​Bila sam na konferenciji za blogerke da bih naučila više o poslu u koji sam slučajno upala

Pretpostavljam da tehnički mogu da se smatram blogerkom, iako mrzim taj izraz — odmah me asocira na eseje o patnjama i sreći majčinstva, i ljubavi prema sponzorisanoj hrani i hidratantnim kremama koje su navodno olakšale blogerki život. Kažem da tehnički mogu da se smatram blogerkom zato što pišem ovo upravo sada; ali pisanje ovog upravo sada ili bilo čega drugog za internet, iskreno, nikad nije bio moj životni cilj. Nikad nisam osećala strastvenu želju da saopštavam "istinu" najširoj publici ili da je unovčavam. Samo sam pre više godina upoznala lika na užasnoj večeri "otvorenog mikrofona", on je u međuvremenu postao urednik ovog sajta, a ostalo je, što se kaže, istorija.

Ali pošto je ovo, u dobru ili zlu, sada moj život, odlučila sam da posetim 12. godišnju konferenciju BlogHer kako bih neko vreme provela među mojim slučajnim koleginicama i naučila šta tačno čini međunarodnu blogerku. Nikad nisam čula za konferenciju BlogHer, ali, prema njihovom sajtu, to je "najveće priznanje na svetu koje se odaje kreatorkama sadržaja na društvenim mrežama, u video formatu, na fotografijama i internetu." Ove godine održana je u svečanoj sali jednog hotela u centru Los Anđelesa, gde su se polaznice nadale da će učiti od najboljih.

Među glavnim govornicama na konferenciji 2016. godine bile su Šeril Krou, Majim Bijalik i Kim Kardašijan; među ranijim govornicima bili su Marta Stjuart, Kejti Kurik i predsednik po imenu Barak Obama. Konferencija BlogHer i kompanija istog imena popularna je robna marka u svetu internet sadržaja — 2014. godine otkupila ju je SheKnows Media, najveća svetska digitalna kompanija posvećena životnom stilu žena, proširivši njen domet i pridruživši je sestrinskim brendovima koji navodno privlače više od 75 miliona posetilaca stranica mesečno.

Podnaslov ovogodišnje konferencije bio je "Eksperti među nama" i u devet sati ujutro u petak zatekla sam sebe kako gledam jednog eksperta u akciji — ženu koja je blogovala za doručkom, pišući članak pod naslovom "Lekcije Solo-zetnice". Kasnije sam saznala, na svoje veliko iznenađenje, da je "solo-zetnica" reč koju ljudi zapravo koriste u svakodnevnom govoru. Očigledno sam imala još mnogo toga da naučim o svetu kreatorki sadržaja.

"Ako želite da vam ovog vikenda jebeni mozak eksplodira od blogovanja, mi vas svesrdno u tome podržavamo i preporučujemo da stavite hešteg", poručila je masi u govoru predsednica kompanije SheKnows Media Samanta Skej.

Meni je mozak prvi put eksplodirao na panelu pod imenom "Šta znači biti saveznik 2016. godine". Propustila sam panel pre toga, "Zadržavanje prijatelja tokom ostrašćene političke sezone", odabravši umesto toga da se promuvam konferencijskom izložbenom halom u kojoj se reklamirao sponzor BlogHer-a Vagisil… kojeg možemo da pohvalimo zbog besplatno deljenog hidratantnog vaginalnog gela!

"Šta znači biti saveznik" bio je jedan u nizu panela posvećenih konceptu "klasnog i rasnog" osvešćivanja na internetu, iako je najbelja učesnica panela govorila najviše a imala najmanje toga da kaže. Ona se specijalizovala za životinjska prava — pokret koji se isključivo oslanja na saveznike, jer, prema njenim rečima, "životinje ne umeju da govore". Kad su drugi panelisti počeli da kukaju nad urođenim rasizmom engleskog jezika, aktivistkinja borbe za životinjska prava istakla je da je jezik diskriminatorski i prema "životinjskim vrstama". Dok je ona to govorila, ljudi oko nje su zapanjeno sedeli u tišini.

U podne smo se okupili u glavnoj svečanoj sali da bismo sačekali popodnevna gostovanja Krou i Kardašijan. Sala je bila dupke puna, nesumnjivo više zahvaljujući očekivanom pojavljivanju Kardašijan nego Krou — oni koji nisu imali dovoljno sreće da nađu mesto za stolom prosto su sedeli na zemlji. Ove uzemljene žene nisu delovale posebno uznemirene činjenicom da sede na podu; štaviše, delovale su uzbuđeno poput dece u Božićno jutro.

Krou je, u razgovoru sa osnivačicom sajta za trudnice Mama Glow, rekla masi da moraju da nastave borbu za izbacivanje hemikalija i hormona iz hrane, kako bismo zaštitili decu od raka dojke, koji je Krou preživela. Pohvalila je Kraft zato što je ova firma izbacila takve otrove iz svojih makarona sa sirom, koji su posle deljeni prisutnima u kutijama. Krou je isto tako naširoko govorila o 3D skeneru za otkrivanje raka dojke, čija se izložbena tezga takođe magično pojavila posle njenog govora. "Želim da imam njeno telo!", uzviknula je kasnije devojka koja je sedela pored mene nikom određeno. "Pedeset četiri godine i u takvoj formi? Koji moj?"

Kad je ušla Kardašijan, more žena podiglo je mobilne telefone, hvatajući njenu savršenu formu u slici za slikom. Kardašijan je procenila da deli oko 85 odsto života sa svetom — 15 odsto njenog postojanja, međutim, njeno je i samo njeno. Da bi bolje objasnila taj odnos, ona je rekla: "U ovom svetu, ako ne delite nešto, to je kao i da ne postojite." Ilustrujući primerom, pomenula je činjenicu da su ljudi mislili da je njena beba izmišljena kad nije postavila seriju njenih slika odmah posle porođaja.

Iako je konferencija sa programom "klasnog i rasnog osvešćivanja" imala nepogrešivu feminističku auru, Kardašijan je napomenula da se ona ne deklariše tako, "pošto ne voli etikete". Iako "voli da pruži podršku drugim ženama", ne voli ljudima da nameće svoje stavove. "Ja sam osoba koja ne osuđuje druge", rekla je ona publici. "Moja religija je neosuđivanje."

Kad je završila govor, popalila su se svetla, a žene su u čoporima pohrlile ka bini, dozivajući je imenom i mučeći se da uslikaju selfi sa njom u pozadini. Jedna žena je počela da skače, skoro u suzama, kad je uspešno ostvarila taj cilj.

Narednog posle podneva je Filip Gelton, rukovodeći firme SheKnows Media , predstavio video snimak o "velikoj vrednosti" Herbalajfa, višenamenske marketinške kompanije koja je upravo postigla sporazum sa Federalnom trgovinskom komisijom prema kojem je firmi naloženo da " vrati 200 miliona dolara ljudima koji su prevareni onim što je FTC tvrdila da su obmanjujuće tvrdnje o zaradi" i koja je sponzorisala ručak na BlogHer-u.

Gelton je potom predstavio doktora Džona Agvunobija, glavnog direktora Herbalajfa za zdravlje i ishranu, koji je nezainteresovanu masu obavestio da kod svog poslodavca najviše voli činjenicu da se ne bavi samo proizvodima koje prodaje, već "čitavim životom svojih mušterija", a da se nada da će publika upravo to i postati. Po izlasku iz sale, napunila sam svoju besplatnu flašicu vode markiranu znakom Herbalajfa; iz nje je odmah počelo da curi.

Muvajući se hodnicima poslednjeg dana konferencije, naletela sam na ženu koju poznajem, govornicu na jednom od panela. Kad sam je pitala koliko je plaćaju za njeno gostovanje, rekla mi je da je ne plaćaju ništa — isto kao što većina ljudi koji bloguju dobija vrlo malo za svoj trud. Prema studiji koju je sproveo iBlog — a koji je ima pravo štampano izdanje, čiji sam primerak dobila u torbici sa poklonima na konferenciji — 75 odsto svih blogera zarađuje manje od 10.000 dolara godišnje, dok 51,5 odsto njih zarađuje manje od 2.500.

Dobila je, međutim, propusnicu za sve programe konferencije i priliku koja sa tim ide da se upoznaje sa bitnim ljudima, bude primećena i da izgradi sopstveni lični brend. Jer, kad se sve sabere i oduzme, nije li to vrednije od novca? (Da odgovorim na sopstveno retorsko pitanje, nije.)

Napustila sam konferenciju sažaljevajući i nju i ostale polaznice; čitav događaj odisao je željom za otimačinom novca — kompletne propusnice za konferenciju koštale su 399 dolara, dok su ranoranioci mogli da ih dobiju za 250 — osmišljenim da se opare na osnovu ženskog nepoznavanja "blogerskog biznisa" i njihovih snova o tome da će nekako, jednog dana, zaraditi deleći svoja lična iskustva sa Vagisilom. Otišla sam osećajući se zahvalnom što sam naprosto pala s Marsa u oblast u koju su one tako očajnički želele da se probiju, posebno u verziju u kojoj zarađujem više od 2.500 dolara godišnje pišući tekstove o njima a ne o hidratantnom vaginalnom gelu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu