News

Ekološka kriza bi mogla da stvori preko milijardu migranata do 2050, navodi izveštaj

Institut za ekonomiju i mir izneo je nova otkrića koja pokazuju vezu između klimatskih promena, političkih nemira, oskudice resursa i migracija.
Anya Zoledziowski
Toronto, CA
11.9.20
climate refugees
Somalijske izbeglice beže od poplava preko nabujale reke u Dadaabu, Kenija r22, novembar 2006. Fotografija Brendon Benon/AFP(Getty Images)

Prema novom izveštaju, više od milijardu ljudi koji žive u 31 zemlji širom sveta je u riziku za masovno raseljavanje do 2050. godine pod pretnjom ekoloških šokova, sukoba i građanskih nemira pogoršanih klimatskom krizom.

Institut za ekonomiju i mir, koji takođe objavljuje globalne indekse mira i terorizma, rekao je da će nesposobnost nošenja sa klimatskim katastrofama takođe dovesti do pogoršanja nesigurnosti hrane, povećane konkurencije oko resursa i priliva izbeglica u otpornijim zemljama.

„Tokom sledećih 30 godina nemogućnost pristupa hrani i vodi samo će se povećavati bez hitne globalne saradnje“, rekao je Stiv Kilelea, osnivač i izvršni predsednik IEP-a. „U odsustvu akcije, građanski nemiri, neredi i sukobi će se najverovatnije povećati.“

Reklame

Bliski Istok, Južna Azija, Podsaharska i Severna Afrika suočavaju se sa najgorim ekološkim pretnjama na globalnom nivou, navodi se u izveštaju. Devetnaest zemalja kojima preti neka od najgorih ekoloških kriza, uključujući Avganistan, Siriju i Pakistan, takođe su neke od najmanje mirnih zemalja na svetu, navodi se u izveštaju.

U Pakistanu, Etiopiji i Iranu, koji navodno imaju najveći broj ugroženih ljudi, „čak i male ekološke pretnje i prirodne katastrofe“ mogu dovesti do masovnog raseljavanja.

Evropa i Severna Amerika suočiće se sa prilivom izbeglica, kaže se u izveštaju - ova dva kontinenta suočavaju se sa manje rizika povezanih sa klimatskom krizom i u boljoj su situaciji da upravljaju onima koje se pojave.

Do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi širom sveta moglo bi se suočiti sa nesigurnošću ishrane - što je skoro 50 odsto više od današnje stope nesigurnosti ishrane , navodi se u izveštaju. Broj ljudi koji se suočavaju s manjkom pijaće vode verovatno će porasti sa 2,6 milijardi danas na 5,4 milijarde 2040. godine, a s obzirom na to da se većina slučajeva nasilja vezanog za vodu dogodila u Jemenu i Iraku, u izveštaju se navodi da postoji veza između ekstremnog manjka pijaće vode, otpornosti i miroljubivost.

Samo 16 zemalja - uključujući Švedsku, Irsku i Island - trenutno se ne suočava sa ekološkim pretnjama, navodi se u izveštaju. Koristeći podatke UN-a i drugih međunarodnih tela, izveštaj je ocenio sposobnost 157 zemalja da izdrže osam ekoloških šokova, kao što su porast temperature, rast stanovništva i nesigurnost hrane.

Ovo nije prva studija koja ukazuje na vezu između klimatskih promena, političkih nemira, siromaštva i migracija. Američko Ministarstvo odbrane je nazvalo klimatske promene "množiteljem pretnji” jer uvećavaju konflikte i nestabilnost, a istraživači na Stenford univerzitetu su ustanovili da je jaz između bogatih i siromašnih zemalja 25 procenata veći nego što bi bio bez klimatske krize. VICE je već pisao o tome kako će klimatske promene stvoriti 1,5 milijardi migranata - i niko ne zna gde će oni završiti; po međunarodnom pravu, nijedna zemlja ne mora da prihvati klimatske izbeglice.