Ovo je pet najefikasnijih načina da izlečite štucavicu

Prvobitno objavljeno na Tonic.

Čovek je imao 60 godina i bio je gotovo morbidno gojazan. Iako je iza sebe imao čitav istorijat zdravstvenih problema — uključujući dijagnozu bolesti koronarne arterije i dijabetes — nisu ga ti problemi doveli u ordinaciju doktorke Lurdes Del Ros.

“Dobio je uput za procenu moguće opstruktivne apneje u snu”, priseća se Del Ruso, koja je u to vreme bila lekarka za san u Školi medicine na Državnom univerzitetu Luizijane. (U međuvremenu se preselila na Univerzitet u Vašingtonu). “Sećam se da sam ga jedva razumela zbog neprestanog štucanja posle svakih nekoliko reči.” Ona je ubrzo otkrila da je čovek štucao manje ili više neprekidno čitave prethodne godine — uključujući i u snu — i bio je, razumljivo, očajan da pronađe bilo kakvo olakšanje.

Del Roso i njene kolege su na kraju uspeli da zaustave štucanje uz pomoć kombinacije anti-refluksnih lekova i neke vrste terapije provetravanja vazdušnih puteva poznate kao CPAP (neprekidni pozitivni pritisak na vazdušne puteve). Ali ona nikad nije zaboravila taj slučaj. “Bila sam šokirana kad sam saznala da štucanje može da se nastavi čak i u svim fazama sna”, kaže ona.

Šta je tačno štucanje? To je nesvesni refleks — sličan onom kad vas lekar natera da šutnete nogom posle udarca u ono meko mesto ispod kolena. Taj refleks čini da se dijafragma — glavni respiratorni mišić koji čini da se vaša prsa dižu i spuštaju dok dišete — na silu skuplja, objašnjava Del Roso. Kontrakcija dovodi do rapidnog pada vazdušnog pritiska u grlu, što zauzvrat zatvara procep između glasnih žica, poznat kao glotis. Zatvaranje glotisa izaziva zvuk “hik” koji pravite dok štucate, kaže ona.

Šta izaziva taj refleks? Postoje dve teorije: prvo, štucanje možda pomaže da se zatočeni vazduh izbaci iz stomaka u grlo. Takođe, on možda pomaže da se zaglavljena hrana pomeri iz gornjeg dela jednjaka— cevi koja spaja vaše ždrelo sa vašim želucem— u njegov donji deo.

Del Roso kaže da svako medicinsko stanje koje utiče na puteve uključene u refleks štucanja — uključujući gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERD), hijatalnu herniju, meningitis i moždani udar — može da dovede do neprekidnog štucanja. Ali kad su u pitanju uobičajeni napadi štucavice koji traju svega nekoliko minuta, ona kaže da je za to krivac verovatno gutanje previše vazduha. Prebrzo jedenje ili pijenje, usrkavanje velike količine gaziranih pića i žvakanje žvake sve predstavlja potencijalne okidače.

Srećom, postoje načini osvedočeni u praksi da se zaustave najnormalniji, kratkoročni napadi štucavice. Ako je vaš problem nešto uporniji, istraživanje pokazuje da vam ova kućna lekovita sredstva neće mnogo pomoći i Del Roso kaže da morate da idete kod doktora na pregled. U slučaju svih ostalih, evo šta nauka kaže za neke od najpopularnijih tehnika.

“Budući da mehanizam štucanja sadrži pad intrapleuralnog pritiska, mehanizam da se zaustavi podrazumeva rast intrepleuralnog pritiska”, kaže Del Roso. Šta povećava intrepleuralni pritisak? Zadržavanje daha. To na neki način zapravo oponaša efekat CPAP terapije, kaže Del Roso.

Sve što može da “omete” refleks štucanja potencijalno može i da ga zaustavi, kaže Del Roso. Tu spada i dobro plašenje. Govorimo o onoj vrsti od koje umete da poskočite — i duboko i iznenada udahnete veliku količinu vazduha u pluća.

Otpušavanje ušiju — što će reći, začepljivanje nosa, zatvaranje usta i pokušaj da istisnete zatočeni vazduh — zvanično je poznato kao “Manevar Valsalva”. I iako vam je već verovatno rečeno da to ne smete da radite, zapravo u pitanju nije ništa ozbiljno, kaže Bret Komer, otorinolaringolog i hirurg s Univerziteta u Kentakiju. Postoje i neki dokazi da, kao i dobro plašenje, ovaj manevar može da zaustavi refleks štucanja. Samo ne radite to suviše agresivno i nemojte uporno da ga ponavljate ukoliko ne funkcioniše, kaže Komer.

Postoji na desetine varijacija ovog leka — kao, voda mora da bude ledeno hladna ili morate da je popijete dok ste okrenuti naopačke, i tako dalje. Ali pijenje vode (kako god odlučite to da radite) može da pomogne da ometete refleks štucanja i može da dovede do neke vrste olakšanja, nalazi su studije iz 2016. godine objavljene u Britanskom časopisu opšte prakse.

Jeste, čak i ovaj metod zaustavljana štucanja ume da funkcioniše, kaže Del Roso. Tehnika “ponovnog udisanja istog vazduha” može da poveća količinu ugljen dioksida u vazduhu koji udišete, što zauzvrat menja pritisak u vašim vazdušnim putevima, ometajući refleks štucanja.