Četiri razloga zbog kojih je nikotin potencijalno zdrav

Tekst je prvobitno objavljen na Tonic.

Da nešto odmah raščistimo: pušenje je užasno štetno. Nauka takve stvari obično nije sposobna da dokaže nedvosmisleno, pa naučnici i reporteri obično kažu da mesne prerađevine ili manjak fizičke aktivnosti potencijalno povećavaju rizik od bolesti. Ali pušenje definitivno povećava rizik od raka.

Nikotin, sa druge strane, nije isto što i duvan. Ova stimulativna supstanca prisutna je u duvanu – i u plavom patlidžanu i paradajzu samo u manjim koncentracijama. Ipak, jedna cigareta takođe sadrži preko 4,000 drugih hemikalija, od kojih je desetak kancerogeno.

Čak i kad bi se nikotin izolovao, ne bi bilo zdravo udisati ga – ovo opterećuje pluća i povećava rizik od plućnih bolesti. Ali ako se nikotin uzima oralno (žvaka, bombona), ili transdermalno (flaster), bez ostalih hemikalija koje ulaze u sastav cigarete, priča je sasvim drugačija.

Nijedan zdravstveni radnik ne sme po zakonu da vam preporuči nikotin za bilo šta osim zvanično odobrene pomoći pri odvikavanju od pušenja, ali sve je više dokaza koji ukazuju na to da nikotin nudi i druge neurološke prednosti. Najveće ispitivanje ikad sprovedeno nad ljudima obolelim od Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti još uvek je u toku; u zavisnosti od rezultata, moguće je da medicina drastično promeni stav prema nikotinu.

Epidemilozi odavno znaju da kod pušača – iako izloženim povećanom riziku od raka, srčanih oboljenja, moždanih udara, i brojnim drugim problemima – ređe javlja Parkinsonova bolest. Testiranje na ljudima se retko odobrava jer je nikotin direktno povezan sa cigaretama i njihovim posledicama, ali dugogodišnje ispitivanje na životinjama donelo je prilično pozitivne rezultate, pa smo tako došli i do današnje velike studije koju finansira Fondacija Majkl Džej Foks.

„Godinama se nikotin testira na miševima,pacovima, majmunima. Otkrili smo da ih štiti od posledica Parkinsonove bolesti na koju je mozak majmuna inače ranjiv“, objašnjava Marika Kvik, bivša saradnica Instituta Parkinson.

Kvik je učestvovala u desetak istraživanja na ovu temu,među kojima je najpoznatije ono čiji su rezultati ukazalo na to da se diskinezija (nevoljni pokreti povezani sa Parkinsonovom bolešću) javlja 60-70% ređe kod majmuna koji piju nikotin sa vodom. Možda molekuli nikotina reaguju sa neuroreceptorom acetilholinom, pa preko njega posredno utiču i na druge klase receptora u mozgu.

„Kod Parkinsona se javlja degeneracija neurona, ali nikotin potpomaže razvoj moždanog tkiva“, kaže Kvik. „Moguće je da on bar delimično sprečava ovu degeneraciju uticajem na faktore rasta.“

Potvrđeno je da nikotin smanjuje gubitak neurona koji proizvode dopamin, što dodatno sugeriše da bi mogao da pomogne u lečenju Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Preliminarne studije u slučajevima blage kognitivne disfunkcije – „u tranziciji ka staračkoj demenciji“ – pokazale su da nikotinski flasteri posle par meseci donose poboljšanja na planu pažnje, pamćenja, i opšteg kognitivnog stanja. Obično su u pitanju doze od 15 do 21 miligrama dnevno, koliko oslobađa jedan nikotinski flaster iz apoteke.

Pol Njuhaus iz Centra za kognitivnu medicinu Univerziteta Vanderbilt bavi se uticajem nikotina na neurološke poremećaje već trideset godina. Trenutno vrši eksperiment sa 300 starijih ispitanika nepušača kako bi potvrdio svoju hipotezu. „Na tri univerziteta, timovi su testirali transdermalne nikotinske flastere na pacijentima kod kojih postoje rani znaci gubitka pamćenja. Utvrđena su značajna poboljšanja kognitivnog stanja, i koncentracije i memorije“, objašnjava on. „Ovo ne dokazuje da baš nikotin može da spreči Alchajmerovu bolest, ali hipoteza je da može olakšati simptome kod pacijenata kod kojih gubitak pamćenja počinje da se javlja. Deluje se terapijski, ne preventivno.“

Ako vam je zbog uticaja nikotina na proizvodnju dopamina u mozgu palo na pamet da bi mogao da pomogne protiv depresije, mišljenja su po tom pitanju podeljena. Kvik ističe da trenutno ne postoji dovoljno dokaza, dok Njuhaus smatra da je potencijal ogroman.

„Jedna mala, probna studija nikotinskih rešenja za depresiju kod starijih odraslih lica nedavno je našla vrlo snažnu pozitivnu korelaciju“, navodi Njuhaus. „Ima interesantnog potencijala na polju depresije, ali nevezano za proizvodnju dopamina. Mislimo da nikotin menja kortikalnu mrežnu aktivnost, da stimuliše pacijenta da pažnju usmeri van sebe umesto da je posvećen introspekciji.“

Ako se ovo potvrdi, efekat bi bio značajan: odavno je poznato da su funkcionalno depresivne osobe sklone introspekciji više nego zdrave. Upravo zato ovo stanje primorava čoveka da uporno misli o greškama i propuštenim šansama dok ga more brige o budućnosti. Terapija i medikamenti smiruju ove preterano aktivne neuralne mreže, a nikotin bi tu potencijalno mogao da pomogne, mada je na tom planu potrebno još mnogo naučnog rada.

U Prvom svetskom ratu, General Džon Peršing pisao je nadređenima: „Pitate šta nam treba da bismo stigli do pobede? Odgovor je duvan bar koliko i municija. Duvan je nezamenljiv; trebaće nam još hiljade tona, ne sme se čekati.”

Možda je hteo da kaže da se vojnici bolje zbližavaju uz pljugu, ali sasvim je moguće da je znao ono što su beskrajne studije naknadno pokazale: duvan smiruje.

„Ako ste nervozni, smiriće vas. Ako ste pospani, razbudiće vas.“ kaže Njuhaus. „Još uvek sam skeptičan po pitanju uticaja nikotina na svakodnevno funkcionisanje običnih ljudi, osim ako im nešto drugo već ometa koncentraciju.“

Njuhaus je s pravom rezervisan, ali istraživanja postoje i na ovom planu. Na Univerzitetu Saseks ustanovljeno je da pušači bolje pamte od nepušača; jedan od tamošnjih profesora rekao je da nikotin „verovali ili ne, predstavlja najpouzdaniji metod za unapređenje kognitivnih funkcija“. Takođe je dokazano da se koncentracija i pažnja poboljšavaju u malim grupama (do pedeset) nepušača na nikotinskim flasterima od po 7 miligrama.

„Eksperimenti na životinjama“, kaže Kvik, „pokazali su da bolje pamte kad prime nikotin. Nije veliki skok u pitanju, negde 10-15 procenata, ali ni to nije loše.“

Trevor Keši, biohemičar i nepušač iz Ohaja, žvaće nikotinske žvake od po jednog miligrama. „Malo me razdrma“, kaže on. „To mi je alternativa kofeinu i drugim stimulansima. Primetio sam da, za razliku od kofeina koji samo pojačava pažnju, nikotin mi omogućava da brže donosim odluke. Tačnije, smanjuje šansu da mi pažnja odluta dok se nečim bavim.“

O nikotinu je teško pričati na ovaj način. Svet je pod emotivnim i političkim nabojem, pa mnogi zakonodavci ovu supstancu teško razdvajaju od užasnih (i bolje dokumentovanih) posledica pušenja. Bezbroj je izvora koji potvrđuju da je pušenje štetno, pa stoga niko ne želi da cigarete stavlja u bilo kakav pozitivan kontekst.

Mi to i ne pokušavamo da uradimo. Nikotin se može uzimati nezavisno od duvana. Iako adiktivan kada je u obliku žvake ili flastera (doduše nešto manje od cigareta), potencijalne prednosti ne bismo smeli da zanemarimo. Istraživanje pomenuto na početku okončaće se ove godine; ako hipoteze budu bile potvrđene, sasvim je moguće da ćemo na nikotin jednog dana gledati kao na deo terapije za obolele od neuroloških poremećaja. Ako nas je istorija medicine ičemu naučila, onda znamo da se pomoć nekad mora tražiti po neočekivanim mestima.