Kako se mentalno izboriti sa svim sranjima koja je donela 2020.

Decembar je - mesec u kome se tradicionalno opuštamo, bacamo u razmišljanje i gledamo u narednu godinu. Ali odakle uopšte započeti razmišljanje o godini koja nam je živote bacila u haos, kad još uvek nismo izašli iz nje? Posla nema, ništa više nije normalno, a najnesrećniji među nama izgubili su članovi porodice i najmilije. Svi smo bili prinuđeni da svoj život prilagođavamo vratolomnom brzinom, istovremeno se noseći sa sopstvenom smrtnošću.

Nije baš idealna situacija za planiranje budućnosti, ali upravo je to ono što sada moramo da uradimo - i zato je VICE UK pitao gomilu stručnjaka za mentalno zdravlje o najboljem načinu da se izvrši presek stanja pakla koji je bila 2020.

Prema izjavi portparola Saveta za psihoterapiju Ujedinjenog Kraljevstva (UKCP) i tradicionalnog psihoterapeuta profesora Breta Kara, presudno je priznati sebi samima da proživljavamo nešto duboko mučno. „Cela planeta je traumatizovana ovom stravičnom pandemijom“, kaže on za VICE. „Doživljavamo nešto što bismo legitimno mogli nazvati globalnom psihološkom traumom.“

Na osnovu svog rada sa pacijentima tokom pandemije, Kar veruje da je svaka osoba koju je video ove godine zaista mnogo propatila: „Ljudi koji su već patili od značajnih psiholoških tegoba sada su u proseku daleko više uznemireni nego ikada ranije, a oni koji su bili u razumno pristojnom stanju pre pandemije su doživeli mnogo narušavanja tog osećaja psihološke stabilnosti".

Slično primećuje i Kadra Abdinasir iz Centra za mentalno zdravlje, dobrotvorne organizacije specijalizovane za zdravstvenu politiku i istraživanje mentalnog zdravlja. Iako je još uvek prerano za definitivno utvrđivanje uticaja pandemije na mentalno zdravlje, ona primećuje da su postoje jasne direktne i indirektne posledice.

„Što se tiče direktnog uticaja, primetili smo porast socijalne izolacije i usamljenosti, žalosti i tugovanja, anksioznosti i straha oko samog virusa koji je zauzvrat podgrevao germafobiju, a u nekim slučajevima i pogoršanja mentalnih problema kod ljudi koji već su imali mentalnih problema, posebno ako nisu mogli da pristupe lekovima i lečenju“, kaže ona. Indirektno, dodaje ona, već vidimo uticaje Kovida u porastu porodičnog nasilja, trauma izazvanih rasizmom, sve većim brojem poziva na telefonima za pomoć i sve većoh finansijskoj neizvesnosti.

Za osnivačicu Lafiya Health and i CBT terapeutkinju Šomi Vilijams, nošenje sa svime što je ova godina donela ova godina mora početi prihvatanjem onoga gde smo trenutno. „Mnogi među nama nassu veoma usredsređeni na razmišljanje tipa: ‘kada se pandemija završi, uradiću ovo ili ono“, a da to nije zasnovano na stvarnosti“, kaže ona. „Biti idealista, orijentisan ka budućnosti i otpisati godinu samo odlaže puno briga koje imate. Umesto da to olako odbbacite i pravite planove za kad ovo prođe, razmislite šta sada možete da uradite i kako možete da iskoristite svoje vreme u ovom trenutku“.

Abdinasar dodaje: „Važno je razmisliti o tome kako se možemo ponovo povezati sa samima sobom i posebno sa prirodom. Iako smo u sred pandemije, još uvek možemo pronaći načine za uživanje na otvorenom, što je veoma važno za psihičko zdravlje. Takođe, kako ulazimo u novu godinu, vredi razmisliti o nekim granicama, posebno oko upotrebe društvenih medija i konzumiranja medijskih sadržaja“.

Iako smo uglavnom u kontaktu sa najmilijima kako bismo održali „sistem podrške”, Kar naglašava da je, ako je to izvodljivo, profesionalna podrška mentalnom zdravlju nešto na šta bi ljudi trebalo da više da se oslone u novoj godini. „Jedna od stvarnih karakteristika psihoterapije jeste to da psihoterapeut nikada ne opterećuje pacijenta vlastitim privatnim životom. Tih sat vremena treba provesti u razgovoru koji je u potpunosti usredsređen na pacijenta, što zaista čini razliku jer njihovi problemi nisu minimalizovani ili zloupotrebljeni - oni zaista imaju punu pažnju“.

Svo troje stručnjaka su se u više navrata dotakli stresa koji je izazvala ova godina i priznali je u svim njenim različitim oblicima. Kao i svaki drugi oblik traume - fizičke, emocionalne ili psihološke - i mi moramo prepoznati da ona postoji i ne možemo je ignorisati u nadi da će nestati. Ne može se umanjiti trajni uticaj pandemije.

Abdinasar i Centar za mentalno zdravlje zalažu se za oporavak temeljen na prepoznavanju različitih traumi koje je donela 2020. godina. „To znači da sve institucije razmatraju načine na koje prepoznaju i suočavaju se sa traumom, pa je, na primer, pozitivno što smo dobili ove vesti o vakcini, ali to ne znači da svi sada treba da se vrate u kancelariju sledeće godine “, kaže ona za VICE UK. „Želeli bismo da vidimo postepeni plan oko toga kako se ljudi mogu ponovo integrisati u „normalnost “na način koji prepoznaje traumu kroz koju smo kolektivno prošli.“