Čovek koji milijarderima gradi luksuzna atomska skloništa

Dok se vozimo američkim autoputem 41 do Tere Hote, Indijana, moj vodič insistira da mu dam svoj ajfon. Onda mi stavlja satenski povez na oči. Uslovi za naše putovanje su bili jasni – ne smem da znam kuda idemo i kako se do tamo stiže. Tako je zbog toga što smo krenuli na tajnu lokaciju podzemnog bunkera koji je napravljen da izdrži smak sveta, kakav god da bude.

Kada sam skinula povez s očiju, stajala sam na travnjaku koji gleda na kutijastu betonsku strukturu koja je ulaz u bivši vladin komunikacioni centar iz doba Hladnog rata, kome je izvađena utroba i koji je adaptiran uVivos Indijanu. Ovo jeRic Karltonatomskih skloništa, u kome njegovi stanovnici u velikom stilu i luksuzu mogu da sačekaju da prođe nuklearna zima ili apokalipsa zombija, dok se ostatak čovečanstva topi i dezintegriše. Dnevna soba ima plafon visok 4 metra, raskošne crne kožne sofe, tapete sa veselim prizorima sa pariskih ulica, veštačke kamine i mekane tepihe. Fejt Hil pevuši sa velikog televizijskog ekrana koji stoji ispred tri reda udobnih naslonjača bež boje. U ostavi se nalazi 60 različitih vrsta zamrznutih i konzerviranih namirnica; za večeru na jelovniku mogu da budu špagetealjo e oljo, sa seckanim biftekom, salata od svežeg paradajza i tikvica uzgajanih u hidroponičnoj bašti, i dekadenti brauni sa karamelom i orasima. Spavaća soba veličine osam sa devet metara je dizajnirana za četvoro ljudi (ima i većih jedinica za šestoro), i u njoj se nalaze dva velika bračna kreveta dostojna hotela sa četiri zvezdice, što je istaknuto na Vivosovom sajtu.

Trpezarija Vivos Evropa 1. Sve fotografije su vlasništvo Vivos Grupe

Skočila sam na Silijev dušek i složila se da bi čovek ovde mogao mirno da spava dok svet gori.

Postoje štenare za male i velike krznene drugare, sef za oružje, mala teretana, medicinska ordinacija, i zvučno izolovana kotlarnica sa dva generatora koji rade na dizel koji je uskladišten u cisterni zapremine 120.000 litara – dovoljno za godinu dana. U susednoj prostoriji se nalaze najmoderniji filteri za vazduh koji izdvajaju nuklearne, biološke i hemijske čestice.

Prema Robertu Vićinu, osnivaču i direktoru kompanije za pripremu za opstanak Vivos Grupe, kada dođe do sranja, u ovakvim objektima će moći da borave oni koji su bili dovoljno mudri da se pripreme i unapred plate 35000 dolara za pristupnicu. Kaže mi da se među njihovim klijentima nalaze jedan vrhunski hirurg, jedan pukovnik vojske SAD, i jedna filmska zvezda. Vićino mi kaže da su njegovi klijenti uglavnom „konzervativci koji ne veruju da vlasti mogu da se nose sa katastrofom apokaliptičnih razmera".

„Kao što je rekla Ajn Rend, ignorisanje stvarnosti te neće spasiti od nje", navodi Vićino.

Gornja fotografija: Robert Vićino ispred ulaza u Vivos Evropa 1. Ispod: Glavna kuhinja Vivosa Indijana

One koji se trude da se opreme za mega-katastrofu i kraj sveta – takozvane „prepere" – često prati stereotip da su ludaci razrogačenih očiju koji nose kape od aluminijumske folije i žive kao pustinjaci, ali Vićino snabdeva one koji mogu novcem da potkrepe svoje strahove. Ovaj biznismen iz San Dijega ima nameru da bude prethodnik nove multi-milijarderske industrije. Ako ćemo da sledimo preduzimačku logiku, bogati u današnjem društvu ne žive na istom nivou kao obični ljudi – zašto bi se to menjalo za kraj sveta?

Čak i sa dva metra i dvadeset i 150 kila, Vićino ima telo koje deluje kao da je jedva u stanju da izdrži njegovu predimenzioniranu ličnost. Jedna gatara mu je jednom rekla da je na Zemlju došao sa planete superiornih džinovskih bića koja žele da spasu ljudski rod, i da zbog toga mora da bude tako krupan. Jasno je da sebe smatra za čoveka koji ima misiju: poslednjih 20 godina, ovaj šezdesetjednogodišnjak ima predosećanje da nam se „nešto bliži".

Dok sedimo u Vivosu Indijana, Vićino rapidnom brzinom nabraja razna scenarija apokalipse – finansijski krah, pandemija od koje otpada meso, promene u polovima magnetnog polja, sajber rat i biblijski cunamiji – često praveći digresije, na primer, da je moguće da su reptilski vanzemaljci zamenili kraljevsku britansku porodicu, i da je tajna kugla za rušenje pod imenom Planeta Iks krenula ka nama. Ima opasnu žvaku, moram da priznam.

________________________________________________________________________________________________

Pogledajte i dokumentarac: Eksperimenti na životinjama: u labaratoriji za majmune

______________________________________________________________________________________________________________

Dok Vićino priča o svom životu, stiče se utisak da ga kroz njega vode predskazanja i slučajnosti. Dok je sedamdesetih bio student umetnosti u Konektikatu i smrtno se dosađivao, jednom prilikom mu je na vetrobran kola pala ledenica, i to je za njega bio loš predznak i pokazatelj da treba da okuša sreću u Kaliforniji. Tamo je napravio posao sa predmetima na naduvavanje, i ultimativni plan mu je bio da napravi džinovskog King Konga na naduvavanje ga i postavi ga na vrh Empajer stejt bildinga, na godišnjicu ovog filmskog klasika iz pedesetih (ogroman balon je pukao na jakom vetru i izduvao se). Vićino mi kaže da je sa dvadeset i nešto godina već vozio „rols rojs", ali mu je posao u osamdesetim godinama propao, i morao je da krene ispočetka, kao agent za prodaju nekretnina. Devedesetih je počeo da prodaje udele u vilama na otmenim lokacijama kao što su Aspen i jug Francuske. Ova ideja zajedničkog vlasništva ga je naterala da ponovo razmišlja o svom starom snu da gradi bunkere za opstanak, gde bi ljudi komforno mogli da prežive armagedon. 2007, neposredno pre finansijskog kraha, rešio je da pokuša.

Tajming mu je bio besprekoran. Od 2013, zemlja ima 1,6 miliona novih milionera, a procenjuje se da u SAD ima 3 i više miliona „prepera". Zvuči sasvim razumno pomisliti da se ove dve grupe donekle preklapaju, naročito zbog toga što su u ova burna politička vremena mnogi bogataši zabrinuti za sigurnost svog novca: onoga što mu preti, kako da ga zadrže, i pre svega, šta će se dogoditi kada siromašnima dozlogrdi to što ga nemaju (Setimo se čuvenog pisma čitaoca u Wall Street Journal-u koji je uporedio Ameriku sa nacističkom Nemačkom, a bogataše sa jevrejima".). Vićino upozorava bogate da moraju da budu spremni za scenario koji će od „'Domaćice Suzi' napraviti surovog revolveraša". Bez ikakve vidljive ironije me je pitao, „Da li zaista želiš da se boriš sa svim tim zombijima, predatorima, bandama, milicijama, i svakime ko će lutati ulicama i uzeti ti sve što imaš"?

Ovo je dobar trenutak da se čovek bavi poslom koji se zasniva na strahu. Javni komentari nekih od najbogatijih ljudi na svetu otkrivaju dozu paranoje od pobune. Na poslednjem godišnjem samitu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Švajcarska, posmatrači su primetili da je elita sve više uznemirena zbog mogućnosti da dođe do socijalnih nemira. Prošle godine, preduzimač i mešetar Nik Hanauer je napisao otvoreno pismo svojim „kolegama zilionerima" u Politiko Magazinu u kojem sumira narastajući zabrinutost imućnih: „Šta sada vidim u budućnosti? Vidim vile".

To se slaže sa onim što Vićino čuje. „Odlaze u Patagoniju, odlaze u udaljene delove sveta", kaže on. „Njihov rezon je da budu izolovani od revolucije, pobune, anarhije ili čega god, koji će uslediti posle ekonomskog kolapsa".

Imućni su uvek trošili novac na stvari za koje misle da će im pomoći da sačuvaju ono što imaju. Ali uspeh poslovnih poduhvata kao što je Vićinov ukazuje na to na koju stranu naginju društveni i politički trendovi u svetu koji je postao toksična mešavina nejednakosti, paranoje i ekstremnog individualizma.

Ogromne razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju imaju tendenciju da izazivaju patologiju koja ne pogađa smo one koji s mukom preživljavaju; ona ide sve do samog vrha.

Dnevna soba Vivos Indijane i 'Pab inspiracija' u Vivosu Evropa

Piter Džej Berens, psiholog koji proučava fenomen smaka sveta, na velike planove za preživljavanje gleda kao na refleksiju društvene i psihološke neprilagođenosti, tačku gde se „paranoja susreće sa narcizmom". Po njegovom mišljenju, dok je imati zalihe hrane za tri dana i baterijsku lampu koja radi razumna spremnost za nesreću, zamišljati da možeš da preživiš bez ostatka čovečanstva u opremljenim bunkerima i skloništima nije.

„Narcističke ličnosti – kojih među bogatima ima pregršt – imaju sklonost da samo svoje mišljenje smatraju legitimnim, i privlače ih ekstravagantne zamisli", kaže on. Ali da li se jaz između tih fantazija i stvarnosti polako smanjuje?

Berens na američke „prepere" gleda kao na novu verziju apokaliptičnih strahova od nuklearnog rata koji je bio veoma raširen pedesetih godina. On veruje da američka politika i ekonomski trendovi, zajedno sa širenjem društvenih medija – gde istomišljenici mogu lako da se povežu – izazivaju novu vrstu opsednutosti smakom sveta. Ono što opisuje podseća na termin koji je devedesetih godina skovao novinar Majkl Keli, i koji se vraća u modu: „fuzija paranoje". Razne teorije zavere se spajaju iz raznoraznih izvora čitavog političkog spektra. Priprema za smak sveta takođe može da se poveže sa porastom libertarijanske političke misli u životu Amerike, po kojoj vlada nije u stanju da rešava društvene probleme, ili da bi svaki njen pokušaj da to učini doveo do tiranije. To je filozofija koja u svojoj najtvrđoj verziji zamenjuje geslo „ljubi bližnjeg svog" mističnom verom u lični interes. Kriti se u bunkeru dok se ostatak čovečanstva raspada zbog toga što se nije pripremilo kao ti je, na neki način, ultimativna libertarijanska fantazija.

Tomas Ferguson, stručnjak za političke nauke na Ruzvelt Institutu, koji naginje ka levičarskoj političkoj misli, kaže da u zajednici onih koji se pripremaju za smak sveta nećete naći mnogo pripadnika starih bogataških porodica.

On ističe da bogatstvo koje je stečeno na brzinu izaziva vrtoglavu nesigurnost i egoističnu otuđenost koja dovodi do želje da se zatvoriš u visokotehnološku čauru kada dođe do smaka sveta.

Berens primećuje da je jaka judeo-hrišćanska etika Fordovih, Rokfelerovih i Vanderbiltovih njima nalagala da društvu vrate makar malo od svog bogatstva, tako što će podizati biblioteke, muzeje i druge institucije. On misli da današnji bogataši ne samo da su izolovani od ostatka zajednice na svojim ograđenim posedima, u svojim ekskluzivnim klubovima i privatnim avionima, već i misle da ništa ne duguju nama ostalima.

Dnevna soba Vivos Evropa 1 i Robert Vićino koji zatvara vrata otporna na eksploziju objekta u Nemačkoj.

Među Vićinovim posedima je i nedavno završeni Vivos Evropa 1, podzemni kompleks otporan na nuklearnu eksploziju u koji se dolazi samo po pozivu, koji je smešten u bivše hladnoratovsko skladište municije u Nemačkoj. Kupili su ga Vićino i njegov partner, preduzimač iz Nemačke, za 2,25 miliona dolara i otvorili ovog leta. Ovo imanje, koje je sada procenjeno na preko milijardu dolara i prostire se na 70.000 kvadratnih metara „bezbednih prostorija otpornih na nuklearnu eksploziju", može da primi 34 „veoma imućne porodice" sa zalihama za čitavih godinu dana, kaže Vićino. Mogu da uživaju na bazenu, u vinskom podrumu i u prostorijama za boravak koje mogu da urede po svom nahođenju, nameštajem koji su napravili njihovi omiljeni graditelji jahti. Zabrinuti ste da će vladavina zakona propasti? Nakon propasti društva, svako Vivosovo imanje će imati svoje podzakonske akte, i različiti bunkeri će imati svoje sopstvene sudove koji će rešavati sporove imućnih stanara, koji bi mogli da postanu nervozni tokom utamničenja. Naoružane snage obezbeđenja unajmljene od strane kompanije će se nositi sa pretnjama spolja – koje će verovatno predstavljati siromašni koji bi želeli da uđu.

Mesto u ovoj podzemnoj Nojevoj barci će koštati od 3 do 5 milina dolara – oko 100 puta više od toga koliko košta jedno mesto za odraslog u Vivosu Indijana.

Vićino objašnjava da su druga Vivosova imanja privatna i da su njihove lokacije tajna. Razumljivo je da njihovi klijenti ne žele da se reklamiraju, ali Vićinova služba za odnose s javnošću mi je dostavila anonimne izjave svojih tobože zadovoljnih klijenata.

Evo jedne: „Kao i svi ostali, i meni šesto čulo govori da bi nešto moglo uskoro da se dogodi. Vreme je da se moja porodica pripremi za svaku eventualiju. U ovom trenutku više nego ikada u čitavom mom životu postoje mogućnosti za razarajuće događaje".

„Ova vremena govore sama za sebe i postaju sve opasnija", piše u drugoj. „Gde drugde možemo da odemo kada nastupi NS (NS znači „neizbežno sranje, žargonski preperski izraz za smak sveta)"?

Vićino nije jedini koji pokušava da zaradi na ovom novom pokoljenju onih koji se pripremaju za smak sveta. Ovaj preduzetnik daje hvale vredne zasluge svojoj konkurenciji, građevinskom preduzimaču Leriju Holu, koji je sa svojom firmom Silo Houm izgradio kompleks luksuznih apartmana u napuštenom raketnom silosu u Kanzasu (Navode da su prodali osam stambenih jedinica po ceni od 2 miliona dolara). Vićino kaže da je prodao sva osim desetak od 80 mesta u bunkeru u Indijani – mada je nekoliko njih rezervisano za članove njegove uže porodice. Kaže da trenutno pregovara sa kupcima mesta u novom objektu u Nemačkoj, uključujući i jednog prebogatog prepera koji će možda kupiti sve đuture.

Na kraju moje posete bunkeru, mislila sam na novo društvo čije stvaranje Vićino pokušava da omogući. Neki od bogatih ne samo da odbijaju da prihvate stvarnost – kao to da je nejednakost gorući problem oko kojeg čitavo društvo mora da se angažuje svom snagom – već žive u svojim fantazijama. Za neke je beg u pozlaćeno sklonište za opstanak odgovor na to kada se stvarnost za sve ostale uruši.

Ali ovaj preduzetnik ima velika očekivanja kada je u pitanju budućnost njegove kompanije: „Mi u Vivosu ćemo izgraditi, opremiti, napuniti zalihama i prodati koliko god skloništa možemo, dokle god nam vreme dozvoli – a postoji potražnja na tržištu. Ne možemo da predvidimo kada će, ili da li će doći trenutak kada će čovečanstvu prestati da preti opasnost od prirodnog ili veštački izazvanog smaka sveta. Ljudi ne veruju da će nešto da se dogodi, sve dok se ne dogodi!"

Pratite VICE na Twitteru, Facebooku, Instagramu