Od Berghajna do Luke Beograd: Terence Fixmer intervju za VICE Srbija

Što dublje zalazim u mračne vode pravca elektronske muzike koji rapidno pokorava svet svojim teškim metalnim korakom, tako otkrivam da je fenomen zvan tehno mnogo više od besomučnog pesničenja sa kojim ga mnogi porede. Tehno je mnogo više od jednog muzičkog žanra, mnogo više od zvuka koji kroz vas prodire i koji vas proždire iz dubina masivnih crnih kutija. Iako ovo zvuči mračno, neki ga smatraju futurističkim načinom života, dok drugi nalaze svoju slobodu i spas u tom mraku, daleko od očiju mejnstrima koji polako, ali sigurno želi da zna sve o vama.

Retka su imena na tehno sceni čiji je opus toliko raznovrstan i širok, a da uspevaju da se zadrže u senci toliko dugo, kao što je to slučaj sa Terrenceom Fixmerom. Njegova izdanja prisutna su još od 1993. godine, a njegova opsesija EBM (Electronic Body Music, ne pomešati sa EDM) scenom i bendovima poput Nitzer Ebba, presudno je doprinela rađanju elektro-tehno scene. Fixmerova fascinacija masivnim sintisajzerskim linijama u spoju sa izrazito perkusivnim detroitskim zvukom, stvorila je novu školu unutar Evrope bez koje se ne može zamisliti današnji tehno set. Album „Muscle Machine" (International DeeJayy Gigolo, 1999) donelo mu je globalno priznanje, a usledili su albumi za druge kapitalne izdvače kao što su Music Man, Electric Deluxe i Liebingov CLR. Fixmerovu impresivnu listu 2015. godine zaokružuje i Ostgut Ton kroz re-izdanje singla „Aktion Mekanik Theme" iz 2003, koji su tad remiksovali upravo Dettmann i Kobosil, a njegov novi EP „Beneath the Skin" trenutno je najsvežije izdanje ove berlinske tehno institucije.

Tvojim debitantskim albumom "Muscle Machine", koji je objavljen 1999. godine na uticajnoj etiketi DJ Hella, International Deejay Gigolos, stvorio si kompletno novi muzički žanr kombinujući Electro, Industrial, EBM i Techno, nazvan "Techno Body Music". Kako si poimao elektronsku plesnu muziku tada? Kako je posmatraš danas?

U vreme kada sam stvarao ovaj album, smatrao sam da radim tehno. Nisam shvatao da će EBM toliko uticati na moju muziku. Oduvek sam voleo EBM, bilo to zbog atmosfere (kao što možemo čuti u muzici grupe Front 242) ili energije (Nitzer Ebb). Želeo sam da ljudi osete tu energiju i atmosferu u mom tehnu, te sam ih preneo kroz svoj zvuk.

Ubrzo nakon izlaska ovog albuma, ljudi su ga opisali kao Techno Body Music i tako mu nadenuli ime. Nisam bio svestan toga da ću stvoriti novi podžanr tehna, jednostavno se tako desilo. Naravno, kada sam kasnije pokrenuo Fixmer/McCarthy projekat sa pevačem grupe Nitzer Ebb, Daglasom Mekartijem, svesno sam izabrao da zađem u dubine ovog hibridnog žanra - želeo sam da pomerim granice i stvorim moderan svet u kome će tehno i EBM koegzistirati.

Moja prva tri albuma su zvučala ovako, kao i naredna dva albuma projekta Fixmer/McCarthy. U to vreme mnogi nisu prihvatali ovakvu muziku. ali tada sam zapravo bio u procesu definisanja moj stila kao umetnika. Ubrzo sam počeo da se osećam kao rob svog zvuka, što mi se nikako nije sviđalo, tako da sam počeo sa drugim izdanjima u kojima sam pokazao širi muzički spektar stilova, kao što su hipnotišući tehno i njegove mračnije strane.

Danas mogu da kažem da sam srećan što sam počeo sa intergracijom EBMa u moju verziju tehna i drago mi je što ljudi prepoznaju moj vodeći uticaj na ovaj podžanr. Naravno, razumem da popularnost TBM žanra raste svakog dana. Još uvek pomeram granice projektom Fixmer/McCarthy, koji je prevodnik TBM zvuka, dok kao solo umetnik izdajem ovakvu muziku kada poželim (poslušajte moje poslednje izdanje za etiketu Jealous God, kao i predstojeće za Planete Rouge- Relapse Volume 2), ali ovo vidim kao jedan od mnogih puteva kojima želim da idem.

2003. godine si se povezao sa frontmenom grupe Nitzer Ebb, Daglasom Mekartijem, kako bi stvorili Fixmer/McCarthy partnerstvo. Šta si naučio iz ove zajedničke pustolovine?

Bio sam veliki fan grupe, tako da kad me je 2002. godine Mute pitao da remiksujem Nitzer Ebb, bio sam jako počastvovan i ponosan. Nakon što sam upoznao Daglasa, napravili smo zajednički projekat i to je dalo novu dimenziju mom muzičkom izražaju. Ja odradim muziku, a kasnije Daglas vokale. Izvrsno je čuti kako Daglas svojim rečima i glasom kreira novu atmosferu u traci, nekada na jako neočekivan način. Jako je zabavno doći do rezultata na način koji nije toliko usamljenički. Vrlo se dobro slažemo na bini i muzički se odlično razumemo, gde sa malo reči znamo šta želimo i gde želimo da idemo.

Tvoji sekvencovani sintovi i klupske trake visoke energije su od 2000. postale mnogo intenzivnije sa više atmosfere nego ranije. Zašto je tako i šta je odgovorno za evoluciju tvog zvuka?

U jednom trenutku sam stvorio toliko TBM traka da sam se osećao kao njihov zatvorenik. Čak i kada nisam radio TBM, toliko je medijski duboko otišlo da su neki novinari opisivali moja izdanja kao "TECHNO EBM", iako nisu bila to. Sebe smatram tehno umetnikom. Volim da radim ono što želim, da budem slobodan u svojoj kreativnosti. Izdavanjem dubljeg i više hipnotišućeg tehna oslobodio sam sebe tih okova i sada svako izdanje moze biti iznenađenje - može biti hipotišuće, mračno ili EBM. Prošle godine sam objavio EBM izdanje za Jealous God, a kasnije sam uradio izdanje koje je bilo više inspirisano dubinama tehna za Ostgut Ton. Slobodan sam! Ja sam umetnik bez granica! Svako izdanje koje objavim odiše mojom ličnošću koja ima ima određenu dozu mraka.

Kako stvoriti traku koja utiče na um tako da je se sete nakon stotina "tool" traka (pesme koje služe kao oruđe za miksanje, koje se generalno ne puštaju same do kraja)?

Stvoriti tehno traku nije komplikovana stvar, ali napraviti nešto što bi trebalo da ostane u glavi je ono na šta se fokusiram u svojoj produkciji. Naravno, komplikovanije je svakako. Tehno smatram umetnošću, tako da svako izdanje mora biti jedinstveno delo koje će biti upamćeno. Kao slika. Šta čini traku da se istakne, s moje tačke gledišta? Delo bi trebalo da bude blizu srca umetnika koji će mu dati identitet i dušu. Atmosfera bi trebalo da bude iznenađujuća i dubina bi trebala da postoji. Lično, volim početak, priču i zaključak trake.

Šta slušaš u slobodno vreme?

Obično slušam muziku u kolima - narežem CDove sa svojim izdanjima da vidim kako se "ponašaju" u različitim okruženjima. Ne slušam toliko muzike kod kuće, jer je radim tokom celog dana, tako da mi je potreban odmor kada prestanem sa produkcijom. Kada je slušam u slobodno vreme, uživam u klasicima koje sam oduvek voleo, kao što su Depeche Mode i sličnim stvarima.

Možeš li nam reći nešto o tvom odnosu sa Ostgutom i Berghainom? Vezano za klub, šta ti se čini najfascinantnije?

2001. godine sam prvi put nastupio u Berlinu u klubu po imenu Ostgut, Berghajnovom prethodniku sa druge lokacije. Tada je to bio neverovatan klub! Kada sam kasnije nastupao u Berghainu, mnogo me je fascinirao. Poseduje sve elemente koji čine dobar klub: zvuk, izvođače, zgrada i enterijer, podijum, rasvetu, atmosferu - sve najbolje na jednom mestu! Kao tehno umetnik, ne možeš poželeti bolje mesto za nastup. Povrh svega, vode odličnu izdavačku kuću (Ostgut Ton) gde izdaju elektronsku muziku za ljude širokih shvatanja. To je savršena kombinacija.

Ono što mi je fascinantno po pitanju kluba je to što svaki put kada nastupam tamo, čini mi se kao nagrada za sve što sam učinio za svet tehna tokom prethodnih godinu dana. Čini mi se kao da je klub vrhovni sudija koji sudi mojoj muzici, kao i da li muzički idem u pravom smeru! (smeh) Za mene, sam nastup u tom klubu je nagrada i potvrda da sam na pravom putu, dok svake noći pred nastup ne mogu spavam od uzbuđenja. Stvara mi se lagani pritisak do trenutka nastupa, a kada završim osećam se rasterećeno.

Nastupićeš u Hangaru Luke Beogradu, na famoznom Apgrade sa Ostgut Ton. Mnogi su oduševljeni što dolaziš! Šta mogu da očekuju od tebe?

Stvarno sam oduševljen što ću nastupiti tamo, biće to moj prvi nastup u Beogradu. Šta mogu da očekuju od mene? Stoprocentan nastup uživo Terenca Fixmera, putovanje kroz mrak, hipnozu, energiju i možda TBM muziku. Videćemo, biću spontan!

Trio rezidenata najpoznatijeg svetskog kluba Berghajn, Marcell Dettman, Terence Fixmer i Kobosil, nastupiće u okviru novog Apgrade događaja 14. oktobra u Hangaru Luke Beograd. Biće to ujedno nastavak, sad već antologijske noći koju je domaćoj publici prošle godine premijerno priredila famozna izdavačka kuća Ostgut Ton. Sa jednim od ovih tehno umetnika sam imao čast da popričam i dočaram vam delić atmosfere koja vlada u ozloglašenoj industriji zvanoj Berghajn.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu