Ljudi iz Aušvica opisuju kako je živeti tamo
Aušvic

Ljudi iz Aušvica opisuju kako je živeti tamo

"Da, zaista je prilično neobično kad ljudima moraš da kažeš da si iz Aušvica"
FA
fotografije Felix Adler
27.1.18

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Nemačka

Ove subote, 27. januara 2018, obeležiće se 73. godišnjica oslobođenja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau na jugu Poljske, gde su nacisti između 1940. i 1945. godine ubili oko milion Jevreja.

Danas Osvjenćim, grad u kom se nalazi memorijalni centar Aušvic, ima stanovništvo od 40.000 ljudi i privlači više od 2 miliona turista godišnje. Nemački fotograf Feliks Adler je 2016. godine proveo šest nedelja u Osvjenćimu, otkrivajući kako se lokalno stanovništvo oseća povodom života pored istorijske lokacije.

Reklame

Kroz serijal kratkih intervjua, ovaj tridesettrogodišnjak otkrio je da većina posetilaca provede manje od jednog dana u gradu, dok lokalna zajednica pokušava da vodi normalne živote ne razmišljajući sve vreme o tome šta se desilo na obodima njihovog grada.

Skrolujte dole da vidite fotografije i pročitate intervjue sa ljudima koji žive blizu Aušvica.

Beata

"Kad malo bolje razmislite, zvuči pomalo čudno kad kažete: 'Živim u Aušvicu'. Ali život ovde je u stvari prilično normalan. Na primer, upravo smo otvorili novi tržni centar zbog koga sam iskreno uzbuđena."

Lesek

"Nisam birao da živim u Aušvicu, samo sam tu rođen. A moram i ja nekako da zaradim za život", kaže vlasnik lokalnog ugljenokopa, koji se nalazi na teritoriji nekadašnje fabrike municija Krup, gde su zatvorenici pod prisilom pravili municiju.

Krištof

"Moja uloga kao Jehovinog svedoka je da širim reč Božju", kaže Krištof, stojeći ispred Kraljevske većnice. "Ako ne računamo milion ljudi koji su stradali ovde, što je, naravno, bilo veoma loše, Aušvic je u stvari kao i svaki drugi grad, gde ljudi moraju stalno naporno da rade bi napredovali. A Bog može samo da im pomogne u tome."

Marija

"Mnogo mi se dopada ovde, naročito leti. U stvari sam rođena u istočnoj Poljskoj, blizu Lviva, koji je sada deo zapadne Ukrajine. Posle toga sam se preselila ovamo, u Aušvic."

Darek

"Ahh, nije tako loše ovde – grad je veoma lep i turisti koji dolaze da vide logor uvek mi daju novac."

Martin i Pjotr

"Da, zaista je prilično neobično kad ljudima moraš da kažeš da si iz Aušvica", kaže Martin. "Jednom smo bili na odmoru u Poznanu i rekli smo nekim ljudima odakle smo, a neko nas je pitao u kojoj baraci živimo."

Zbišek

"Svi me ovde zovu Kraljem!"

Jan

"Moj nećak je Džejms A. Pavelčik, prvi Poljak koji je bio u svemiru", iznova sa ponosom ponavlja ribar.

Tomaš

Tomaš dolazi svaki dan na obalu reke Sola da se sunča. SS trupe su izbacivale pepeo iz krematorijuma u ovu reku, dok je Rudolf Hes, komandant Aušvica, dovodio svoju decu na Solu da se igraju.

Natalija

"Ja nisam iz Aušvica, ja sam iz Krakova. Samo smo u poseti baki moga dečka. Definitivno bi mi bilo veoma čudno da živim ovde."

JOŠ NA VICE.COM:

Prestanite da hvatate Pokemone tokom posete Aušvicu

Pozdrav iz Aušvica: Knjiga o razglednicama sa najgoreg odmora na svetu

Aušvic: muzej pakla