migration

Grčka policija je uhapsila petoro azilanata zbog sumnje da su zapalili najveći evropski kamp za migrante

Zvaničnici veruju da je požar podmetnut iz protesta zbog Kovid-19 karantina
16.9.20
Moria Grčka
Izbeglički kamp u Moriji, potpuno uništen požarom

Grčka policija uhapsila je u utorak pet migranata pod sumnjom da su namerno podmetnuli požar koji je prošle nedelje uništio Moriju, najveći evropski migrantski kamp, ostavljajući hiljade azilanata bez krova nad glavom.

Ministar za zaštitu građana, Mikalis Krisokoidis je izjavio da policija i dalje traga za jednim osumnjičenim u vezi požara koji je uništio pretrpani izbeglički kamp na grčkom ostrvu Lezbos pre nedelju dana, zbog čega je preko 12.000 ljudi ostalo bez smeštaja.

Reklame

Pozivajući se na lokalne izvore, grčki dnevnik Ekatimerini javlja da su svi osimnjičeni Avganistanci, a da su dvoje među njima maloletnici bez pratnje - jedan je uhapšen u kampu u severnoj Grčkoj, pošto je tamo prebačen posle požara. Grčki zvaničnici veruju da je požar namerno podmetnut iz protesta što je u kampu uveden karantin zbog pojave korona virusa među izbeglicama.

Požar je ostavio preko 12.000 migranata bez skloništa i osnovnih sanitarnih uslova, stvorivši novu humanitarnu krizu na Lezbosu, ali raspalivši pri tom i stare, jedva potisnute tenzije oko prisustva azilanata na ostrvu, koje je i inače čvorište za migrante koji na svoju ruku idu u Evropu. Prema važećoj EU politici, migrantima nije dozvoljeno da napuste kampove na Lezbosu i drugim grčkim ostrvima sve dok njihove prijave za azil ne prođu proceduru, čime su ostrva pretvorena u de facto logore za sve koji u Evropu dolaze sa Bliskog istoka, iz Avganistana i Afrike.

Od kada je kamp pre šest dana uništen, veći deo njegovih 12.000 stanovnika - od kojih su većina Avganistanci - spava na otvorenom u okolnim poljima i na putevima.

Iako su grčki zvaničnici brzo podigli šatorski kamp na vojnom zemljištu u blizini, agencije za pomoć kažu da većina tražilaca azila odbija da se registruje u novom objektu, strahujući da će tamo i ostati. Svega oko 800 ljudi se prijavilo u novi kamp, za koji grčki zvaničnici kažu da ima kapacitet mnogostruko veći od tog broja i da bi u roku od nekoliko dana mogao da primi celokupnu migrantsku populaciju.

Reklame

„Oni se plaše da će ovaj novi kamp postati nova Morija“, kaže za VICE Marta Rusu, viši predstavnik Međunarodnog komiteta za spasavanje u Grčkoj, podsećajući na užasnu reputaciju uništenog kampa.

Morija je napravljena za 2.800 ljudi, a u trenutku požara je u njoj bilo smešteno oko 12.000 i bila je poznata po bedi, lošoj higijeni i bezakonju.

Lućano Kalestini, šef kancelarije UNICEF-a u Grčkoj, kaže za VICE da mnogi migranti nisu voljni da uđu u novi kamp jer žele da napuste Lezbos i plaše se „da će ovo biti još jedna situacija iz koje nema izlaza“.

„Kruže sumanute glasine da dolaze brodovi iz Nemačke da ih sve pokupe i da, dokle god su napolju, mogu da uskače na brod“, kaže on. „Ovo je očajno, frustrirano stanovništvo i, kakva je ljudska priroda, mnoge nada na napušta - ali stvarnost je takva da im je najbolje da dođu do kampa. To je beskrajno bolja opcija od spavanje pored puta.“

Rusu kaže da su uslovi za migrante izvan novog kampa „vrlo, vrlo teški“, dodajući: „Nema skloništa, nema sanitacije. Veliki problem su zaštita i higijena, kao i KOVID-19 - možete da zamislite 12.000 ljudi bez toaleta”.

Marko Sandrone, terenski koordinator za Lekare bez granica, kaže da izgradnja novog kampa neće učiniti ništa za rešavanje napetosti oko imigracije na Lezbosu, ​​koja je i inače bila u porastu, sa migrantima koji su očajnički želeli da napuste ostrvo i frustriranim lokalnim stanovnicima željnim rešenja.

Reklame

„Novi kamp neće učiniti ništa za rešavanje strukturnih pitanja koja su godinama stvarala haos i pravila probleme na grčkim ostrvima. Ljudima je potreban siguran smeštaj na kopnu i u drugim evropskim zemljama”, kaže u izjavi.

„Nakon preseljenja 400 maloletnika bez pratnje, grčka vlada je jasno stavila do znanja da niko drugi neće napustiti ostrvo. Razočaravajuće je što je njihov odgovor i dalje više usredsređen na ograničavanje kretanja ljudi, nego na odgovoranje na njihove potrebe“.

Kriza na Lezbosu podstakla je mnoge da tragaju za novim rešenjem za masovne migracije u Evropu, nakon upornih zahteva Grčke i Italije - prvih država na udaru migracija - da bogate severnoevropske „destinacije“ preuzmu veći teret.

Posle sastanka sa predsednikom Saveta EU Šarlom Mišelom u Atini u utorak, grčki premijer Kiriakos Micotakis je izjavio da je "vreme da podrška Evrope pređe sa reči na akcije, što će se izraziti u opipljivoj solidarnosti".

Nemačka je najavila u utorak da će prihvatiti 1.500 migranata sa Lezbosa, pored prethodne najave da će primiti 100 do 150 maloletnika bez pratnje sa ostrva. Ali do sada, osim obećanja Francuske i Holandije da će takođe prihvatiti izvestan broj maloletnika bez pratnje, nije bilo ponuda iz drugih država EU da prihvate migrante.

Očekuje se da će EU predstaviti novi pristup rešavanju problema migracije kasnije ovog meseca.