Šta će nam ostati od Zaštitnika građana posle Saše Jankovića
Foto by: BETAPHOTO/SASA DJORDJEVIC/DS

FYI.

This story is over 5 years old.

politika

Šta će nam ostati od Zaštitnika građana posle Saše Jankovića

Pobedio na predsedničkim izborima ili ne, Jankoviću sledeće godine ističe mandat ombudsmana.
26.12.16

Pet dana pred Novu godinu Zaštitnik građana Saša Janković je u "pet do dvanaest" konačno označio početak novog poglavlja svoje političke karijere.

- Za predsednika ću se kandidovati kada se raspišu izbori, ali nikako pre toga. Zaštitnik građana je neophodan Srbiji. Imaćemo i predsednika Republike i predsednika Vlade i ministre i gradonačelnike i poslanike i sve druge koji će se kandidovati. Još je nužnije da imamo i Zaštitnika građana. Kao i do sada, radiću svoj posao strogo prema Ustavu i zakonu, bez uzmicanja pred bilo kim. U Srbiji treba da postoji red, a ne neizvesnost i strah - odgovorio je konačno Janković na mnogo puta postavljano pitanje i to novinarki Nataliji Jakovljević za subotički portal Magločistač.

Reklame

Pitanje kandidature Jankovića na predstojećim predsedničkim izborima prethodnih meseci postala je opsesija, što vlasti, što opozicije, što javnosti i medija. "Da li će te se kandiovati za predsednika?", mogao je da čuje obudsman na gotovo svakom javnom pojavljivanju. Do sada nije konkretno odgovarao i zato ga je, pretpostavljam, kolegenica Jakovljević pitala zašto je kandidaturu potvrdio "malom lokalnom mediju i nepoznatoj novinarki".  Janković je odgovorio da za njega nisu "mali i nebitni" jer "van nacionalne novinarske scene i etabliranih glasila, i van Beograda postoji hiljade sjajnih novinara i vrsnih medija koji nestaju, a to niko ne primećuje ili se njihov glas ne čuje."

Kao neko ko se za predsednika Srbije 2017. godine kandiduje u nestabilnoj političkoj klimi, u kojoj su nam pred vratima i četvrti parlamentarni izbori u nepunih pet godina, Janković ovim potezom u prvi plan političke borbe postavlja pitanja medijskih sloboda, prava i tržišta. Okej, to je nešto što svako od nas, bar u ovom poslu, želi da čuje, ali to nije nešto u šta se već nisu kleli svi predsednički kandidati - koje ja kao dvadesetpetogodišnjak pamtim - sve dok me nisu razočarali. Ono što Jankovića razlikuje od svih njih je to što će u trku za predsednika ući posle deset godina na mestu Zaštitnika građana, kao ličnost koja je isključivo radom izgradila poverenje inače apatičnih građana u instituciju koju predstavlja i kao "državni neprijatelj" koji, evo, već dve godine, sa manje-više istim epitetom, ima počasno mesto u medijima bliskim vlasti.

Reklame

Reakcije na najvaljenu kandidaturu stigle su brzinom svetlosti, od aktuelnog "predsednika svih građana" Nikolića i premijera Vučića do narodnih poslanika. Dok se pozicija trudi da ovu vest predstavi kao "beznačajnu" i kritikuje Jankovića zbog "zloupotrebe funkcije", deo opozicije, onaj odlučniji, podržava odluku aktuelnog Zaštitnika građana. Potvrda kandidature svakako nije mala stvar, naročito posle višemesečnog ego-natezanja opozicije oko strategije na predstojećim izborima i apela podrške kandidaturi Jankovića koji je uputilo sto javnih ličnosti Srbije.

Ipak, kada u samoj najavi kandidature kaže: "Zaštitnik građana je neophodan Srbiji" moramo da se zapitamo - šta će nam posle Saše Jankovića ostati od institucije obudsmana? Koliko je klinč, koji nesumnjivo postoji na relaciji vlast - Zaštitnik, ugrozio budućnost ove demokratski značajne institucije? Jer, pobedio ili ne, Jankoviću sledeće godine ističe mandat, a aktuelni, ili neki budući skupštinski saziv, će na mesto Zaštitnika građana morati da postavi nekog drugog.

Ombudsman (Zaštitnik građana) je institucija koju je Švedski parlament uvedeo 1809. godine u cilju kontrole izvršne vlasti. Reč ombudsman u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod". Ovaj parlamentarni poverenik imao je za zadatak da spreči da kralj i vlada ignorišu zakone. Ombudsman bi koristio ovlašćenje da od izvršne vlasti zahteva izveštaje o primeni zakona, kao i ovlašćenje da pokreće odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti upravnih službenika.

Reklame

Prvi Zaštitnik građana u Srbiji imenovan je 2007. godine i to je bio Saša Janković. Uloga institucije Zaštitnika građana, definisana su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Zaštitniku građana - a to je da neprestano utiče na poštovanje ljudskih sloboda i prava ličnim autoritetom i ugledom institucije. Organi uprave imaju zakonsku obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom, omoguće mu pristup prostorija i stave na raspolaganje sve podatke, bez obzira na stepen tajnosti, kada je to od interesa za postupak koji se vodi. Zaštitnik građana može javno da preporuči razrešenje funkcionera odgovornog za povredu prava građana/ki. Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u upravi ima elemenata krivičnog dela, Zaštitnik je ovlašćen da podnese prijavu za pokretanje odgovarajućeg postupka. Posebne oblasti u delovanju Zaštitnika građana su: prava pripadnika nacionalnih manjina; prava deteta; prava osoba sa invaliditetom; prava lica lišenih slobode; ravnopravnost polova. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština kojoj je odgovoran za svoj rad.

Koliko god se poslednjih meseci premijer Vučić trudio da kritike na račun ličnosti Saše Jankovića odvoji od institucije Zaštitnika građana Saše Jankovića, dovoljan je pogled na Zakon o Zaštitniku i izveštaje koje je podnosio u poslednjih deset godina da bismo shvatili da ta funkcija zahteva i lični autoritet onoga koga obavlja. Pogled na izveštaje, koje se premijer javno hvali na "nema vremena da čita", odgovoriće nam na pitanje kako prvi srpski obudsman dobija ovoliko poverenja.

Reklame

Kroz lične susrete, telefonske pozive i pisma Saša Janković gotovo deceniju uspešno rešava probleme građana na njihov zahtev ili se trudi da kroz ličnu inicijativu uredi oblasti za koje je nadležan. Promena vlasti sa onih na ove nije uticala na kritički ton u izveštajima za stvari koje je procenio da nisu u redu, kao i na pohvale za ono što je smatrao da je dobro urađeno. Na primer, u izveštaju za 2015. godinu, reagovanje na izbegličku krizu je "za pohvalu", dok je stanje u medijima "zabrinjavajuće". Gde je onda nastao problem?

Saša Janković je te 2012. godine bio dobar kandidat i za poslanike SNS-a, najzastupljenije stranke u parlamentu (sve poslaničke grupe su glasale za njegov reizbor), istih onih koji su četiri godine kasnije "zabrinuti" zbog visine njegove plate i govore o nedostojnom obavljanju funkcije. Uz sve kritike i opaske na račun obudsmana, vladajuća većina se nije usudila da pokrene postupak njegovor razrešenja. Sve što je trebalo da urade je da dokažu i da njih 126 digne ruku za to da je Janković nestručan i nekompetentan da obavlja tu funkciju. Tog trenutka bi on bio razrešen.

Premijer Srbije i predsednik SNS-a Aleskandar Vučić danas je, reagujući na kandidaturu Jankovića, rekao da je to stara vest i da je on "znao da će se to desiti još pre dve godine". "Pre dve godine" je upravo i period kada počinje zahlađenje odnosa između vlasti i Saše Jankovića. Podsetiću, jer je vrlo moguće da ste od silnih afera i aferica zaboravili, incident u kome se brat premijera Vučića našao tokom Parade Ponosa 2014. godine i insistiranje Zaštitnika građana na razjašnjavanju okolnosti, kao i pitanja ovlašćenja i rada službi bezbednosti, povodom tog slučaja, otvorio je svojevrsni, pa i lični, rat između države i njenog službenika. Setite se samo naslova u kome je Janković, bez dokaza, u slučaju koji je dva puta proglašavan rešenim, optuživan da je ubio najboljeg prijatelja pre 20 godina.

Reklame

Vrlo brzo je usledila afera "Helikopter" tokom koje Janković nije pristajao na ćutanje institucija. Sve ovo dovelo je do toga da u istraživanju CESID-a 2015. godine institucija Zaštitnika građana zauzme visoko mesto, a građani su za procenat više poverenja dali Zaštitniku nego Vladi Srbije. Za marketnig stručnjake i spin doktore, tako nešto je dovoljan znak.

Konačno, ovogodišnja afera "Savamala" i fantomsko noćno rušenje u Hercegovačkoj, o čemu do danas nema odgovora, stavilo je Sašu Jankovića na vrh liste tabloidskih "državnih neprijatelja" i "stranih plaćenika", čime gotovo svi oni koji su otvoreno kritikovali poteze vlasti mogu da se pohvale.

Kandidatura Saše Jankovića za predsednika dugo je visila u vazduhu i sada kada je konačno potvrđena možemo da pričamo o tome da li je Janković oduvek imao takve ambicije ili ga je sudbina naterala na žrtvu u mulju srpske politike. Veće pitanje je, čini se, u kojoj meri je ovaj svojevrsni rat osakatio nesumnjivo značajnu funkciju Zaštitnika građana.

Jer, u državi u kojoj premijer prima građane u pet ujutru da reši njihove probleme i gde vlast guši svaku kritička pomisao - kako može da prođe institucija koja će nam možda iznedriti budućeg "opozicionog" predsednika? Veoma loše.

Cilj svake vlasti u Srbiji do sada je bio samo jedan - ostati tu što duže. Ukoliko izbori 2017. godine u potpunosti ne promene političku sliku u Srbiji, jedinu novinu koju možemo da očekujemo u instituciji Zaštitnika građana je promena imena u "Zaštitnika države od građana."