Kako internet pretvara šoping u opsesiju

Tekst je prvobitno objavljena na VICE US.

Dobili ste nogu, doživeli ste užasan dan na poslu, imate menstruaciju, pobegao vam je autobus. Šta god se desilo, tužni ste i zbog toga osećate dobro poznati nagon: uzimate svoj telefon i otvarate aplikaciju za šoping. "Zaslužujem to", izgovarate glasno ne obraćajući se nikom posebno, blagim tapkanjem prsta dodajući džemper u svoju ASOS korpu. "Šoping terapija", kažete i u korpu uleće još i šal. Viđala sam najbolje umove svoje generacije sjebane do dobijanja plate samo zato što su podivljali u Glosijeru trećeg dana u mesecu.

Dok tehnološki napredak nezaustavljivo grabi napred, neprestano nas upoznaju sa novim načinima potrošnje. Pre interneta morali ste da čekate na subotnju turneju po prodavnicama ili da vam stigne novi katalog – ali zato danas, sve što ikad poželite da kupite nalazi vam se na dlanu ruke, 24 časa dnevno.

Prošle nedelje, izveštaj grupe istraživača sugerisao je da postoji direktna veza između korišćenja interneta i nekih poremećaja mentalnog zdravlja, od kojih je jedan zavisnost od kupovine ili opsesija kupovinom. Ti eksperti, koji čine Evropsku mrežu za istraživanje problematične upotrebe interneta, pozvali su na hitno istraživanje ovog problema, sa konsultantkinjom NHS-a i šeficom mreže Naomi Fajnberg koja je istakla: "Upravo se nalazimo na prekretnici, gde shvatamo da tu postoji problem."

Očigledno grupa za problematično korišćenje interneta ima svoj cilj – da bude u fazonu: "Nismo sigurni da je ovaj Internet baš tako sjajan??" – ali tu postoje problemi o kojima treba porazgovarati.

Mnogi ljudi, uključujući i mene, moraju da se bore sa svojim poštrošačkim nagonima. Jedno je počastiti se malo kad stigne plata, nešto sasvim drugo trošiti stotine funti svakog meseca na gluposti zbog mešavine dosade, neraspoloženja i materijalizma, samo zato što je to lako učiniti. I iako je šoping – kao i druge slavne stvari koje izazivaju zavisnost – oduvek bio dobar način da utešite sami sebe, internet je nesumnjivo to učinio sveobuhvatnijim (ogromnih 68 odsto korisnika interneta u EU kupovalo je onlajn prošle godine).

Ali kako je tačno ta sveprisutnost olakšala sticanje opsesije onlajn kupovinom stvari? Razgovarala sam s nekim drugom kupcima da bih pokušala to da saznam.

Svi ti Instagram postovi kojima svi težimo su mamac za potrošače i ostvarenje snova za ljude koji žele da im prodaju robu. Neka poslovanja rade primarno na osnovu posmatranja mikro trendova na Instagramu i potom ih pretvaraju u masovnu proizvodnju – ASOS, Missguided, Pretty Little Thing, In The Style i Miss Pap – a potom su tu sajtovi i aplikacije za preprodaju, kao što su eBay i Depop, gde lako možete zateći sebe kako trošite kompletnu režiju na nečiju staru trenerku.

Emili, 24, onlajn kupac odeće, kaže mi da misli da se "birajući i kupujući odeću osećate bezbednije u svom identitetu, što ume da vas umiri i spusti na zemlju kad ste uznemireni", dodajući da ona ponekad to koristi "kao podršku kad se oseća neraspoloženo", jer je to "dobrodošlo olakšanje od svakog teškog životnog sranja koje vas muči".

Da sve bude zanimljivije, ona opisuje kako je detoksikacija od društvenih mreža – posebno Instagrama – uticala na njene navike: "Zapanjila sam se koliko mi se smanjio apetit za šopingom. I dalje sam imala periode kad sam želela da kupujem stvari, ali ni izbliza do te mere. Zato što volim odeću, pratila sam priličan broj modnih blogerki, tako da bih stalno viđala 'inspiraciju'."

Kad god se osećam posebno anksiozno, uvek zatičem sebe kako poželim da odem u supermarket. Žudim za njegovom jednostavnošću i uniformnošću: bleštavo belo svetlo, veselo odsustvo duše. Lepo je što tamo sve ima svoje mesto. Šoping aplikacije su digitalna verzija tog hipotetičkog umirujućeg supermarketa (najviše volim Vejtrouz, čisto ako neko želi da me izvede).

Aplikacije kao što su ASOS, Urban Autfiters i Topšop pregledne su i lake za upotrebu, što ih čini privlačnijim u odnosu na nakrcani dizajn društvenih aplikacija kao što su Fejsbuk i Tviter ( Ekonomist čak citira predsednika-osnivača Fejsbuka Šona Parkera koji je sugerisao da ova platforma funkcioniše tako što "iskorišćava ranjivost u ljudskoj psihologiji", što je baš vesela pomisao). I dok sajtovi društvenih mreža mogu da izazovu anksioznost, aplikacije za šoping deluju kao da su dizajnirane da vam nakratko pruže predah; da ostanete sami sa svim potencijalnim verzijama sebe koje odeća i obuća kroz koju skrolujete predstavlja. Artikli su izloženi u prostoj koordinatnoj mreži – a skrolovanje kroz nju pruža vam spokoj.

Hejli,* 29, slaže se s tim, rekavši da aplikacije za šoping često oponašaju vizualno prijatnije društvene aplikacije, kao što su Instagram i Tumblr. "Na isti način na koji koristim Tumblr i Instagram na estetskoj bazi, tako se odnosim i prema aplikacijama za šoping. Osećaj prijemčivosti zaista je veoma sličan", kaže ona. "Na ASOS-u možete da udenete 'srce' na robu da biste je sačuvali i na kraju sejvujem stvari isto kao što lajkujem sve i svašta na društvenim mrežama."

I Emili i Hejli kažu da suština najčešće nije ni u samom kupovanju (Emili kaže da nju "kupovina često još više istresira, jer onda još oseća i krivicu zbog trošenja”), već je puko iskustvo korišćenja tih aplikacija – koje Hejli zove "čistim i oskudnim" – ono u čemu najviše uživa. Što govori mnogo o tome kako primamo informacije ovih dana!! I o načinima na koje moramo da se smirimo!! Zar ne!!

Ko među nama nije poslao poruku na grupni tekst ili očajnički pokušao preko tvitera da zatraži studentsku šifru za popust? Ko može da kaže da nije dobio mejl od ASOS-a u kom se kaže da je za vikend popust 20 odsto i nije malo pretraživao ponudu, zureći požudno u par patika koje je čitava dva meseca držao među sačuvanim artiklima?

Sa aplikacijama za šoping dolaze ponude sa nagradama, poeni za vernost i, ključno, popusti. "Ponude" se koriste odvajkada da nas ubede da potrošimo više novca, ali internetova sposobnost da nas izloži njima u našim inboksima, na našim ciljanim oglasima dok surfujemo druge oblasti, pa čak i na društvenim mrežama, znači da one buše rupu u našim kolektivnim džepovima i na kraju potrošimo više samo da bismo se osećali kao da smo uštedom nadmudrili sistem. Ne moram ja da vam kažem da nismo.

U proteklih godinu dana ili tako negde, možda ste primetili opciju da kupite sad a platite kasnije preko nečega što se zove Klarna kad kupujete onlajn odeću, što je, složićete se, sve što nam je bilo jebeno potrebno. Klarna je švedska grupa koja nudi metod kreditnog plaćanja za male kupovine (možete da ga koristite kod prodavnica kao što su ASOS i Topšop). Skorašnji članak iz Fajnenšel tajmsa opisao ga je kao jednog od nekolicine "pozajmljivača koji rade na redefinisanju jezika duga za Instagram eru".

Momentalno zadovoljenje kupovinom očigledno je jedna od stvari koja nas privlači i, iako kod onlajn kupovina uvek postoji odlaganje (mada većina velikih onlajn prodavnica sada imaju pretplatu na uslugu dostave narednog dana, gde možete da platite na sajtu određenu sumu unapred na godinu dana da dobijate ono što ste kupili već narednog dana), sve donedavno ukoliko niste imali novac (ili kreditnu karticu) niste mogli ništa da kupite. Klarna je to promenila i jedan je faktor više kako internet uspeva da nam stalno održava kupovinu na pameti.

Met, 24, priča mi o svom iskustvu korišćenja Klarne da bi kupio artikle sa ASOS-a dok je plata još bila daleko: "Na kraju sam odabrao Klarnu prilikom čekauta i prilično mi se dopala činjenica da nema naknade niti kamate i taj aspekt 'isprobaj sad, plati kasnije’. Mislim, da je bila neka mala naknada, to bi me odbilo, ali sam uspeo sebi to da racionalizujem tako da je ovo kao da kupujem odeću narednog meseca, samo je dobijam unapred".

On dodaje da vidi kako ljudi mogu da postanu ovisni o Klarni – kao i o bilo kojoj drugoj kreditnoj usluzi – i kaže da je napor da ne koristi uslugu ponovo bio veoma velik: "Definitivno sam morao da se zaustavim kod nabavke nove odeće narednog meseca. Ne raspolažem baš umešno novcem i brinuo sam se da ću je koristiti sve više i više, i imati sve veće i veće dugove kod Klarne koji će da nagrizaju moju platu svakog meseca. Mislim da bih morao da imam dobar razlog da je koristim ponovo umesto da sebi ispišem blanko ček."

*Ime je promenjeno

@hiyalauren