Obojena slika ukupnog ozona nad Arktikom pre negoš to se rupa zatvorila. Ljubičasta i plava boja pokazuju gde ima najmanje ozona, a žuta i crvena gde ga ima više. Slika: NASA
Pre nekoliko nedelja, naučnici iz Evropske svemirske agencije (ESA) otkrili su najveću rupu u ozonskom omotaču ikada iznad Arktika — rupu koja je pokrivala površinu kao tri teritorije Grenlanda. Ali naučnici koji su pratili napredovanje ove rupe, objavili su da je ona nestala isto kako se i pojavila.
Dok ovo može da izgleda kao dobra vest za životnu okolinu — ljudi su paničili oko ozonske rupe još od kad ju je Smashmouth ovekovečio u tekstu pesme "All star" — a ovaj njen nestanak najverovatnije uopšte nije usledio zbog smanjenja zagađenja usled činjenice da svi ljudi na svetu sede kod kuće. “Ova ozonska rupa nad Arktikom nema nikakve veze sa karantinom i korona virusom", objašnjeno je iz agencije koja je pratila njen razvoj u komentaru na tvit. "Pokretao ju je neobično jak i dugotrajan polarni vrtlog, i nije povezan sa promenama kvaliteta vazduha." Naučnici su zapravo najavili da očekuju da rupa nestane do sredine aprila 2020. godine.
Reklame
Ozonski omotač je sloj gasa u stratosferi koji apsorbuje većinu sunčevog štetnog ultraljubičastog zračenja — zrake povezane sa rakom kože, kataraktom i nizom problema u životnoj sredini. Zloglasne ozonske rupe nastaju zbog proređivanja ovog sloja vazduha —pokrenutog ekstremno hladnim temperaturama, sunčevim zračenjem i supstancama kao što su hlorofluoro-ugljenik (CFC), koji su uobičajeni u proizvodima kao što su aerosolni sprejevi, pesticidi i sredstva za zapaljivanje. Ali velika ozonska rupa bila je bizarna na više načina. "Iako smo navikli da se na Antarktiku svake godine razvijaju rupe koje nastaju usled sezonskih promena, uslovi potrebni za tako snažno obaranje ozonskog omotača obično se ne nalaze u severnoj hemisferi", rekli su u izjavi CAMS-a.Rupe na Antarktiku uglavnom nastaju zbog migracije hemikalija koje su stvorili ljudi, kao što je hlorofluoro-ugljenik, u stratosferu. Ove hemikalije se nakupljaju u polarnom vrtlogu — veliko područje hladnog vazduha u stratosferi iznad polova — koji se razvija preko Antarktika svake zime. Polarni vrtlog nad Arktikom, međutim, obično je slabiji od onog na južnoj hemisferi, pa je neobično da Arktik ima ogromne ozonske rupe.
Prema najnovijim podacima koje je saopštila NASA, nivo ozona iznad Arktika dostigao je ovaj rekordni minimum nakon gotovo deset godina — 2011. godina je bila poslednja kada se to dogodilo. U stvari, u oktobru je rupa nad Antarktikom dospela u žižu javnosti zbog svog smanjivanja na najmanju veličinu ikada zabeleženu. I iako se rupa koja se zatvorila možda nije oporavila procesom dugotrajnog zarastanja, CAMS veruje da još ima nade. Naučnici odande su na Tviteru napisali: Ozonski omotač se leči, ali polako.Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE IN.