Svaštara

​Kako izgleda prvi dan na poslu jedne seksualne radnice

"Razni ljudi iz raznih razloga počinju da se bave ovim poslom, ali za mene je pornografija jedna od najboljih stvari koje su mi se ikad dogodile."
18.11.16
Foto: Nicole Bazuin

Pre par nedelja, pozvali su me da učestvujem u erotskom kabareu Bedpost. Trebalo je da budem jedan od dvoje govornika na bini, uz koje će nastupati i skeč-grupa, burleskna trupa, i kviz čiji u kom će se parovi nadmetati za vibrator od 200 dolara. Publika je na moj set reagovala nezainteresovano; prvo sam mislio da je to do njih, ali ispostavilo se da je bilo do mene – sve ostale tačke su im se svidele. Posebno je dobro legla druga govornica, bivša domina koja je pričala o svojim prvim danima na tom poslu.

Reklame

Kasnije, dok su srećni dobitnici vibratora svima plaćali pića, započeo sam razgovor sa bivšom dominom koja je vrlo učtivo odgovarala na sva pitanja. Pričali smo o stigmi koja prati rad u industriji seksa. Pričali smo o novcu, o raznim drugim stvarima, ali ja sam se stalno vraćao na taj njen prvi dan na poslu. Poređenja radi, kad sam ja počeo da radim u firmi, imao sam napad panike kad su mi pokazali kako se koristi kopir-aparat. Ne smem ni da zamislim šta bi bilo da su mi umesto mašine poverili nečije genitalije.

U životu sam imao prilike da upoznam nekoliko osoba ovako ili onako umešanih u industriju seksa. Nikad nisam pričao sa njima o tome kako su time počeli da se bave. Mislio sam, reći će mi sami ako žele, a ako ne žele, onda me se i ne tiče. Pa ipak, domina je te večeri, a i u kasnijim razgovorima, bila toliko otvorena da mi se probudila radoznalost. Pozvao sam nekoliko prijateljica i poznanica i ponudio im intervju na ovu temu. Ispovesti koje slede nipošto nisu generalni presek života seksualnih radnica, već samo anegdote koje opisuju kako se osoba oseća kad ulazi u tu vrstu posla.

Renata Val*, Domina

Pre dve godine sam se doselila u Toronto iz Evrope, gde su mi ostali porodica i dečko. Bila sam usamljena i depresivna. Živela sam u neviđeno maloj i mračnoj sobi u prljavoj kući sa četiri muškarca. Prva tri meseca, jedva da sam promolila glavu iz te pećine. Kad mi je ušteđevina presušila, znala sam da moram da nađem nekakav posao. Iz čiste dosade naišla sam na Craigslist oglase iz kojih sam zaključila da je fetiš stopala najbolji način da se zarade pare.

Pila sam strašno nervozna pre prvog sastanka zakazanog preko Kregslista, i potrudila se da mi stopala budu pristojnom stanju. Ne bih rekla da su naročito lepa, valjda nisu loša. Palčevi na nogama su mi malo iskrivljeni. Tog dana sam imala žuljeve jer sam morala dosta da pešačim na štiklama. Nalakirala sam nokte u ljubičasto i nadala se da će sve proći OK.

Reklame

Srela sam Majlsa, iznenađujuće zgodnog sredovečnog gospodina, u obližnjem restoranu. Posle kafe i razgovora, otišli smo njegovim džinovskim terencem do podzemnog parkirališta. Iz nekog razloga, to mi je delovalo kao jedino dovoljno mračno i pusto mesto za fetišiziranje stopala u sred dana.

Ja sam čuvala stražu dok mi je Majls masirao stopala, lizao i sisao prste na nogama. Pitala sam se šta ćemo ako neko naiđe. Pitala sam se da li Majls ima erekciju. Da li možda ima neke ranice u ustima zbog kojih bi trebalo da brinem? Da li treba da se pretvaram da mi sve ovo prija?

U povratku, Majls je uspeo da zaglavi džip ispod žutog betonskog znaka. Nije pazio, i baš smo se zaglavili. Ne znam zašto, ali htela sam da sve deluje normalno pa sam mu pomogla da izgura kola. Metal je škripao o beton, mislim da smo oštetili karoseriju. Posle me je odbacio nazad do restorana i platio mi 60 dolara. Nismo se više viđali.

Povremeno se nalazim sa tipovima čiji su fetiš stopala, sad mi je lakše nego tog prvog puta. Nedugo posle Majlsa, počela sam da prodajem svoje stare čarape jednom žgoljavom diplomcu, koji mi je trenutno kućna kučka: sprema mi stan, pere veš, ide u kupovinu, ponekad piše eseje. Nagrada mu je da mi sisa prste na nogama. Super se slažemo.

Foto: Richard Avery

SOVEREIGN SYRE , umetnica

Posle postdiplomskih studija, htela sam da napišem roman. Plan je bio da putujem Francuskom i istražim Bretanju, gde bi se dešavala radnja. Da mi je prosto nedostajalo novca, mogla sam da se zaposlim u kafiću. Ali uvek sam bila „fino dete" i uspešna mlada žena, igrala balet, završila srednju pre roka… pa ipak sam bila nesrećna. Imala sam potrebu da probam nešto novo.

Našla sam izvesni alt-porn sajt, God's Girls. Sve je bilo dosta mekano, samo gole slike, za koje su dobro plaćali. Mislila sam da će to biti avantura, da se slikam gola za internet i usput nešto zaradim. To me je odvelo u erotsku fotografiju, ali na to nisam mislila kao pornografiju. Uvek je bilo neke umetničke strane, i nismo snimali filmove.

Reklame

Upoznala sam nekoliko porno glumaca i glumica koje sam počela da pratim na Tviteru. Fascinirao me je njihov stil življenja, njihova seksualna sloboda.

Preko tih veza i društvenih mreža prišla mi je režiserka Nika Noel koja je htela da snimi film sa mnom u glavnoj ulozi, za mnogo više novca nego što sam dobijala od fotografije. U to vreme, oko 2011., dešavale su se neke promene u industriji, pojavili su se ljudi koji snimaju kvir, alt, fem pornografiju. Sve mi je to zvučalo kao aktivizam.

Od kako sam došla na set, imala sam tremu. Retko u životu čovek tačno zna kad ide ispod one crte posle koje nema nazad. Pornografija je jedna od tih crta, pratiće me do kraja života. Teško mi je uopšte da se setim šta se dešavalo tog dana, bila sam pod strašnim stresom. Za samu scenu sam se ipak opustila, bila je sa drugom devojkom. Posle svega sam osetila olakšanje i slobodu.

Sledeće četiri godine sam snimala samo sa ženama. Poslednje dve snimam sa muškarcima, ali takvih scena sam imala manje od deset. Danas uopšte slabo snimam, više sam se orijentisala na stend-ap komediju i podkast.

Razni ljudi iz raznih razloga počinju da se bave ovim poslom, ali za mene je pornografija jedna od najboljih stvari koje su mi se ikad dogodile. Shvatila sam da me je društvo već otpisalo, i neopisivo je koliko to oslobađa. Seksualne radnice su ljudska bića, to što odstupamo od društvenih standarda ne znači da smo loše osobe. Rizikujemo mnogo tim odricanjem u potrazi za srećom, novcem, ili seksualnim iskustvima kakva inače ne bismo imali. Zbog moje porno karijere žali samo moj brat, koji kaže da sam mu zauvek upropastila ceo internet. Moj tata kaže da bih ga osramotila samo ako bih se nečeg plašila.

Pamela Ajli*, erotska maserka

Moja prijateljica drži spa centar u kom trenutno radim. Ona se vratila u posao posle duže pauze i kaže da ne zna zašto se za to nije ranije odlučila. Zainteresovala me je tom pričom. Moj prethodni posao bio je dosadan i naporan, pa me je privlačila mogućnost da zaradim više para za manje vremena. Dosta sam razmišljala o tome. Na kraju sam prelomila shvativši da neću znati dok ne probam.

Porazgovarala sam sa prijateljicom, ispitala je o svemu što me je brinulo. Posle sat vremena priče, rekla mi je da smo upravo obavile razgovor za posao i da mogu da počnem sledeće nedelje ako sam i dalje zainteresovana.

Reklame

Bila sam strašno nervozna prvog dana. Nisam znala kakva će biti obuka. Ispostavilo se da je praktično nema. Za pola sata su mi objasnili kako sve funkcioniše, pustili snimke masaže celim telom, i tras, evo ti odmah prva mušterija. Nas tri smo dočekale prilično tipičnog klijenta, sredovečnog, krupnog biznismena. Znaš ono, svratio na 45 minuta erotske masaže između dva poslovna ručka.

Nije mi bila frka da se skidam gola pred strancima, radila sam to mnogo puta kao model. Po pitanju seksa sam takođe opuštena, pa sam ubrzo počela da uživam u celoj priredbi. Telesna masaža se svodila na to da mu namažem leđa uljem a onda se celim telom trljam o njih. Bilo je prilično atletski zahtevno. Brinula sam da li ću moći samo rukama da mu izdrkam, ali ako smem da se pohvalim, uspela sam za manje od minuta. Ne samo sa tim prvim, nego i sa ostalim klijentima tog dana. Biće da sam talentovana.

Ubrzo sam shvatila da mogu da radim taj posao, posebno kad sam dobila prvih 110 dolara, moj deo plate za seansu od 45 minuta. Posle prvog dana sam bila prepuna samopouzdanja, puna vere u svoje seksualne veštine. Išla sam ulicama kao odmetnik, nosila u sebi svoju prljavu tajnu. Znala sam da osećaj neće potrajati, ali znala sam i da ću se vratiti.

Foto: Nicole Bazuin

Andrea Verhun, eks-poslovna Pratnja

Kad sam po prvi put ušla u striptiz klub, imala sam razne predrasude. Očekivala sam da devojke budu praznoglave i bezdušne, da su primorane da se skidaju pred gomilom stranaca. Iznenadilo me je što sam u klubu naišla na nage žene koje ni u kom smislu nisu bile ni slabe ni potlačene. Bile su snažne i nasmejane, kretale se graciozno, čarobno. Osećala sam jak poriv da im se pridružim.

Jedno vreme sam vežbala trominutne numere u svojim novim štiklama. Mislila sam da želim da nastupam pred masom, ali sa vremenom sam shvatila da je poslovna pratnja više za mene. Čula sam da je se tako radi diskretnije i bezbednije nego kao striptizeta, a plata je bolja. Studirala sam i živela sama u to vreme, pa mi je mogućnost da za samo par sati zaradim za stanarinu zvučala kao san snova. A i uzbudljivo mi je bilo da čuvam takvu tajnu.

Reklame

Kad sam se odlučila, nije bilo teško naći posao. Izabrala sam agenciju na osnovu satnice i kvalitetu vebsajta, pozvala ih i ponudila svoje usluge. Došla sam na razgovor za posao, ali i nije bilo mnogo pitanja. Praktično su odmah rekli: posao je tvoj, evo kako radimo, kad možeš da počneš?

Imala sam čitav spisak pitanja o bezbednosnim merama, korišćenju kondoma, učestalosti seksualno prenosivih bolesti. Umirili su mi strahove, pa sam mogla da izaberem alijas: zvala sam se Merien. Prve večeri su me svu uplašenu odvezli niz autoput do motela na periferiji Toronta. Šef me je ubeđivao da se mušterije još više plaše nego ja, ali nisam mu baš verovala.

Vrata mi je otvorio mali žmirkavi muškarac. Na TV ekranu išao je porno film bez tona, a soba je bila prepuna duvanskog dima. Skinula sam jaknu, uzela pare, malo smo popričali i prešli u krevet. „Aha", pomislila sam, „znači samo treba jedno drugo da zadovoljimo". Kad se sve završilo, rekao je da mora da siđe do bara da se vidi sa nekim, a ja kad budem otišla da zatvorim vrata za sobom. Ostala sam sama u sobi, pa sam se smejala, igrala, i gledala svoje nago kurvinsko telo u ogledalu. „Nikad lakša zarada", rekla sam sebi.

Dve godine sam se bavila tim poslom, i savršeno mi je odgovarao. Volim razgovor, volim da upoznajem nove ljude, da ih vidim gole, lica u ekstazi, da ih vidim kad su ranjivi.

Na duge staze, osuda javnosti često nadmaši prednosti dobro plaćenog i fleksibilnog posla. Strašan je teret kriti od drugih to čime se baviš da te ne bi osudili. Boli kad kriješ, boli i kad priznaš istinu. Niko ne bi trebalo da se olako odluči za ovu vrstu posla – nije u pitanju posao koji se radi „samo zbog para". Industrija seksa očajnike uvek proguta. Ko se sa tim hvata u koštac treba da ima plan i da unapred zna kad će da izađe. Treba da čuva živce, da se redovno testira, da se poverava osobi od poverenja. Iznad svega, samo budi iskrena sa sobom. Gledaj kako se novac gomila i uživaj.

Andrea i Nikol Bazuin istu tematiku obrađuju u novoj knjizi, Moderna kurva.

*Imena izmenjena radi anonimnosti

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu