Izgleda da na Instagramu ne možeš da sakriješ depresiju

U virtuelnom prostoru imamo mogućnost da lakše i bolje kontrolišemo način na koji se predstavljamo. Međutim, iza naizgled bezazlenog ponašanja se ponekad kriju ozbiljni problemi. Rezultati jednog novog istraživanja su te probleme izneli na svetlost dana.

Katedra za psihologiju na Univezitetu Harvard je u saradnji sa Univerzitetom Vermont sprovela istraživanje ponašanja i navika korisnika Instagrama. Otkrića do kojih su došli će vas verovatno iznenaditi, a gotovo sigurno naterati da obratite pažnju na aktivnosti vaših bliskih prijatelja na ovoj platformi.

Istraživanje je sprovedeno tako što su naučnici analizirali 43,950 fotografija sa 166 različitih Instagram profila. Od 166 korisnika, 71 je imalo prethodnu dijagnozu kliničke depresije pre početka samog istraživanja. Naravno, korisnici sa dijagnozom su bili potpuno anonimni do kraja istraživanja.

Ovo je značajna vest zato što je prosek preciznih dijagnoza depresije samo 42 odsto u normalnim okolnostima - kada dijagnozu vrši doktor. Još ne možemo da odbacimo savremenu psihijatriju u korist Instagram dijagnoza, ali možemo da na osnovu ovog istraživanja obratimo pažnju na neke od ključnih znakova depresije kod naših prijatelja na ovoj društvenoj mreži.

Otkriveno je da su ljudi koji objavljuju veliki broj fotografija češće depresivni u odnosu na ljude koji to rade nekoliko puta mesečno ili ređe. Znate one devojke koje stalno štancuju slike iz provoda, restorana i zanimljivih događaja? Velike su šanse da se u stvarnosti ne provode toliko dobro koliko to vama deluje i da su pod pritiskom da održavaju određenu vrstu imidža koji su kreirale. Istovremeno, ljudi koji se iskreno provode i uživaju u životu ne osećaju istu potrebu da to dele na Instagramu.

Takođe saznajemo da osobe koje pate od depresije imaju tendenciju da objavljuju više selfija i fotografija na kojima su same, dok ljudi koji nisu depresivni objavljuju više fotografija sa drugim ljudima. Ako pitate ovo istraživanje, grupne fotografije su največi neprijatelj depresivnih ljudi na Instagramu.

Instagram estetika depresivnih korinika se takođe razlikovala od vizuelnog stila zdravih Instagram korisnika. Iz nekog razloga, depresivni ljudi će ređe obrađivati fotografije pomoću filtera, a kada naprave ustupak i stave filter na sliku, to su najčešće plave i sive nijanse. Sa druge strane, uočena je tendencija ljudi bez depresije da koriste sunčane filtere.

Ljudi koji pate od depresije često ni sami nisu svesni toga. Možda prepoznavanje ozbiljnih psihičkih oboljenja preko Instagrama deluje smešno u prvi mah, ali nema ničeg smešnog u mogućnosti da pomognete bliskoj osobi koja pati od najsmrtonosnije psihičke bolesti. Depresija i anksioznost su najčešće psihičke bolesti u našoj zemlji.

Samoubistva su dovedena u vezu sa depresijom, drugim mentalnim poremećajima i zloupotrebom psihoaktivnih suostanci u više od 90 odsto slučajeva u Srbiji, a dodaje se da svaka druga osoba pokazuje simptome depresije.

Studija ponašanja na Instagramu jeste bila relativno mala i ne znači da automatski treba da zovemo psihijatriju ako vidimo da naši prijatelji objavljuju selfije bez filtera. Ali, takođe ne treba izgubiti iz vida neverovatno precizne rezultate koji naslućuju da društvene mreže u relativno bliskoj budućnosti mogu biti pouzdan alat za prepoznavanje mentalnih poremećaja.

Naučnici koji su izgradili algoritam za prepoznavanje depresije pomoću Instagrama veruju da on ima potencijal da se koristi na mnogo većem uzorku. Dok se to ne desi, na vama ostaje da obratite pažnju na sadržaj koji objavljuju vaši prijatelji na Instagramu.