DROGE

Ljudi iz Srbije o tome kako su se skinuli sa heroina

Razgovarali smo sa četvoro ljudi koji su otvoreno opisali pakao kroz koji su prošli. Nikom nije bilo lako ni da se priseća.
Fotografija:  Ray Schauweker/Flickr

O heroinskim zavisnicima u Srbiji nema mnogo informacija, najverovatnije jer je ovaj problem i dalje tabu tema, pa i oni koji su svoju zavisnost prevazišli retko otvoreno o tome pričaju. Samo u Nacionalnom istraživanju o stilovima života stanovništva Srbije iz 2014. godine možemo da vidimo da je samo među članovima porodice i komšijama tada bilo oko 32 hiljade ljudi sa problemom zavisnosti od droga, od čega 12 hiljada od heroina. Roditelji kriju da imaju dete koje ima ovaj problem, a često i lažu sami sebe da "njihovo dete" sigurno nije "takvo". Procenjuje se da je 90 odsto zavisnika iz Beograda i okoline, a precizan broj ne postoji.

Reklame

Iako je svima obećana potpuna anonimnost, retki su hteli da ispričaju celu priču. Ipak, došli smo do četvoro ljudi koji su otvoreno opisali pakao kroz koji su prošli, a nikom nije bilo lako ni da se priseća.

Dejana, 45

I dan danas sanjam heroin. "Čista" sam već 20 godina, ali i dalje se jasno sećam uživanja i heroinu, ali i pakla koji sam prošla zbog njega.

Priča počinje ovako - sa Dorćola sam, roditelji su mi iz sela blizu Beograda. Sa 17 godina otišla sam kod babe i dede na selo i tu sam upoznala jednog dečka koji se ludo zaljubio u mene i zatrudnela sam. On je u to vreme počeo da se bavi kriminalom. Udala sam se za njega. Ne, nije me on navukao na heroin. On ni cigaru nije zapalio, iako ih je švercovao. Bila sam lepa, dobar đak, sa veoma strogim roditeljima. Bukvalno me je kidnapovao i odveo da se udam za njega. Moji roditelji nisu došli na venčanje, bili su zgroženi.

On me nije ni puštao da izađem iz kuće bez njega ili bez njegovih drugara. Bio je bolesno ljubomoran. Jedan od tih drugara bio je sin jednog opasnog baje sa vlasti, čije ime ne smem da spomenem, on me je kao "čuvao" i slušao kako kukam zbog muža, kako bih volela da se vratim u školu, da odem na kafu sa drugaricama, da vidim roditelje. Davao mi je po crtu kokaina, (zvaćemo ga Igor) da mi bude bolje, ali da ne kažem njegovom "kumu". Mom mužu.

Uskoro smo prešli na šmrkanje heroina. Brzo sam se navukla i prešla na iglu. Spavala sam sa ovim momkom, a on bi mi davao dop. Moj muž je skontao tek posle godinu dana, i zatrudnela sam sa njim noći kada je saznao. Prvo me je prebio. Nastavila sam da se drogiram trudna, zbog čega moj sin ima zdravstvene posledice. Kada sam ga rodila, tri meseca kasnije sam pobegla sa Igorom koji mi je obećao da će ostaviti ženu u mali grad koji je "bio njegov". Ne želim da vam pričam u detalje - pola godine koju sam tamo provela, šta sam sve morala da radim da bih dobila "fiks". Stvarno ne mogu.

Reklame

Nakon pola godine, vratio me je mužu, mršavu, uništenu, zavisnu, osramoćenu. Moj sada već bivši muž me je zaključao tri dana u podrum i nakon toga se razveo, ali mi je učinio nekoliko usluga. Poslao me je u Rusiju gde su mi ugradili blokator i gde sam provela 10 meseci na rehabilitaciji kod psihijatra u bolnici. Nakon toga mi je kupio stan, redovno me je obilazio, da bi mi na kraju vratio decu koja su me jedva prepoznala, to jest, sin ni nije.

Do tada su živeli sa njegovom majkom. Njegove suze kada mu je tata rekao da sam mu ja mama i odbijanje koje sam prošla od svoje dece su mi ostali motivacija da više nikad ne počnem da se drogiram. Bivši muž mi je otvorio salon koji sam imala nekoliko godina. Pre sedam godina sam se ponovo udala za jednog psihologa koji mi je sada velika podrška. Deca mi, normalno, nikad nisu sasvim oprostila. Ponekad zapalim džoint, alkohol ne pijem, pušim cigare i dalje.

To je to. Ne mogu više da pričam.

Ana, 35

Ja sam sa Palasa. Moja generacija iz tog kraja je generalno imala veliki problem sa drogom, pa sam sa 13 godina počela da pušim, pa da duvam u parkiću kod Palasa. Suštinski, nikad se nisam mnogo uklapala, uvek sam osećala da ne pripadam. Počele su žurke, izlasci, a meni je bio potreban kokain, ekseri, nešto, da bih se opustila. U prvo vreme, gudra je bila besplatna za devojke.

Izlazila sam svuda, i na narodnjake i na Akademiju, samo dok je bilo da se povuče. Kasnije, kada sam počela i sama da se drogiram gajbi, krala sam roditeljima zlatnike i prodavala ih. Ćale i keva su imali dosta para, tata je otišao da radi na Malti, a mama je i dalje predavala na jednom fakultetu. Niko nije bio kući nikad, tako da mi je stan bio prazan i kod mene se okupljala ekipa. Stariji brat se takođe "čačkao" svim i svačim i mislio je da samo šmrčem ponekad, što je njemu bilo ok.

Reklame

Prvi put sam uzela heroin na nultom Exitu. Bilo mi je strava. Posle godinu dana, više mi nije bilo strava. Već sam prodala zlato iz kuće, stalno sam krala pare od mame, koja nije dugo ni primetila ili nije htela da primeti, ali na kraju me je brat provalio i rekao mami. Ja sam vrištala, ona nije htela da prihvati da je tako, on je rekao da nije ni on čist, ali da tako daleko nije otišao, terao je mamu da me vodi u Drajzerovu, ali ona nije htela ni da prihvati da je tako, a bilo ju je sramota da me vodi tamo da priča ceo grad da joj je ćerka narkomanka. I tako je prošlo dve godine, dok nije i tata provalio u čemu je stvar - mama mu sve to vreme nije rekla. Iskreno, nije ni sebi rekla.

Tata me je odveo na Maltu u rehabilitacioni centar za žene. Skidanje je bilo strašno. Znojenje, halucinacije, kao da imam šizofreniju. Kada sam se vratila u Beograd, nastavila sam po starom. Bila sam strejt neko vreme i postepeno sam se opet navlačila. Ponovo isto - prvo džoint, pa kokain, pa pečurke, pa ekseri… Dok nisam opet završila na heroinu.

Mama više nije htela da me vidi. Jednu noć kod drugarice sam uzela sve i svašta, ni sama ne znam šta. Probudila sam se na toksikologiji na VMA, kada je mama došla po mene. Kada sam došla sebi, ne znam ni kako, molila sam je da mi pomogne. Ponovo su me odveli na Maltu, ali ovaj put sam i ja želela da prestanem. I uspelo mi je. Nije bilo lako. U nekom momentu sam se primila na jogu i sada radim kao instruktor joge na Malti, u Beograd dolazim samo ponekad, jer osećam potrebu da opet krenem svaki put kada dođem. Sa starim društvom se više ne viđam, mnogi od njih nisu ni živi, neki su funkcionalni narkomani - uzmu nešto ponekad, ali imaju normalne živote, koliko-toliko.

Reklame

Ne pušim više, ne pijem alkohol, duvala sam pre par godina, ali ni to ne radim jer se bojim da skliznem. Imam veliku podršku porodice, kada želim nešto da uzmem, zovem brata koji me uvek odgovori, pokazuje mi slike svojih ćerki preko Skajpa i govori mi da im treba tetka, možda glupo zvuči, ali meni pomaže. Volela bih da sam mogla da pomognem društvu, ali previše sam se plašila da ih uopšte vidim.


Sava, 28

Ne bih mnogo da pričam, ali ajde, možda nekom i pomogne. Rođen sam u okolini Beograda, došao sam da studiram pre devet godina. Ćale i keva nisu imali mnogo para i plaćali su mi stan u Borči i privatni fakultet, jer sam uvek bio loš đak, a hteo sam da studiram slikarstvo. Nisam primljen ni na Likovnu ni na Primenjenu, pa je tako došao na red privatni faks.

Ćale je isto hteo da bude slikar i podržavao je moju ambiciju, jer njegovi njega nisu. Uskoro je mama dobila rak, posle prve godine. Nisu imali više love da mi plaćaju faks ni stan, jer su sve pare išle na lečenje, a imali su samo jedan izvor prihoda. Najstariji sam od troje dece.

Ortak sa faksa mi je rekao da bih mogao da zaradim kao on, malo da valjam travu i mogu da ostanem. Bio sam očajan i ovo mi je izgledalo kao savršen, lak izlaz. Do tada sam uzimao svašta, ali ne često, ne mnogo. Osim trave, duvao sam dosta, ali travu nisam smatrao drogom. I tako sam odjednom došao u kontakt sa mnogo, mnogo droge. Inače, svaki diler će vam reći da mrzi zavisnike od heroina. Meni je bilo svejedno. Patio sam zbog keve, plašio sam se da ću morati da je razočaram, da će se vratiti u svoje selo, a da će onda da umre. Ušao sam u ozbiljne pare, pomagao sam svojima, a oni u svojoj muci nisu ni primetili šta se dešava. Onda mi je keva umrla. Počeo sam da pušim heroin, bio sam očajan. Inače, nikad se nisam bockao, samo sam pušio.

Reklame

Završio sam faks, jer ko nije završio moj faks, nije ni hteo da ga završi. Osećao sam se premoćno, imao sam love, neko vreme sam dobro funkcionisao, ograničavao se na pušenje vikendom, pa nisam uzimao dva dana nedeljno, pa jedan dan, a onda sam uzimao svaki dan. Bez droge sam bio jadan, nezadovoljan.

Posle par meseci sam uhapšen posle rutinske provere na jednom splavu. Našli su mi neki kokain, neko me je ocinkario verovatno, ne znam ko je. Ćale me je izvadio jer mu je neka drugarica sudija. Nisam otišao u zatvor. Skidao sam se na suvo. Tri dana sam mislio da ću da umrem, boleo me je stomak, noge, kičma, imao sam temperaturu. Povraćao sam bez prestanka. Ne bih u detalje, mnogo je gadna priča. Ali stvarno sam mislio da ću da umrem.

To je bilo pre osam meseci. Od tada sam čist. Živim za sada kod ćaleta, kog sam razočarao, zbog čega me je sramota. Nije mu bilo dovoljno što mi je keva umrla, morao sam i ja da mu ovo napravim. Potpuno je slomljen, ali me nije osuđivao. Kaže da je ponosan što sam čist. Moram da ostanem čist zbog njega, ne zbog sebe.

Katarina, 39

Moja priča je malo čudna. Muka mi je što pričam o tome, ne priča mi se uopšte. Dolazim iz prilično stroge porodice. Tata mi je držao visoku poziciju u policiji, mama je iz stare beogradske porodice. Nisu me puštali napolje, insistirali su da idem na francuski, klavir i balet iako me ništa od toga nije interesovalo. Morala sam da imam petice i samo petice, da idem na takmičenja iz svega. Trenirala sam balet ceo život. Mrzela sam ga. Imala sam na baletu najboljeg druga koji mi je rekao kako da smršam - kad sam ušla u pubertet naglo sam se ugojila, a majka me je smarala zbog toga, prestala je da kupuje hleb, nije mi davala da jedem, da bih bila najbolja balerina.

Tada sam imala oko 14 godina. Rekao mi je da probam spid, da ću sigurno da smršam, da ću učiti bolje za takmičenja. Nisam imala pojma gde se takve stvari nabavljaju, on mi je rekao da ima. Tako sam uzela spid. Nikad pre toga nisam ništa uzela. Bila sam oduševljena, uživala sam, bolje sam učila, stvarno sam imala bolje ocene. Keva mi je bila oduševljena takođe. Profesorka baleta me je pohvalila kako se sve može, kako sam super smršala, svi su me pitali kako je to moguće. Polako sam osvajala teritoriju, keva me je puštala da izlazim jer "sam tako dobra", a onda sam počela da isprobavam i druge stvari, uključujući i heroin. Postala sam kul u društvu.

Reklame

Posle prvog probanja ja sam već znala da ću teško prestati. Mami nije dugo trebalo da shvati šta se dešava. Počela sam da bežim sa časova. Pala sam treću godinu jedne od najboljih beogradskih gimnazija. Pokrala sam mami sve što sam mogla, osećala sam se dovoljno jako da joj se suprotstavim.

To nije dugo trajalo, taj osećaj moći. Uskoro sam se osećala prljavo, odvratno, nisam htela da izađem na oči roditeljima, niti su oni hteli posla sa mnom. Davali su mi lovu samo da ih ne sramotim pred prijateljima. Baba mi je davala pare iako je dobro znala čemu služe i na šta trošim samo da ih ne zaradim na drugi način. Uskoro nije imala šta da jede, sve je dala meni.

Kada je ona umrla, svet mi je potonuo. Postala sam kao i svi drugi zavisnici, dolazila sam do para i droge na isti način kao i oni. Dotakla sam dno dna. Shvatila sam da nema dalje, pokušala sam da se ubijem. Nisam uspela. Jedan od dilera me je odveo mojim roditeljima, znao me je iz kraja. Samo me je ostavio ispred stana, jadnu i nikakvu. Mamu je bilo sramota da me vodi bilo gde, ali tata je preko nekih veza došao do rehabilitacione komune u jednom selu u Srbiji, gde su me poslali i gde sam uz pomoć teškog rada i razgovora sa sebi sličnima polako donela odluku da želim da budem dobro.

Fizički bolovi skidanja su ništa u poređenju sa psihičkim i emotivnim, sa susretanjem godinama kasnije sa ljudima od kojih te je sramota, od izvinjavanja. Na rehabilitaciji sam upoznala i dečka sa kojim živim. Nemamo decu, jer se bojim da budem majka posle svega. Nisam vam ispričala celu priču u detalje jer ne mogu. Nadam se da je ovo dosta. Svim ljudima koji su zavisnici želim da poručim da ima dalje, da ima izlaza, da možete bolje. Nije lako, užasno je teško, ali može.

*Imena su izmenjena zbog zaštite sagovornika

Još na VICE.com:

U Srbiji veliki broj roditelja i dalje ne može da provali da im se dete drogira

Imala sam 15 godina i bila narkomanka u Srbiji

Koliko košta zavisnost od alkohola i droge u Srbiji