joj se itekako isplatilo da bude s njim, a njemu da bude u Americi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu