Zašto su dodele filmskih nagrada toliko bolje od muzičkih?

Prošle nedelje je trebalo da izaberem najbolju glumačku podelu 2014. godine za nagrade Udruženja filmskih glumaca, i kao i obično, morao sam da donesem neke teške odluke. Na primer, kako da izaberem najbolju glumačku podelu na filmu, kada treba da biram između ekipa u Birdmanu, Boyhoodu i The Grand Budapest Hotelu (pobedio je Birdman). Da glasam na predstojećoj dodeli Oskara, izbor bi bio jednako težak, jer su najbolja filmska ostvarenja, bez obzira na ovogodišnju buku oko Snajpera i Selme, ipak nominovana.

S druge strane, da sam član sa pravom glasa Akademije tonskih zapisa, sa zadatkom da odredim nominacije za Gremi nagrade, mislim da bih imao potpuno suprotan problem – premali broj autora koji bi ih zaslužili. U najvažnijoj kategoriji Gremi nagrade, „Album godine", samo bi novo izdanje Bijonse, smelo nazvan samo njenim imenom, i verovatno njena najzanimljivija ploča do sada, i Bekov Morning Phase imali prava da se takmiče za nagradu. Sem Smit je možda najnadareniji pop pevač svoje generacije, toliko je podesan za nagrade da mi se čini da je stvoren samo zbog toga da bi prikupljao zlatne gramofone, ali njegov album je u celini podbacio. A albumi Farela Vilijamsa Girl i X Eda Širana? Klasični slučajevi prosečnih albuma umetnika koji nikoga ne vređaju postali su favoriti Akademije.

Zašto su dodele filmskih nagrada toliko često bolje od dodela muzičkih nagrada? Možete da osporavate ceo koncept dodela nagrada za umetnost, mnogi to čine, i to iz dobrih razloga, ali to je različita tema. Nagrade postoje. A među onima koje postoje, kako to da filmske nagrade redovno dobijaju kredibilni umetnici, a muzičke toliko maše? Evo šta ja mislim.

Postoji previše muzike

Prema zavodu za statistiku Rentrak (preko MPAA), godišnje se u SAD snimi između 600 i 700 filmova. Godine 2013, bilo ih je tačno 659. Želite li da pogađate koliko albuma je objavljeno u istom vremenskom periodu? Pomnožite ovo sa 100. Nielsen je objavio da je 2010. godine objavljeno 75,000 albuma, u digitalnom ili fizičkom formatu.

Ali pošto se za nominacije za mnoge nagrade treba prijaviti, samo će se mali deo tih filmova i albuma boriti za njih. Ali prema Akademiji, svake godine se negde oko 20,000 muzičkih izdanja uzima u razmatranje za nominacije za Gremi. To je eksponencijalno više nego broj filmova. Što znači da onome koji se nada da će pošteno i kompetentno organizovati dodelu nagrada predstoji Sizifov posao.

Prilikom dodela muzičkih nagrada više brinu zbog novca i mladosti

Prilikom dodele većine muzičkih nagrada niko se ni ne trudi da bude sveobuhvatan ili preterano kredibilan, već se odlučuju za masovni ukus. Imperativ da nagrade dobiju najpoznatiji i najkomercijalniji (i samim tim, najpopularniji među tinejdžerima) je nadmoćan. Mnoge dodele muzičkih nagrada, uključujući American Music Awards, CMT Awards i NME Awards, su besramna takmičenja u popularnosti koja zavise od glasova publike. The Billboard Music Awards su praktično to isto, pošto zavise od top lista. Ostale, kao što su MTV Video Music Awards, BRITs i Academy of Country Music Awards koriste istu kombinaciju publike i „profesionalaca iz industrije" da bi odredili pobednike. Gremi nagrade, naravno, zavise samo od članova Akademije (više o tome ispod).

Postoji veoma malo dodela nagrada na filmu koje se vode masovnim ukusom. Na njima nećete videti Guardians of the Galaxy ili The Hunger Games:Mockingjay – prvi deo, osim na uvek blesavim MTV Movie Awards. Šta više, kada su objavljene ovogodišnje nominacije za Oskara, napisan je čitav niz članaka o oskudici velikih filmskih hitova u glavnim kategorijama, kao da je svrha dodele nagrada Akademije u tome da održi nekakvu vezu sa prosečnim gledaocem filmova u multipleks bioskopima. Suština je sledeća: kod dodele filmskih nagrada više se vodi računa o dostignuću, a kod dodele muzičkih nagrada reč je o povezivanju sa ogromnom masom obožavatelja.

Filmske nagrade imaju bolje glasačko telo

Ko je bolji za dodelu nagrada od kolega? To je ideja kod DGA Awards, SAG Awards i WGA Awards. Reditelji, glumci i scenaristi nominuju i glasaju za pripadnike svojih disciplina. Novinari i kritičari su takođe u dobrom položaju da donose kompetentne odluke o nekom filmu. Setite se samo National Board of Review, nagrade filmskih kritičara u Njujorku i Los Anđelesu, i tako dalje.

Ali u muzici nema sličnih esnafskih nagrada, a najbliži dodelama nagrada novinara bi bile nagrade kao što je kanadska nagrada koju dodeljuju mediji Polaris, ili Merkuri nagrada u UK, koju dodeljuje panel muzičara, producenata i kompozitora. Oskar i Gremi nagrade dodeljuju odabrane akademije profesionalaca u industriji, koji su ili pozvani da budu članovi, ili su se sami prijavili (ne čudi to što su na obe Akademije dominantni stariji, sedi muškarci).

U slučaju Oskara, to povremeno može da dovede do toga da filmovi kao što je Selma nemaju nominaciju za glumu i režiju. Što se tiče Gremija, samo treba da uzmete u obzir često pominjanu činjenicu da rep albumi mogu da budu nominovani za album godine, ali skoro nikada ne pobeđuju. Samo pitajte Kendrika, Kanjea, Vejna i Eminema. Prošlo je 11 godina otkako je neki rep album odneo najvažniji Gremi, a to je bio Outkast sa albumom Speakerboxxx/The Love Below. Ali stvarno, Gremijevi problemi su mnogo veći od toga.

Muzika je sve više balkanizovano polje delovanja

Zlatni globus filmove razdvaja na drame i komedije/mjuzikle, što povećava mogućnosti, na njega dolazi dvostruko više zvezda, i komedije imaju priliku da zasijaju. Ali na većini dodela nagrada filmovi se ne dele po žanrovima (osim kada su u pitanju kratki i dokumentarni filmovi). Prirodno, neko voli romantične komedije, a neko biografske filmove, ali niko se ne žesti oko svog omiljenog filmskog žanra.

S druge strane, muzička industrija je uvek bila podeljena i plemenska, i na dodelama nagrada (čak i na onima koje podilaze ukusu publike) plen se redovno deli po žanrovima. Ovo rezultira u tome da se ljudi čude kada pevačicu Lord stave u kategoriju rok umetnika na nekoliko prošlogodišnjih dodela nagrada. A tu su i Gremi nagrade, na kojima vole sve žanrove. U proteklih 20 godina, muzika je postala rascepkanija nego ikada, zahvaljujući internetu. Ali Gremi se itekako trudi.

Muzičke nagrade su osmišljene onako kako ta industrija želi samu sebe da vidi. Ljudi koji stoje iza Gremija svom zadatku pristupaju sa više amibicija i samovažnosti od bilo koje druge dodele nagrada na planeti, dodeljujući nagrade u, ni manje ni više, 83 kategorije (što deluje svedeno i skromno, u poređenju sa još naduvanijih 109 kategorija koje su imali do 2011.), od klasične muzike do R&B-a, od recitovanja do etna, džeza, roka, popa, „tradicionalnog" popa, i još mnogih, mnogih drugih. Članove Akademije ohrabruju, mada to nije obavezno, da glasaju u okviru svojih stručnih oblasti, što ne čini mnogo da pojasni silne neobičnosti u nominacijama i pobedama, koje su suviše brojne da bismo ovde ulazili u to.

Čak i kada se pozabavimo žanrovima kao što su dens i alternativa, tu imamo mešavinu kredibilnih ali predvidljivih nominacija, kao i jednostavno neobjašnjivih. I nikada ne zaboravimo kategoriju koja najviše zbunjuje od svih 83, arogantno nazvanu „Najbolji novi umetnik", u kojoj skoro svake godine možemo da vidimo umetnika koji nikome kome je stalo do muzike ne bi bio nov. Za to kašnjenje možemo da krivimo nejasni kriterijum: „Za novog umetnika koji tokom date godine objavi prvi album kojim uspostavlja svoj javni identitet". U tome je caka. „Javni identitet", šta god to značilo. Ove godine za tu kategoriju nominovan je, bolje ikad nego nikad, HAIM, i ja se nadam da će pobediti, iako je verovatnije da će pobediti Sem Smit (uz pomoć Toma Petija).

U tome je stvar, Gremi nagrade su i dalje neverovatno predvidljive. Pre više godina, kada su nagrade za najbolji album osvajali ljudi kao što su Lajonel Riči, Selin Dion ili bend Toto (potražite ga), zamerali su im da su „ispali iz fazona" po pitanju onoga što mladi slušaju. Iako su se malo popravili po tom pitanju, a jesu, na njima i dalje pomalo vlada atmosfera nekog zatvorenog kluba, osećaj da jednom godišnje samozadovoljno daruju nešto od velikog značaja.

Dodele muzičkih nagrada na televiziji izgledaju gluplje

Većina dodela muzičkih nagrada i neke dodele filmskih nagrada se prenose na televiziji, što sa sobom donosi još veću dozu populizma. I dok će na filmskim nagradama pokušati da privuku decu rođenu u novom milenijumu tako što će za voditelja angažovati, na primer, Čeninga Tejtuma, ili Džejmsa Franka i En Hatavej, za dodelu Oskara 2011, njihove opcije su poprilično ograničene. Ali muzičke nagrade? One pucaju iz svih oružja i dovode najveće i najpopularnije izvođače u tom trenutku – ne samo po pitanju nominacija i dobitnika, već i kada su u pitanju izvođači i voditelji dodele. Danas je to otišlo dotle, po tradiciji koju su započele VMA nagrade, da superzvezde koje nisu nominovane a imaju novi album koji treba da prodaju redovno nastupaju na dodelama. Čak su i trezvene Gremi nagrade počele sa ovom praksom, Džastin Timberlejk pre dve godine, i Madona ove.

Želja da se dopadnu televizijskoj publici ne utiče samo na izbor voditelja i izvođača, veći izgleda da utiče i na to ko će biti nominovan za nagradu. Kratkim pregledom agregatskog sajta Metacritic videćemo koliko Gremi nagrade favorizuju popularnost u odnosu na priznanje kritike. Prosečna ocena za nominovane za najbolji album ove godine je 72. Prosečna ocena za osam nominovanih za Oskara za najbolji film godine? Mnogo impresivnijih 84.

Po sajtu Metacritic, film godine je Boyhood, sa savršenom ocenom 100, dok njegov najveći konkurent u trci za Oskara, Birdman, ima jakih 88. Po Metacritc-u, od nominovanih za Gremija za album godine, Bijonse ima najbolju ocenu, impresivnih 85, ali album Sema Smita je jedva izvukao 62. Film sa ocenom 62 ne bi imao nikakve šanse da se bori za Oskara u najvažnijoj kategoriji.

I obrnuto, film sa najvećom zaradom u 2014, Transformers:Age of Extinction, sa svojom bednom ocenom od 32, neće ni prići nekoj od bitnih filmskih nagrada. Ali prema Bilbordu, najprodavaniji album 2014. je 1989, pop album Tejlor Svift. I iako zbog datuma izdavanja nije mogao da se kvalifikuje za ovogodišnji Gremi, prilično je sigurno da će sledeće godine biti nominovan za album godine.

Shvatam, cilj dodela muzičkih nagrada, uključujući i Gremi, nije samo da urade stvar kako treba. Njima je potrebna gledanost. Ali muzička industrija ne bi propala kada bi organizovali jednu dodelu muzičkih nagrada na kojoj bi zaista odali priznanje postignuću, bez mnogo obaziranja na popularnost, baš kao što postoje takve dodele filmskih nagrada. Sigurno bismo mogli da imamo jednu dodelu na kojoj bi se uronilo malo dublje i odala počasti muzičkim ekvivalentima fimova Birdman ili Boyhood, kao što je sjajni album benda War on Drugs „Lost in the Dream", „Burn Your Fire for No Witness", album Ejndžel Olsen, RTJ2 Runt The Jewels, ili opčinjavajući debi album FKA twigs 2. Da li tražim previše?