vesti

Ljudi ubrzavaju sledeće masovno izumiranje

Poslednjih nekoliko decenija je izgubljeno 50 odsto vrsta divljih životinja.
FOTO: ASSOCIATED PRESS

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE New Zealand.

U slučaju da poslednji ciklus vesti nije bio dovoljno zabrinjavajuć, naučnici su u utorak upozorili da je već u toku šesto masovno izumiranje, predstavljajući „zastrašujući napad na osnove ljudske civilizacije".

Prema studiji objavljenoj u esnafskom časopisu Delovanje nacionalne akademija nauka, skoro polovina kopnenih životinja koje su proučavane doživljavaju „ozbiljan pad u populaciji", od početka dvadesetog veka – i uz preteranu konzumaciju i prenaseljenost, za to su kriva ljudska bića.

Reklame

Iako je u poslednje vreme bilo nešto polemika o tome da li je masovno izumiranje u toku, tvrdnje u ovom izveštaju ostavljaju malo sumnji kada je u pitanju mišljenje njegovih autora. Glavni autor, Gerardo Cebalos, profesor ekologije na državnom Univerzitetu u Meksiku, kaže: „Situacija se toliko pogoršala da ne bi bilo etički ne upotrebiti teške reči".

Šta se događa?

Milijarde sisara, ptica, reptila i vodozemaca je izgubljeno širom planete u proteklih nekoliko decenija – i taj problem je sve veći. S obzirom da ne prebrojavamo broj individualnih životinja stalno, u ovom izveštaju je uočen trend do sada nepoznat naučnicima i javnosti. Ono što je od ključnog značaja je to da problem ne dotiče samo nekoliko ugroženih vrsta, već i znatno proširenije vrste.

Evo nekih šokantnih podataka iz tog izveštaja:

Gotovo polovina od dobro proučenih 177 vrsta sisara izgubilo je više od 80 procenata populacije između 1900. i 2015.

50 posto vrsta divljih životinja je izgubljeno u proteklih nekoliko decenija

Preostalo je još samo 400 hiljada afričkih slonova, od preko milion, koliko ih je bilo početkom prošlog veka

Vrste izumiru oko 100 puta brže nego što se smatra za normalno

Gotovo jedna trećina od 27.600 proučenih vrsta kopnenih sisara, ptica, vodozemaca i reptila se smanjuju, po pitanju broja i teritorija koje zauzimaju

„Posledično biološko istrebljenje će imati očigledne i ozbiljne ekološke, ekonomske i društvene posledice", zaključuje se u ziveštaju. „Čovečanstvo će na kraju platiti veoma veliku cenu za desetkovanje jedinog skupa živih bića za koja znamo da postoje u univerzumu".

Reklame


Zašto se to događa?

U studiji se navodi nekoliko razloga za dramatičan pad u broju divljih životinja širom sveta - svaki prouzorkuju ljudi.

Klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, emituju otrovne hemijske supstance u životnu sredinu; šumama i ostalim naseobinama se sada menja namena u agrokulturu; a lovokradice nastavljaju sa ugrožavanjem životinja poput slonova, mravojeda, nilskih konja i žirafa - vodeći se potražnjom kupaca.

Masovno istrebljenje prouzurkuju dve stvari, stoji u istraživanju: "Prenaseljenost planete i nastavak rasta populacije, kao i prekomerna potrošnja, posebno kada su u pitanju bogati.

Kako će budućnost izgledati?

"Sve ukazuje na još jači napad na biodiverzitet u naredne dve decenije, čime je slika budućeg života mračna, uključujući i život ljudi", stoji i studiji. Ipak, naučnici nude i malo nade.

"Ovi rezultati pokazuju da je vreme da se deluje. Prostor za takvu priliku je mali, ali i dalje možemo da uradimo nešto da spasimo vrste i populacije" kaže Cebalos.

Uz pomoć tako poptunih brojki, istraživanje naučnicima daje kompletan uvid u problem. Ali prema Stjuartu Pimu, šefa odeljenja za konzervatorsku ekologiju na Djuk Univerzitetu u Severnoj Karolini, nalazi ne pružaju granularno mapiranje detalja koji bi bili korisni za konzervatore, što znači da je teško znati odakle početi sa rešavanjem problema. "Pošto problem postoji, šta ćemo dođavola da uradimo tim povodom?" rekao je Pimm za CNN.

Još na VICE.com:

Ko treba da brine o napuštenim kamilama iz cirkusa u Podgorici

Najluđi ljubimci koje čuvaju ljudi u Srbiji

Pitali smo ljude u londonskom zoološkom vrtu za koje bi im životinje bilo drago da zauvek nestanu