Najgore poruke raskida koje smo poslali i dobili

Možda ste danas očekivali da ćete svuda naići na plišane mede, zeke, šolje sa zajedničkim fotografijama i bombonjere u obliku srca, ali ovoga puta moramo da vas razočaramo. Dan zaljubljenih, pored toga što je rezervisan za lejm semafor žurke i pice u obliku srca, zapravo je i jedan od perioda u godini kada se isplače najviše suza, spakuje najviše kofera i polomi najviše ulaznih vrata - 14. februar je, prema jednom istraživanju, jedan od datuma u godini kada najviše ljudi poželi da se zauvek međusobno raskanta. U istoriji razilaženja, poznato je da su se i razvodi saopštavali preko iskucanih karaktera, pa zašto onda i loše veze ne bismo mogli da otkačimo koristeći isključivo prste? No, budite pažljivi. Koliko god nam Fejsbuk bio partner u zločinu tokom raskidanja, u periodu posle nas može opasno sjebati.

Umesto dugih i ružičastih bajki o belom princu i uspavanoj lepotici, za danas smo spremili nešto mnogo sočnije. Ukoliko ovaj dan provodite sami, ili ste od dragog dobili baš loš poklon, na pravom ste mestu, spremite svoje zle i zajedljive osmehe i nahranite se pričama o tuđim raskidima. I to onim najgorim - preko poruke.

Bili smo zajedno godinu dana. Prvih šest meseci smo se baš voleli i slagali, a onda su počeli horori. Njeni ljubomorni ispadi su mi svakodnevno zarivali zube u vrat iako sam je voleo i držao na pijedastalu. Imala je svu moju pažnju ali je nezasito uvek želela više. Nisam više imao čime da hranim njen ego, sem da joj bacim svoje organe. Bio sam slomljen i nemoćan, šta god da sam radio bilo je nedovoljno dobro. Nekoliko meseci sam trpeo različite ispade, njena dranja i plakanja, a onda rešio da odem.

Znao sam da je svaki scenario u kom ona i ja to završavamo uživo uz poljubac u obraz nemoguć, završio bi se njenim zarivanjem sekire u moju glavu. Pomirio sam se sa činjenicom da ću ispasti najveći bezosećajni kreten koji je neće udostojiti raskida uživo, spakovao stvari i otišao. Dok je bila na poslu poslao sam joj sms u kom sam obrazložio glavne razloge svog odlaska. Usledili su kilometarski romani njene pljuvačine i zilion poziva. Videli smo se dva meseca nakon te poruke i mirno pričali o svemu. I dalje mislim da je sa impulsivnim ljudima najbolje tako postupiti. Mučilo me je i izjedalo kako će se osećati kada vidi poruku i da li će napraviti neku glupost, pa je i za sms bila potrebna velika količina hrabrosti.

Bili smo zajedno duže od tri godine kada sam počela da provodim vreme sa jednim drugim tipom na koga sam odlepila. Prvi put sam sa tim novim nestala sa radara - nisam se javljala na telefon nekih pet sati, zbog čega je moj tadašnji dečko podigao frku, zvao moje roditelje koji su onda počeli da me traže po ambulantama i policijskim stanicama. Sledeći put kada sam odlučila da opet "nestanem", javila sam se mami i ostavila mobilni telefon u stanu. Pošto je ovaj ponovo počeo da me traži, odlazio na vrata mog stana, zvao sve moje prijateljice - uzela sam tablet, ulogovala se na Tviter i počela da se dopisujem sa tadašnjim dečkom, pokušavajući da ga smirim i da mu kažem da prestane da me traži.

Onda me je pitao "Da li me i dalje voliš?" a ja sam napisala samo "Ne toliko."

Kasnije smo se našli i uživo raskinuli, ali svakako je ovo značilo kraj. I dalje me je sramota zbog tog "tviter" raskida.

Ja sam bila zaljubljena u njega, on me je gurao do sebe, a ja to nisam htela da vidim. Dešavalo se da ga samo tako nema par dana, da se ne javi, a onda se ni ja nisam javljala da ne budem gušačica. Ta veza je bila cimanje i održavala se tako što bih se ja na kraju javila. Posle jedne takve tenzije nejavljanja, poslala sam mu poruku da vidim šta je sa njim. Odgovorio mi je raskidom. Bila sam na nekoj žurci u KC Gradu i drug me je posavetovao da mu odgovorim sa "nosi se". To sam i uradila. Bila sam malo besna, ali sam postavila provokativnu sliku sa vrlo seksi osobom na Instagram da ga napravim ljubomornim i do kraja večeri uživala u žurci.

Naravno da je posle toga, kad se malo sabrao pokušavao da ponovo bude sa mnom i da mi objasni kako sam ja sve "pogrešno" razumela.

Viđala sam se neko vreme sa tim nekim tipom iz Pančeva. Nije bilo previše intenzivno, ali mi je u tom trenutku prijala neobavezujuća situacija. Viđali smo se povremeno, kada on dođe ovde kod drugara pa se usput i meni javi. Bio je pomalo drzak i bezobrazan, meni se to dopalo. Bio je nepredvidiv. Nisam imala pojma da li mu se stvarno sviđam ili ne i to me je ložilo. A onda mi je stigla poruka "E tebra, da se ne cimam sad do Beograda samo zbog toga, ali ne mogu više da se viđam sa tobom". Debil.

Odlepila sam na tog lika. Bio je mnogo lepši i uspešniji od mene (tako mi se činilo u tom trenutku). Osećala sam privilegiju što je uopšte rešio da se viđa sa nekim običnim kao što sam ja, jer sam za sobom vukla tonu nesigurnosti. Svi su bili bolji od mene. Kada sad pogledam objektivno stvari, kapiram da sam ga jurila i smarala i da je ovakvo odjebavanje bilo neminovnost. Viđali smo se oko mesec dana, a ja sam od prvog dana stegla obruč oko njega i non stop ga smarala da se viđamo u strahu da ga ne ispustim. Ono što je usledilo nije bilo veliko iznenađenje, ali me je povredilo.  Mada kada bolje razmislim i bolje je što smo ovako završili, bilo bi mi gore da crvenim ispred njega i slušam kako više ne želi da me vidi. Mislim da je po moj ego bezbolnije ovako, preko Fejsbuka. Ako mene pitate, virtualni raskidi su skroz okej stvar koju nam je podario internet, ja ih posmatram kao neko parče evolucije.

Pre neki dan me je lik posle mesec dana viđanja jednostavno ostavio zauvek da čekam odgovor. Dogovorili smo dejt, trebalo je da odemo na pivo. Čekala sam ga na hladnoći, nikada se nije javio. Toliko sam bila očajna da sam mu i sutradan poslala poruku da mi se javi. Još se nije javio, a mislim i da neće. Pa smatram da ova poruka može da potpadne u kategoriju raskidnih.

Bio sam sa jednom devojkom tri, četiri meseca, bilo je super. Išli smo na svirke, zezali se, gledali filmove i stvarno mi je bilo lepo i onda sam jedno veče bio kod nekih ortaka u stanu gde smo se otkinuli od svega i svačega. Kada sam ustao sutradan, uhvatio me je neki loš trip i sve što mi je bilo u glavi je da moram odmah da raskinem, te sam ja uzeo i napisao poruku "mislim da bi trebalo više da se viđamo", u svom tom post spid-alkohol bunilu izostavio sam rečcu ne i onda sam poslao još jednu poruku "ne bi trebalo***". Ona se baš smorila zbog svega toga, a i ja kad sam skapirao šta sam uradio. Uprkos tome ostali smo u super odnosima.

Fotografija: Flickr korisnik  Mike Licht

Još na VICE.com:

Ljudi u Beogradu nam poziraju u odeći koju su nosili kada ih je neko otkačio

Devojke u Beogradu nam otkrivaju zašto nikada nisu bile u vezi

Moja mala mrsna srpska otvorena veza