Bila sam prvi put na koncertu Arctic Monkeys i vredelo je čekanja i cimanja

Haruki Murakami, popularni japanski pisac, u jednoj od svojih novela u okviru knjige Prvo lice jednine opisuje osećaj koji je imao kada je prvi put čuo pesmu Bitlsa na radiju. Ukratko, on je zvuk Bitlsa opisao kao toliko svež, da je mogao da oseti novinu i svežinu njihove muzike kako mu struji celim telom. Od tog trenutka, od prvog susreta sa njima, postao je i ostao veliki njihov fan i često u svojim knjigama i tekstovima aludira na njihovu muziku i tekstove.

Sličnu senzaciju iskusila sam i ja, 2015. Godine, kada mi je sestra po prvi put pustila Why'd you only call me when you're high Od Arctic Monkeys, a zatim i Do I wanna know. Nakon prvog slušanja znala sam da će mi ostatak života biti obeležen tim novim iskustvom. Energetski napon je kuljao celim mojim telom dok sam manično preslušavala ostatak albuma “AM”, i gledala lajv nastupe sa raznih koncerata. Nakon preslušavanja jednog albuma, usledilo je preslušavanje čitave diskografije i iščekivanje, kada će izaći sledeći album? Ipak, tako nešto nije bilo ni na vidiku, a moja fanatičnost je krenula da se izliva i na moje najbliže prijatelje. Arctic Monkeys su postali stvar moje jutarnje, podnevne, popodnevne i večernje rutine. Ukratko, bila sam blago opsednuta.

Željno sam iščekivala dan kada ću moći da odem na njihov koncert. Tada sam imala samo 13 godina, pa to nije bilo moguće. Ali znala sam, da ću jednom ostvariti svoj dečiji san i nacrtati kukicu pored stavke na bucket listi koja glasi: Slušati Arctic Monkeys uživo!

Prolazile su godine, a moja ljubav prema ovom bendu se menjala, kako sam se menjala i ja sama, ali je uvek bila postojana. Više nisam bila manična obožavateljka, ali sam i dalje s vremena na vreme poštovala svoju religioznu tradiciju maratonskog preslušavanja svih njihovih albuma. I nakon svakog slušanja, isto osećanje topline se širilo mojim srcem.

Nakon što je prošla pandemija, svi fanovi Arctic Monkeysa iščekivali su da se desi nešto. Novi album, turneja, ma bilo šta. I tako sve do jeseni 2021. godine, kada je najzad najavljena nova turneja, a sestra i ja smo odmah znale da je to to, idemo.

Nakon što smo sestra i ja utvrdile u kojem gradu želimo da ih slušamo, karte su puštene u prodaju. Iznad mog radnog stola u studentskom domu zalepila sam papir sa datumom, 18.08.2022. Dan kada će se jedna od mojih najvećih želja ostvariti.

Vreme je prolazilo brzo, i dok sam trepnula, bilo je vreme da se pakujemo za naš put u Prag, gde ćemo gledati i slušati Arctic Monkeys. Raspored je bio nategnut. Plan je bio ovakav: 17. avgusta krećemo iz Srbije i stižemo na sam dan koncerta, 18. avgust. Znale smo unapred, bićemo mrtve umorne dok ne dodje vreme koncerta. Ipak, to je bio jedini izvodljiv plan u tom trenutku.

Kada smo stigle u Prag sledećeg dana, u ranim jutarnjim časovima, usledio je obilazak grada. Intenzivan i naporan, kao i svaki obilaz akoji vas odvaja od kreveta nakon neprospavane noći. Ipak, znale smo da je najbitnije u tom trenutku da saznamo kako da stignemo do Výstaviště Holešovice arene, u kojoj će se uveče održati koncert. Na naše pitanje o smernicama, vodič nas je uputio na još troje ljudi koji su takođe išli na koncert, što nas je dodatno razveselilo.

Pripreme za koncert protekle su uz preslušavanje celokupne Arctic Monkeys diskografije i obavezno usputno đuskanje. Uzbuđenje je raslo, a moji energetski nivoi su se postepeno popunjavali. Umor više nije bio bitan.

Arenu smo pronašle lako, sve što je bilo potrebno jeste da pratimo masu ljudi koja se u grupicama kretala ka nekom odredištu. To, “neko odredište” je, naravno, bilo baš ono na koje smo i mi išli.

I dalje nisam u potpunosti sigurna kakvu publiku sam očekivala, kako sam zamišljala ljude koji slušaju Arctic Monkeys. Ipak, publika koja se strpljivo skupljala ispred bine, kao i ispred štandova za kupovinu merča i pića, bila je skupina najopuštenijih ljudi koje sam ja ikada videla. Nakon što smo kupile bespotrebno skup merč, uz misao da je skroz u redu što je toliko skup, ako barem 0.33 centa idu članovima benda, smirile smo svoju savest i bile spremne da odemo u publiku.

Koncert je održan na otvorenom, a publika je krenula da pristiže već u 16h. Zbog našeg gustog rasporeda, sestra i ja smo pristigle tek oko pola 8, ali mesto koje smo uspele da zauzmemo je bilo sasvim zadovoljavajuće. Ubrzo nakon što smo se stacionirale, koncert je počeo.

Arctic Monkeys su koncert otvorili pesmama The View From the Afternoon i Brianstorm, što je u potpunosti razbudilo publiku i stvorilo fenomenalnu atmosferu. Brianstorm je energična pesma koja uvek natera ljude da svojom energijom i plesom proprati njen ritam. Čak i ako sam se osećala malo umorno pre početka koncerta, ovaj izbor početnih pesama me je podigao iz mrtvih.

Sam izlazak Arctic Monkeysa na binu za mene je bio emotivan, ali kada je krenula četvrta pesma po redu, Crying Lightning, to je bio momenat kada su suze krenule same da teku. Takođe, ono što je dodatno doprinelo da muziku osetim u potpunosti je činjenica da su Arctic Monkeysi odlični izvođači. Bez imalo predomišljanja mogu reći da sviraju kao da su progutali ploču. Aleks Tarner je pevao i najzahtevnije deonice bez falševa i sa lakoćom, dok je bend svaki ton izvodio do kraja i usklađeno sa ostatkom benda.

Sledeća pesma kojoj sam se jako radovala, kao i ostatak publike, bila je Pretty Visitors. Ta pesma stvara posebnu vrstu sinergije publike na svakom koncertu, jer je mahanje rukama uz ritam refrena obavezan. Zatim su usledile pesme sa novih albuma, poput Arabelle i Four Out of Five.

Negde na pola koncerta, došlo je vreme za moje dve omiljene pesme, Cornerstone i 505. Ono što je dodatno ulepšalo to izvođenje su energija i ljubav koja je strujala na relaciji bend-publika. Koliko god da su energije izvođači ulagali u nastup, publika je vraćala hiljadu puta snažnije. Atmosfera je fluktuirala, pa ste se tako mogli u jednom trenutku naći u ogromnoj šutki, a u drugom trenutku su se potpuni stranci svuda u publici grlili i zajedno uzvikivali tekst pesama.

Iako je po mom mišljenju pesma Do I Wanna Know odavno izvikana, u susretu sa drugim Arctic Monkeys fanovima tokom proteklih godina shvatila sam da je ono što nas sve iritira zapravo činjenica da je toliko dobar bend prepoznatljiv po jednoj od njihovih slabijih pesama. Ipak, svi se slažu da ta pesma jeste fenomenalna i da zaslužuje pažnju. Tako, kada su krenuli da odzvaljaju dobropoznati uvodni tonovi Do I Wanna Know, i oni malo mlađi i noviji fanovi Arctic Monkeysa, još uvek neupoznati sa njihovim starijim albumima, ozarili su se. U publici je bilo opšte slavlje, baš kao kada znate da se nečemu lepom bliži kraj, pa vam je onda to lepo, još lepše.

Nakon kratke pauze, usledile su pesme I Bet You Look Good on the Dancefloor, I Wanna Be Yours i R U Mine? Tri apsolutna evergreena, što se mene tiče. Kako je I Bet You Look Good on the Dancefloor pesma kojom su počeli svoju karijeru i prvi put odjeknuli u svetu, svako njeno izvođenje za fanove je kao neki vid himne.

Što se poslednje pesme tiče, mislim da nije postojao bolji način da završe koncert nego sa pesmom R U Mine? Pesma dovoljno emotivna da bude final magic touch, ali u isto vreme odličan način da publika još jednom, poslednji put te večeri, da odgovor na pitanje benda: R U Mine?

Nakon završetka koncerta, ljudi su kao stihija krenuli ka izlazu, a kako se kolona sporo kretala, ljudi su nastavili u glas da pevaju kako bi odagnali dosadu.

Jutro kasnije, pokušala sam da saberem misli kako bih zapisala svoje utiske. Ipak, nije mi pošlo za rukom, kao što mi je i dalje teško da obradim jedno tako divno iskustvo. Par stvari koje su mi bile jasne istog trenutka kada je bend završio koncert, a koje su mi i dalje kristalno jasne su:

• Čekanje svih ovih godina se apsolutno isplatilo
• Koncert Arctic Monkeysa definitivno jeste jedno od najlepših iskustava koje uživaoci muzike mogu da iskuse
• Arctic Monkeysi su do sada jedini bend koji je uspeo da nadmaši moja očekivanja što se performansa tiče, a verujte mi, imala sam velika očekivanja i pre nego što sam došla.

Kako je glas Aleksa Tarnera uz pratnju benda uspeo da me provede kroz rollercoaster emocija, od suza preko smeha i euforije do najčistije zahvalnosti, sigurna sam da bih ovo iskustvo ponovila i da će to biti već na sledećoj njihovoj turneji, a isto bih preporučila i bilo kom drugom fanu Arctic Monkeysa, ili pak fanu kvalitetne rok muzike!

Novi album Arctic Monkeysa najavljen je za ovu jesen, odnosno 21. oktobar ove godine, a priča se da će nova turneja biti zakazana za sledeću godinu.