Svaštara

Petnaest stvari koje smo izgubili tokom prethodnih petnaest godina

RIP muzičkom novinarstvu, sajber seksu i SAD.
Joe Bish
pisao Joe Bish
2.12.17

Godina 2002. usledila je tačno godinu dana posle 2001., godine u kojoj je Džordž Buš odlučio da uništi globalnu ekonomiju i stabilnost rušenjem dve zgrade u Njujorku, najvažnijem gradu na svetu. Sve je krenulo nizbrdo tada, posebno za majušni medij poznat kao VICE koji se na kvarno vukao ka vrhu mladalačko-medijskog lanca ishrane. Te 2002. otvorili smo redakciju u UK. Danas, petnaest godina kasnije, možete preko Fejsbuka da nam kažete koliko smo se srozali na jedno desetak različitih naloga. Na primer onaj za hranu, kako se zove, Munchies. Ili onaj muzički, Noisey.

Reklame

Nije se samo VICE drastično izmenio od te godine u kojoj je Džejkob Sartorijus bio raspevano izbljunut na svet. Svašta se desilo u međuvremenu, svašta smo izgubili. Evo na primer ja: u ono vreme sam voleo da izlazim po klubovima sa društvom, da se zezam i smejem. Danas pijem i šmrčem isključivo sam, suze ronim, video igre igram. Nevinost je negde nestala, eto šta.

Nego, evo jedne petnaestostruke čitulje na Vajsov petnaesti rođendan, da se malo zapitamo da li je išta od toga što smo izgubili uopšte vredelo. Krenimo od nečega lakog:

RASNO MASKIRANJE

Izvor: BBC

Ako niste debil sa koledža, Holanđanin, i/ili igrač folklora, znate da danas više nije kul maskirati se u pripadnike crne ili bilo koje druge rase. Komičari koji su se time nekad bavili danas se retroaktivno kaju, kažu mislili su da je bilo kul ali apsolutno nije kul. Primera radi, Met Lukas kaže da, kad bi mogao ponovo da odradi Little Britain „ne bih igrao crne likove“. Eto, a da je sreće pa da mu je neko rekao da nije bilo kul ni ono kad je igrao udavaču sa Tajlanda po imenu Ting Tong Maka Dang-Dang…

ANONIMNOST NA INTERNETU

Od samih začetaka pa sve do tu negde oko 2010., preko interneta je bilo dozvoljeno izjaviti najgora moguća strana i proći nekažnjeno, mahom zahvaljujući nadimcima i alternativnim identitetima. Toga još uvek ima pa mnogi rasisti srećno obitavaju onlajn, ali većina ljudi danas želi da svetu saopšti ko je i šta je. Ako sa četrnaest godina tvituju neki bezvezni pokušaj humora na temu „trandži“ a posle odrastu i postanu javna ličnost, nema sumnje da će im taj komentar neko iskopati i nabiti na nos. Svet je postao značajno bezbedniji za sve nas.

Reklame

MUZIČKO NOVINARSTVO

Stvarno, ko još čita intervjue sa nekim tamo bendom? Zašto bih se smarao da pročitam šta misli tamo neki lik iz nekakvog Ohaja o nekom albumu koji ću zaboraviti već sledeće nedelje? Koga još briga o Pičfork rejtinzima ako ne rade u PR odeljenju velikih izdavačkih kuća? Čak i jedan Entoni Fontano mora da lupetara o politici da bi namakao poneki klik. Iskreno govoreći, čudno da nam ikad i bilo stalo do muzičkog žurnalizma.

MODERNE FRIZURE

Nema više onih dana kad bi nekog debeljucu najurili iz škole zato što se usudio da se ošiša kao gospodin Dejvid Robert Džozef Bekam. Ljudi više kod frizera ne nose isečke iz časopisa o slavnim ličnostima, svi se šišamo generički dosadno. Muškarci obično ili u stilu nekog masnog fudbalera Arsenala, ili u stilu hipster naciste. Žene ili neke šiške ili kovrdže ili na ravno. Pažnja se obrati još jedino kad neka manekenka odluči da obrije glavu, ali i to se toliko često dešava da više nije kul.

INDI MUZIKA

Ne zanima me koliko puta su The Courteeners rasprodali Milton Kins Bol ili koji već usrani provincijalni amfiteatar, nećete me ubediti da indi rok još uvek postoji u UK. Ove godine su se na NME turneji našli bendovi po imenu „Pupoljci“, „Kupus“, i neki debil „Roj Vin“. Šta je to u poređenju sa onim nakoksanim Libertines/Strokes dobom, jel’ tako? Indi više nije seksi, a jedva da je ikad i bio.

MEFEDRON

Droga za koju se nekad mislilo da je đubrivo bila je najusranija droga ikad izmišljena, i najgore je smrdela. Kao PABS naših dana, samo što nikad nije naterala konzumenta da nekome odgrize lice (koliko znamo). Mefedron je sad blaženopočivši, konzumira se još samo tamo negde trećeg dana kemseks žurke u nečijem stanu u Keningtonu.

Reklame

ISPRAVNA UPOTREBA REČI „HIPSTER“

Pisali smo već o smrti hipstera, a od tada se značenje ovog termina još više ofucalo. Arhetip hipstera jedva da je postojao još u ono doba kad je moglo da se ustanovi šta reč treba da znači u datom kontekstu, kad su hipsteri nosili portabl gramofone i košulje uvučene u šorceve. Danas svaki normi dreči da je neko „hipster“ ako ne pije Fosters i ne igra Xbox. Potpuno je upropašćen izraz, baš kao i…

ISPRAVNA UPOTREBA REČI „TROL“

Trolovati bližnjeg svoga nekad je bila nedužna aktivnost. Svodila se na to da iznerviraš sagovornika tvrdnjom da je ono što on voli u stvari sranje, bilo da u to veruješ ili ne. Danas, trol je onaj što kaže siročetu da su mu preminuli roditelji bili pedofili Snepčetu. Trolovanje nije više veselo širenje haosa, već zabadanje noktiju u otvorene rane.

MUŠKE PRIČE

Jesmo pomislili da se sprema renesansa muških priča kad se pojavila The Lad Bible a zatim UniLad i drugi kanali za napaćene tinejdžere. Nažalost, umesto toga dobili smo samo priprostu i nimalo duhovitu detinjatost od koje bi se i jedan Endru Dajs Klej latio Tolstoja. Inbetweeners su krivi za sve.

DOSTOJANSTVO

Ne bih da zvučim kao Džon Vejn, ali stvarno mi deluje da smo se kao društvo duboko srozali u prethodnih petnaest godina. Mislim da je trenutak u kom Bekamova bivša švalerka Rebeka Lus pred kamerama dovodi svinju do orgazma bio tačka bez povratka, sad smo kolektivno spremni na sve radi slave. Odrasli konji kažu da se lože na klince iz Stranger Things kao da je to normalno. Lajkuju se Insta slike slavnih u nadi da će nas primetiti. Snimaju se reakcije na otvaranja kutija. Gde nam ode dostojanstvo? Gde ode ono vreme kad smo sedeli u mraku, slušali radio, i opipavali grudi/testise u potrazi za kvrgama koje bi značile da se kraj bliži, da će nas crnilo najzad progutati?

Reklame

AMERIKA

Amerika je bila jedva podnošljiva devedesetih godina, nepodnošljiva početkom ovog veka, ali danas su već sve zasrali preko svake mere. Ljudi stalno navode Severnu Koreju ili Australiju ili Južnu Afriku kao najgore moguće destinacije, ali budimo realni. Sjedinjene američke kurčeve države su najsramotnija zemlja na planeti. Hrana im je sranje, TV program im tek tu i tamo nije sranje, lože se na Džejmsa Kordena i na Džona Olivera, ne nose pasoše, pričaju sa zadrškom od pola sekunde iako se gledate uživo. Nacija robota na esidu koja misli da se au gratin čita „o groten“. Jebem ti idiote.

VAŠKE

Ljudska vaška. Gilles San Martin/CC2.0

Možda je zato što sam u međuvremenu odrastao, ali čini mi se da deca više ne dobijaju vaške? A nema ni onih drugih, genitalnih vaši. Kladim se kad bi ste sad kontaktirali sve svoje jadne ortake na četu i pitali ih da li je neko imao pedikulosis pubis, niko ne bi rekao da jeste. Ko više dobija stidne vaši? Ni kao referencu više ih ne vredi upotrebiti.

BESPLATNA MUZIKA

Ne, znam ja da još ima po licu istetoviranih sociopata spremnih da preko Saundklauda podele sa vama svoju novu stvar „666FXCKMYM0MonXANNIEZ666“. Mislim ono kao kad preko Soulsika skineš sve albume Eltona Džona. U moje vreme ceo sve (muzike) bio nam je na dohvat ruke, ali sad smo svi pičke drukarske i koristimo samo Spotify. Meni je nekad 99 penija po pesmi bilo preskupo, a danas iTunes plaćam kao da sam pijan.

SAJBER SEKS

Sajber seks će u budućnosti značiti nešto sasvim novo. Biće to ono kad nabiješ kitu u USB port, a prostitutka u nekoj selendri drka povezani dildo, i onda ti to naplati. Gde su sada oni srećni dani naše mladosti, kad bismo u četu našli nekog tipa koji se izdaje za žensko, pa sa njim nadugačko i naširoko pričali o tome koji deo odeće mu kako skidamo, koju bradavicu kojim udom dodirujemo. Ne znam šta rade ova deca danas, ali meni se ukruti čim vidim *takes bra off* tekst na ekranu.

Reklame

VERA U LJUDE

Ja sam nekad mislio da su svi ljudi u suštini isti. Svi volimo da popijemo, svi volimo svoju mamu, svi mrzimo javni prevoz itede, ali ispostavilo se da smo u stvari svi potpuno različiti. Čak nas naše razlike uzajamno provociraju, pa stalno razmišljamo o tome kako bismo rado zaklali sve one koji ne misle kao mi po pitanju Bregzita ili dronova ili fudbala ili Najki ili BLM ili transseksualaca. Svi smo modri u licu i beskrajno puni besa, intenzivno mrzimo one druge, bilo da su ti drugi stvarni ljudi ili samo mentalne konstrukcije zasnovane na medijskim fantazijama i lošim tvitovima još gorih ljudi. Hvala Gospodu Jehovi što nam je podario VICE da nas vodi napred. Živeli nam mi još petnaest – živeli!

JOŠ na VICE:

Ljudi su nam ispričali svoje mračne tajne iz prošlosti

Ko će naslediti srpske dizelaše

Iskopao sam stvari sa početka milenijuma i sve još radi