​Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite osobi sa tetovažom na licu

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Holandija.

Imati tetovažu na licu je prilično žestok stav. Ne možete je sakriti — ni kada samo svratite u prodavnicu po mleko i hleb, ni tokom prvog susreta sa roditeljima ljubavi vašeg života. Uvek je tu i pravi isto onoliko kontakta sa osobom sa kojom razgovarate kao i vaše oči ili vaša usta.

Bram Zaliger je decenijama imao tetovažu na licu. To je crtež plamena, posred njegovog čela. Iako je relativno mala, i dalje nikako ne može da vam promakne. Uvek sam želeo da znam kako je imati tetovažu na licu, pa sam propitao Zaligera o njoj.

VICE: Zašto ste odlučili da istetovirate čelo?

Bram Zaliger: Uradio sam to 1982. godine u Amsterdamu, kad sam imao skoro 30 godina. Bio sam pomalo buntovan u to vreme — bio sam deo skvoterskog pokreta u Amsterdamu i želeo sam tetovažu na mestu gde je većina ljudi nema. Tako je ona završila na mom čelu.

Šta vam je rekla majka kad ju je videla?

U to vreme već nisam bio u kontaktu sa roditeljima, tako da nikad nisam video njihovu reakciju. Moji prijatelji su zapravo morali da se naviknu na nju. I kontantno morate da objašnjavate drugima šta vam je to na licu — šta ta tetovaža znači i zašto je imate. Uvek ste u centru pažnje. Tokom godina sam se navikao na to. Pažnja drugih mi više ne smeta. Samo ume pomalo da iritira kad vas ljudi stalno zapitkuju za to.

Izvinite. Koja su najgluplja pitanja koja su vam postavili za tetovažu?

Uglavnom je glup samo način na koji mi se obrate. Vidim ljude kako bulje u mene sa kilometar. Onda nekoliko minuta krenu da kruže oko mene, pa mi konačno priđu i kažu: "Smem li nešto da vas pitam?" Ma, odjebi. Možda zvuči drastično, ali osećam se kao da mi narušavaju privatnost. A ponekad me ljudi pitaju da li sam vatrogasac.

Zašto plamen?

Pravo da vam kažem, ni ne sećam se. Mislim da je imalo nekakve veze sa plamenom ljudskog duha. Nekad je tetovaža bila sićušna, ali sam je uvećao kad su boje počele da blede. Desi se svakih nekoliko godina, naročito ako je tetovaža stalno izložena suncu. Posle nekog vremena, ostala je samo sitna škrabotina. Svi su mislili da treba da predstavlja kap tečnosti, ali nije bila — bio je to plamen. Da bih bio siguran da će ga ljudi ubuduće prepoznati, dao sam ponovo da se uradi — i ovaj put da bude veći.

Da li ljudi nekad pomisle da vaša tetovaža predstavlja neku vrstu ekstremnog političkog ubeđenja?

Uglavnom se pitaju jesam li je istetovirao iz verskih razloga. Mislim da je nekad pomešaju sa onom tačkom koju hindusi imaju na svojim čelima — onom koja predstavlja treće oko. U svakom slučaju, nisam religiozna osoba. Moja tetovaža je čisto dekorativne prirode.

Da li više boli kad se istetovirate po licu?

Zaista sam osećao burgijanje po svojoj lobanji. Nema masnog tkiva između kože i kosti, a koža je tu veoma tanka. Jeste, nije baš bilo prijatno. Srećom, malo sam popio da ublažim bol, tako da nije bilo tako strašno.

Jeste li ikad zbog svoje tetovaže imali problema na poslu?

Nisam. Još pre nego što sam se istetovirao, odlučio sam da se više nikad ne zaposlim tamo gde bi to bio problem. Pre toga sam radio na plantaži drveta i imao nekoliko kancelarijskih poslova, ali kad sam se istetovirao, znao sam da ne želim više da radim ništa slično. Okušao sam se u mnogo raznih poslova, a trenutno radim u baru muzičkog studija za vežbu bendova. Muzički svet je, naravno, prilično navikao na tetovaže.

Jeste li se ikad pogledali u ogledalu i pomislili: Bože, zašto?

Da, to se dešava, ali ti trenuci prođu jednako brzo kao što se pojave. Naročito u početku kad sam kontantno morao da objašnjavam porodici, prijateljima i poznanicima zašto sam to uradio — ponekad sam proklinjao sebe zbog toga. Ali to osećanje je potrajalo svega oko godinu dana.

Da li zbog te vaše tetovaže uspevate da smuvate više devojaka?

Ne bih znao. Imao sam devojku koja je bila luda za njom. A jedno vreme sam se zabavljao i sa ženom koja je na potiljku imala tetovažu zmije. Pokrivala ju je njena kosa, ali bi s vremena na vreme obrijala glavu i zmija bi se samo pojavila.

Da li nekad razmišljate o tome da uradite još koju tetovažu na licu?

Definitivno sam razmišljao o tome, ali sviđa mi se ovako kako jeste. Ne želim da mi lice bude prekriveno tetovažama. Imam ih na drugim mestima — ružu na ruci, glavu bika i tzv. "žig fukse" na donjim leđima. Tu poslednju sam uradio zato što je moja devojka želela da je nosim kao simbol naše veze. Nisam siguran zašto, ali otišao sam i poslušao je.

Pratite nas na Facebook, Twitter, Instagram