​Iza kulisa čarobnog sveta Lolita

Stižem na jednu od najmanjih stripovskih konvencija kojima sam prisustvovala, i to u gradiću London u kanadskoj provinciji Ontario. Osvrćem se u potrazi za perikama i kićenim čipkastim haljinama žena koje treba da upoznam. Posle deset minuta šetanja od štanda do štanda prepunih stripova, figurica, i podloga za miša sa printom anime sisa, shvatam da se one kriju u toaletu. Javni toalet ne bi delovao tako čarobno da se u njemu ne nalazi šačica mladih devojaka u pastelnim bojama. Ćaskaju uzbuđeno, pomažu jedna drugoj sa kompleksnim kostimima, šminkaju se pred širokim zidnim ogledalom.

Da, možda ste već naišli na reč „Lolita". Možda u knjizi Vladimira Nabokova o seksualnom odnosu odraslog muškarca i njegove dvanaestogodišnje poćerke. Ali moj današnji zadatak nema nikakve veze sa tim perverznim romanom. Lolite sa kojima se ja družim predstavljaju subkulturu zasnovanu na japanskoj modi devedesetih godina.

Druge ljude Lolite uglavnom podsećaju na porcelanske lutke, ali realno, stvari nisu tako jednostavne. Njihov stil – izbegavaju reč „kostim" – baziran je na viktorijanskom ili edvardijanskom periodu; postoje slatke, gotske, i klasične varijante. Zaluđenici troše više stotina ili hiljada dolara na uvozne haljine iz Azije, koje toliko koštaju jer se obično prave po meri. Ali čitav jedan trend bavi se Lolita stilom čija popularnost na Zapadu danas cveta. Lolite Južnog Ontarija imaju više od 500 članica, ali ja sam dan provela sa manjom i užom grupom: Lolite Londona u Ontariju.

Ne, nema tu ničega seksualnog. Naprotiv.

Zavlačim se u ugao iza poslednjeg lavaboa. Osećam se vrlo priprosto u svojoj svakodnevnoj odeći dok postavljam diktafon na kantu za otpatke i slušam londonske Lolite kako se žale na zablude koje prate njihova okupljanja.

„Stvarno su užasno ime izabrali za ovaj modni stil; Japancima je zvučalo simpatično i ženskasto", objašnjava Lolita po imenu Oejsis (pravo ime) dok se ogleda. Nosi pastelno zelenu haljinu sa dezenom ruža a u ruci joj je korpa puna lažnog cveća.

„Neki nam ljudi prilaze i kažu da zbog nas postoje pedofili," kaže Šelejn dok doteruje kimono. „Desi se da priđu, [podignu ti suknju], i pitaju šta nosiš tamo dole?"

Bizarna seksualizacija koju Lolite opisuju nema nikakve veze sa njihovim stvarnim sistemom vrednosti. Kad god je moguće, trude se da sakriju kolena svojim kostimima (odnosno koordima, kako ih zovu, skraćeno od „koordinata"). „Smerno je najlepše", glasi njihov moto. Pa ipak, Lolite kao što su Oejsis i Šelejn navikle su da privlače pažnju na ulici; stranci ih prate ili ih slikaju u prolazu.

Neke Lolite – takozvane „doživotne" – nose svoje preslatke kostime svakodnevno, ali ove sa kojima sam razgovarala oblače ih samo za posebnu priliku. Na okupljanjima beru jabuke, posećuju akvarijum, ili jedu suši. Danas su u „koordima" jer planiraju modnu reviju i čajanku.

Dame privode pripreme kraju, a zatim izlaze i kreću prema bini.

U bekstejdžu ih čeka još jedna koleginica u klasičnom autfitu. Zove se Enit i došla je u Kanadu iz Paname kao strani student; objašnjava mi šta je u vezi sa ovim stilom privlači. „Ko se oblači kao Lolita, oblači se tako zbog sebe: da bi se osećala ženstveno, elegantno. U ovom društvu ženska moda se mahom dizajnira iz muške perspektive, što je tužno". Enit mi pokazuje svoj kord: haljinu krem boje na svetlo smeđe pruge i bordo dokolenice. Objašnjava da je svaki detalj planski izabran zbog predstojeće revije.

Megan, administratorka i jedna od osnivača grupe Lolite Londona, najavljuje ih ore nego što izađu na binu. Kasnije je iza kulisa pitam kako je oformila ovo udruženje.

„Moja devojka Sofija je bila jedna od prvih Lolita u ovom kraju, još u srednjoj školi… mene je uvukla u taj trend, pa smo osnovale grupu i dovele je ovde gde se danas nalazi", kaže dvadesetogodišnja Megan. „Sve koji nam se pridruže tretiramo kao članice porodice; brinemo jedne o drugima i poštujemo se međusobno." Megan ističe da se trude da ne bude sadržaja neprimerenog za mlađe od 18 godina, jer mnoge od članica i same imaju malu decu.

Povremeno su nailazile na ozbiljne probleme. Posle incidenta tokom letnjeg okupljanja u Ripli akvarijumu u Torontu, morale su da izbace jednu novu članicu koja je vređala radnika obezbeđenja na rasnoj osnovi.

„Zamalo da je uhapse," kaže Megan. „Znala sam da ima psihičkih problema, popričale smo o tome, objasnila sam joj da nemam ništa protiv toga da nastavi da se oblači ovako… Ali kao zajednica, ne možemo sebi da dozvolimo takve incidente jer oni privlače pažnju javnosti."

I pored preporuka da izbegavaju sukobe uživo i onlajn, međusobna vređanja i prozivke oko izbora odeće često izazivaju svađe u članstvu. Megan i ostali administratori posreduju prilikom sukoba na Fejsbuk grupi od šezdesetak članova. Viktorija, koja je deo grupe već tri godine, nekad posreduje i na grupnom četu.

„Obično sve ide OK, ali i ako se ne slažemo moramo da budemo pristojne," kaže ona. Uprkos sve ove drame, mnoge Lolite su međusobno najbolje prijateljice. Ali van bezbednog okruženje Fejsbuk grupe, verbalno nasilje vreba.

Milki Svon, dvadesetosmogodišnja Lolita i vaspitačica, pozvala me je u svoj dom u Londonu da mi pokaže impresivnu zbirku od 14 haljina i bezbroj ukrasa koje drži u besprekorno urednom delu sobe koju deli sa pticom u kavezu i gejming platformom svog dečka. Popričale smo o verbalnom nasilju koju je onlajn pretrpela.

„Druge Lolite [van naše grupe] su često jako okrutne," kaže Milki Svon dok nam se njena mačka mota oko nogu. Behind the Bows je blog na kom Lolite kače slike drugih Lolita da bi ih anonimno prozivale. Česta uvreda je „ita" – početnica među Lolitama – ali ima mnogo gorih. Jednom joj se čak desilo da su hejteri okačili njenu fotografiju u svakodnevnoj odeći da bi je kritikovali.

Tok petka u osam, dok se ostale osobe od dvadesetak godina verovatno spremaju za izlazak u grad, londonske Lolite održavaju čajanku u sporednoj prostoriji sale za konvencije. Ovde nema drame dok devojke i par mladića („Brolita", kako ih zovu) ređaju trouglaste sendviče i ružičaste rezance na tanjire. Sledećih nekoliko sati provode za okruglim stolovima pod belim čaršavima, boje lutkice, ćaskaju, i smeju se uz zvuke džej-popa.

Posle celog dana provedenom među londonskim Lolitama, bilo mi je dosta kawaii estetike pa polazim kući sa fotografom. Na vratima smo kad Viktorija dobacuje „Dođi nam opet, da obučemo i tebe!"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu