Seks

Sajt za fetišiste koji snima scene ubistva po narudžbi

Prilično redak fetiš, priznaćete.

Sajt bestdeaths.com drže ljudi koji vole scene ubistva, a i posvećen ljudima koji vole scene ubistva. Ono što snimaju zovu „samrtnim performansima“, ali te scene mogle bi se takođe nazvati horor pornografijom. Za razliku od dramski skraćenih scena smrti kakve gledamo u holivudskim filmovima, u ovim radovima svaka smrt je razvučena i kreativna (nekad na sasvim sulude načine). Kontekst je prepoznatljivo homoerotskog karaktera.

Reklame

Sajt su pokrenula dva prijatelja-amatera praveći kratke horor filmove iz hobija – obično su bile u pitanju scene u kojima jedan od njih ubija onog drugog. Oko 2005., počeli su da sarađuju sa producentskom grupom koja pravi filmove za fetišiste, pa su dodali gas i otvorili Best Deaths servis. Novi snimci kače se svakodnevno, a ljubitelji erotskog ubistva naručuju tačno ono što žele da vide. Za skromnih 500 dolara, mogu da izaberu glumce i scenario po kom će se izbosti, ugušiti, ili udaviti.

Pričali smo sa Viktorom iz ovog kolektiva o poslu kojim se bavi.

VICE: Da li vam je sajt popularan?

Viktor: Pa jeste, mislim pre svega zato što nema mnogo drugih sajtova koji se ovim bave. Ima dosta ljudi kojima je fetiš da vide, ako ne baš prava ubistva, onda ovakve scene. Nekog uzbuđuju kukovi, nekog pupkovi, a neko ipak više voli da vidi davljenje ili vešanje.

Iako je fokus na ubistvima, vi se takođe bavite i drugim kombinacijama fetiša. Ljudi vam naručuju scenario po želju, a da li ste neku od tih fantazija morali da odbijete?

Bilo je par scena koje smo morali da odbijemo jer smo znali da glumci ne bi pristali na njih. Znam da ima ljudi koji bi voleli da gledaju scene sa malom decom – mi tome apsolutno ne izlazimo u susret. Svi naši izvođači su stariji od osamnaest godina, i nikad ih ni na šta ne primoravamo. Objasnimo im šta se traži, ako se oni ne slože sa nečim, mi menjamo scenario dok ne postignemo kompromis. Svi naši ljubitelji to dobro znaju, ne traže nam se snimci sa decom.

Reklame

Kako stoje stvari po pitanju bezbednosti, da ne biste slučajno nekog stvarno ubili?

Bezbednost glumaca nam je prioritet. Trudimo se da sve snimamo što je realnije moguće, ali mere predostrožnosti se primenjuju. Sečiva koja koristimo nisu oštra, ali ipak upozoravamo glumce da paze kako se služe njima. Kad snimamo scene davljenja, često pravimo pauze – glumac nije ispod vode duže od po pet, deset sekundi, koliko već može da zadrži dah. Ni u jednom trenutku produkcije, život glumaca nije ni u kom pogledu ugrožen.

Da li glumci potpisuju odricanje od odgovornosti?

Potpisuju ugovore, ali u njima se odriču samo prava na korišćenje lika. Nikakvom stvarnom riziku ih ne izlažemo, pa nema potrebe da se brinemo za odgovornost u slučaju povrede – tih slučajeva nema.

Ali ako bi nešto krenulo neplanirano, bilo bi vam teško da objasnite da niste nizašta krivi. „Dobar dan, mi smo znate snimali scenu ubistva za jedan sajt, ali nismo hteli stvarno da ga ubijemo, on je eto tako samo slučajno umro…“

Sreća pa nam se takav scenario još nikad i nije desio. U svakom slučaju, razmislićemo o tome.

Specijalni efekti deluju prilično ubedljivo, da li ste ih sa vremenom usavršavali?

Prilično smo samouki. Kad vidimo da neka vrsta lažne krvi izgleda previše retko, potražimo gušću. Kad nekog davimo, ne sme da se vidi da omča nije stegnuta, pa biramo iz kog ugla je najbolje da se scena snimi – mora da izgleda kao da je sasvim stegnuta iako glumca u stvari niko ne davi.

Reklame

Šta koristite umesto krvi?

Kupujemo teatarsku lažnu krv, koja odlično radi posao jer je gusta, i boja je savršena. Čak je i ukusna, ima ukus mente.

Ima li žena među posetiocima sajta?

Da, ima žena. Ne znam tačno u kom procentu, ali svakako ih ima. Mali su ali ne i zanemarljiv deo.

Da li je fetiš ubistva neshvaćen u javnosti?

Definitivno. Mali broj naših korisnika ima samo taj fetiš, obično on proizađe iz drugog postojećeg. Recimo, ako nekog uzbuđuje ubadanje oštrim predmetima, taj će pre ili kasnije poželeti da vidi scenu u kojoj je neko izboden na smrt. Isto važi i za davljenje, i tako dalje. Javnost bolje prihvata „standardne“ fetiše, ali ove agresivnije varijante se osuđuju. Kad se priča o scenama ubistva, ljudi obično umisle da želimo da nekog zaista ubijemo.

Nije lako povući tu granicu između fantazije i stvarnosti, zato postoji ta briga.

Ovo je ipak andergraund, a ljude plaši sve ono što ne poznaju ili ne shvataju dovoljno.

Kao da svesno izbegavate „snaf“ etiketu – iz kog razloga?

Ne koristimo izraz snaf jer ne snimamo snaf filmove. Naši snimci su samo samrtni performansi. Mnogi posetiocu imaju želju da vide snimak smrti iako znaju da nije stvaran, a mi im baš to nudimo. Trudimo se da naše scene smrti deluju realistično kako bi zadovoljili njihove potrebe. Iako svi znaju da se radi samo o koreografiji, uzbuđuje ih ta vrsta akcije, mnogo detaljnije i duže nego što bi snimak pravog ubistva bio.

Da možeš da biraš kako će neko tebe da ubije, za šta bi se odlučio?

Verovatno za davljenje. Da, volim davljenje.