Ekologija

Koliko je i zašto zagađen vazduh u Beogradu i Srbiji

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 2010. zagađenje vazduha bilo uzrok smrti više od 37.000 ljudi na zapadnom Balkanu
24 Decembar 2018, 2:02pm
viktor-juric-1176591-unsplash
Fotografija: Viktor JuricUnsplash

Zima je super. Ako ne živite u gradu. Ili ako imate mogućnosti da se na tri meseca sklonite u neku kolibu na vrhu planine. Ili pobegnete na neko sunčano ostrvo. Zima u gradu je pakao, ili kako bi to na Tviteru rekli "poseban krug pakla". Ne samo zbog smrzavanja u stanovima u kojima centralno ne radi baš najbolje, niti zbog saobraćajnog kolapsa svuda po gradu, ledenica koje padaju na sve strane i komšija koje mrzi da čiste sneg ispred svojih ulaza. Zima je pakao u gradu jer ne može da se diše.

Imamo i podatke da to dokažemo.

Prethodne nedelje u Beogradu su prekoračene dnevne granične vrednosti štetne čestice PM10, pokazali su podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Agencija je, takođe, početkom decembra saopštila da su Niš i Valjevo dva grada sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji.

Zagađenost vazduha

Prema poslednjim podacima, koje možete videti ovde i ovde, najzagađeniji gradovi u Srbiji trenutno su Smederevo, Valjevo, Pančevo i Niš. Podaci pokazuju da je u Beogradu zagađenost vazduha trenutno umerena.

I nije samo Srbija problematična, čitav Balkan se nije proslavio na listi zagađenih gradova. Naime, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na listi 10 najzagađenijih gradova u Evropi pet je na Balkanu - Tuzla (BiH), Pljevlja (Crna Gora), Skoplje, Tetovo i Bitolj (Makedonija). Prema studiji SZO iz 2016. procenjuje se da je 2010. zagađenje vazduha bilo uzrok smrti više od 37.000 ljudi na zapadnom Balkanu koji broji 23 miliona stanovnika.

Skrinšot SZO

Prikaz srednje godišnje vrednosti količine ugljendioksida po metru kubnom u vazduhu. Izvor: SZO

A šta kažu stručnjaci?

Problem zagađenosti vazduha u zimskom periodu je posledica emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta, za koja se često koriste neadekvatna i nekvalitetna fosilna goriva, objašnjenje je struke.

Goran Sekulić iz Svetske organizacije za prirodu za VICE kaže da je problem, takođe, to što ne postoji dobar monitoring kvaliteta vazduha.

- Ono što mogu da vam kažem jeste da postoji problem sa praćenjem kvaliteta vazduha. Postoje te neke stanice, ali deo njih uopšte nije funkcionalno, tako da mi ni ne znamo kakvo je stanje vazduha u Srbiji, kaže Sekulić.

Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd ipak ističe da situacija nije alarmantna i da je ovo problem koji postoji godinama unazad, ali da je tek sad došao u centar pažnje javnosti.

- Glavni zagađivači vazduha su suspendovane čestice PM10 i azotdioksid. To su produkti sagorevanja fosilnog goriva koji potiču iz saobraćaja i, pre svega, individualnih ložišta. Ovaj problem posebno je izražen zimi, kada je saobraćaj intezivniji, kraće traje obdanica i pojačane su aktivnosti kada je reč o individualnim ložištima, odnosno grejanju - kaže Šoštarić za VICE.

On dodaje da pored veće emisije, na povećanje zagađenosti vazduha su utiču i karakteristične vremenske prilike.

- Dolazi do temperaturne inverzije, nema ni horizontalnog ni vertikalnog mešanja vazduha, što dovodi do toga da se zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima atmosfere.

Upitan na koji način građani mogu da utiču na smanjenje zagađenja, pogotovo kada je reč o individualnim ložištima kao velikom problemu, Šoštarić ističe da je to već problem ekonomskog stanja.

- Ono što možemo da učinimo je da vodimo računa u saobraćaju, da poštujemo žute trake, da se protočnost saobraćaja olakša. Sve što možemo da učinimo da se civilizovano ponašamo u vožnji će se svakako odraziti na kvalitet vazduha.