Kako je drogirati se u četrdesetim
Ilustracije: Darija Basta

FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kako je drogirati se u četrdesetim

Razgovarali smo sa ljudima koji i u četrdesetim nisu prestali da koriste droge, a opet, uspevaju nekako da funkcionišu i pitali ih kako je zavisnost uticala na njihove živote.

Ilustracije Darija Basta

Kad zagaziš u četrdesete, čekaju te mnogi šokovi, ali najjači je svakako onaj koji te klepi kad shvatiš da, iako je tvoj mozak na vrhuncu, tvoje telo nije. Za neke je jedini način da održe iluziju mladosti živom pokušaj prevare tog istog tela da pomisli da može vrhunski da funkcioniše uz ilegalne supstance. Dobro, i one će još više oštetiti to telo, ali opet. I tako počinje taj grozomorni i začarani krug.

Reklame

Zaista je teško prihvatiti da je žurka gotova, ali je nekad još teže naći put do kuće. Razgovarali smo sa ljudima koji i u četrdesetim nisu prestali da koriste droge, a opet, uspevaju nekako da funkcionišu i pitali ih kako je zavisnost uticala na njihove živote.

Miša, 42

"Počeo sam sa koksom u ranim tridesetim. Nije to bilo zbog ekipe ili zato što sam uživao u neviđenom osećaju samopouzdanja koje nudi - već sam ga imao sasvim dovoljno i bez droge za organizaciju gomile žurki i poslovnih večera koje zahteva moj posao - ali nisam imao više žara. Bio mi je potreban da bih preživeo celonoćne žurke sa onim veštačkim osmehom na licu, dok bih samo razmišljao o mom toplom krevetu. Smatrao sam koks prirodnim sredstvom za pomoć, a ne drogom.

Od alkohola sam sam sebi bio dosadan i spavalo bi mi se, da ne govorim o gasovima. Zato sam smatrao koks kao jedinu mogućnost. I neko vreme je bilo tako: lajna ujutru, posle još jedne noći provedene na žurkama, bila mi je dovoljna da proguram dan - da odvedem decu u školu, da obavim sve poslove, da radim. Kad god bih osetio da mi nestaje energije, nova lajna bi sve rešila. I još jedna da se dignem kad krene da pušta. Mogao sam da ga priuštim, a sebi sam pravdao trošenje para jednačinom da mi koks, u stvari, pomaže da napravim još više kinte. I zbog toga, ali i činjenice da sam koks koristio sam, niko nije primetio moju naviku. Moja porodica jeste malo patila - uglavnom moja žena, jer sam uvek nalazio vremena i energije za moju decu, a manje za nju. Uz još jednu lajnu, naravno.

Reklame

Nije mi žao para koje sam bacio na koks, žalim samo zbog toga što mi je sjebao zdravlje.

Bio sam uspešan profesionalac spolja, a bomba koja otkucava iznutra. Jednog jutra, još sam bio u krevetu, samo sam osetio da više ne mogu da dišem. Srce mi se steglo, a jedna ruka ukočila. Pomislio sam da su to znaci infarkta. Uspaničio sam se i jedino što mi je palo na pamet je da gutnem ksalol. Kada sam konačno otišao kod doktora, prepisao mi je tablete i dao stroga uputstva da usporim sa ovakvim načinom života. Ukratko, da prestanem sa koksom.

Prava bitka je tek počela. Do tog vremena, već sam živeo odvojeno od porodice i provodio bih dane u smrtonosnoj apatiji. Odlazio sam na posao, ali prazan, potpuno sam izgubio energiju. Nekad bih ipak izvukao lajnu, samo da preguram napade depresije.

Moji sinovi su danas skoro odrasli ljudi, a ja još uvek nisam skupio hrabrost da otvoreno razgovaram sa njima o drogama, verovatno zato što ni sam još nisam uspeo da odbacim tu naviku. Još povremeno osećam potrebu da povučem još jednu lajnu, bez ozbira na posledice. Ali uglavnom uspevam da se držim po strani. Da sam iskren, rekao bih deci da kokain izaziva zavisnost, najviše zbog onog što možeš da uradiš i osetiš kad si na koksu, bez previše truda. I da bih ga opet uzeo, bez obzira na cenu koju sam platio. Ne u lovi, nje mi nije žao, već zbog onog što je uradio mom zdravlju.

Vesna, 45

Kao jedinica, bila sam tatina i mamina princeza. Stalno smo odlazili na skijanje i egzotična putovanja u inostranstvo, uvek sam imala fensi garderobu i igračke o kojima su drugi sanjali - imala sam sve. I pored toga što su me roditelji razmazili, bila sam odličan đak i nikad nisam pravila sranja. Imali su poverenja u mene, pa sam uživala u neograničenoj slobodi koju nisam nikad zloupotrebila.

Ljudi s kojima sam se družila su bili lepi, moderni i uvek cirke. Iako mi je to bilo smrtno dosadno, nikad se nisam potrudila da nađem drugu ekipu. Nisam bila jedna od njih, ali nisam ni pripadala nekoj drugoj grupi. Sve se to promenilo u noći kada sam upoznala čoveka mog života, baš na jednoj od tih žurki. Bio je arogantan i otvoreno prezirao sve prisutne, ali iz nekog razloga, mene je poštedio i tako me osvojio. Bio je pametan i neustrašiv, i u nekom trenutku te noći, ponudio mi neki žućkasto-beli prah, umotan u foliju. Pokazao mi je kako da ušmrknem, probala sam i odmah osetila želju da povratim. Uspela sam da se iskontrolišem, jer, bože moj, dame ne povraćaju.

Reklame

Nisam želela da se zabava završi, ali jeste, kada je moj muž overio.

Pitao me je da li mi se dopada, i morala sam da priznam da mi se dopalo. "To ti je heroin", rekao mi je. Probala sam opet, i opet, i opet. Ali prava ljubav sa heroinom počinje samo kad počneš da se bodeš, što sam i uradila par meseci kasnije. U godinama koje su usledile, proputovali smo svet, odsedali u skupim hotelima, i samo se drogirali. Voleli smo se i nikad se nismo svađali, ali je među nama postojala razlika - znala sam kad da stanem, a njemu nikad nije bilo dosta.

A onda se rodila naša ćerka. Razmišljali smo da li da zadržimo bebu, ali su moji roditelji uskočili i ubedili me da je rodim. Nisam želela da se zabava završi, ali jeste, kada je moj muž overio. Tada sam shvatila da moram da preuzmem odgovornost za našu ćerku i pokrenula sam knjigovodstvenu agenciju. Neko vreme mi je heroin pomagao da je vodim bez muke. Ali briga o ćerki i saznanje da mi je zdravlje ugroženo, dozvali su me pameti. Krenula sam na program lečenja zasnovan na metadonu, tako da sam i dalje na drogama, samo legalno.

Moja ćerka ne zna ništa ni o mojoj prošlosti, ni o sadašnjem životu. Kao da je sa druge planete a ne ove na kojoj sam provela veći deo života. Ne pije, ne puši i izbegava čak i one koji povremeno duvaju. Verovatno bi odlepila kada bi saznala da sam na dopu, ili prosto ne bi poverovala.

Danas i vežbam. Zdravlje mi je prioritet, zbog moje ćerke. Ne žalim ni zbog čega što sam uradila, ali bih umrla kada bi moja ćerka vodila isti život kao i ja.

Reklame

Maja, 46

Oduvek sam pila, ali sem povremenog džointa, droge su mi bile odvratne. Sve se promenilo pre deset godina, na žurci kod prijatelja. Svi prisutni su bili stariji od 35 godina, neki i preko 40. Svi smo bili roditelji, razvedeni, sveže razdvojeni ili smo se borili da sačuvamo olupinu od braka.

Neko mi je ponudio lajnu koksa na omotu CD-a sa dečijim pesmama. Videla sam dovoljno filmova i serija da mi se pred očima odmah odvijao film moje tragične smrti - napad panike, izgubiću svakog i sve do čega mi je stalo, overiću na flekavom dušeku u pušionici kreka. Ipak sam probala. Malo kasnije, tražila sam još.

Probala sam ponovo par godina kasnije i to je bio početak onog što je postalo problem. Nastavila sam dosta da pijem, a kokain mi je pomagao da održim pažnju. Opijanje je postalo besmisleno bez kokaina. Nekada užasan mamurluk, sada je bio praćen lupanjem srca, nedostatkom kiseonika, paranojom, depresijom i mračnim mislima. Pokušavala sam da rešim te spuštače novim lajnama, što je značilo da su lajne postale svakodnevne.

Pošto se nisam osećala dobro, a nekad mi je stvarno bilo teško da ustanem iz kreveta, počela sam redovno da izostajem sa posla. Ispraznila sam sve kartice, i počela da kupujem kokain na kredit, koji i dan danas otplaćujem. Uzimala sam ga sama, kod kuće, što je isto kao da sam ga bacala u đubre. Ali činjenica da sam bila starija kada sam počela da ga uzimam me je možda i spasila. Bila sam okružena relativno odgovornim odraslim osobama koje su primetile da sa mnom nešto nije u redu. Prijatelji i ljudi sa posla su me stalno zvali i cimali da se dovedem u red. Nije baš veselo da si haj kad te toliki zabrinuti prijatelji maltretiraju. Povrh svega, bila sam dekintirana, i koža mi je i bukvalno pozelenela.

Reklame

Više ne koristim kokain. Sad kad se setim, zgrozim se kad shvatim da mi je trebalo tako malo vremena da postanem potpuno opsednuta koksom. Toliko je bilo lako navući se, i zato ne smem ni da pomišljam da sam zauvek raskrstila sa kokainom.

Sad kad sam stariji, ne smeta mi da platim malo više za moje droge, i oprezniji sam. Koristim ih na gajbi, nikad van kuće.

Nikola, 40

Počeo sam da duvam rekreativno u srednjoj školi. Nisam duvao svakodnevno, sem možda tokom zimskog ili letnjeg raspusta. Nekad ne bih dunuo mesecima, ili nisam imao kinte, ili sam morao da učim. Danas je isto: volim da duvam, ali neću da poludim ako je nemam. Više ne zivkam dilere, nekako sam premator za to, niti kupujem rizle na trafici. Malo me je blam. Moji ortaci kupuju, pa se učipim.

Sad kad sam stariji, ne smeta mi da platim više za drogu, i oprezniji sam. Koristim ih kod kuće, nikad napolju. Mada, volim da eksperimentišem, volim da otkrivam šta mi različite droge rade u različitim uslovima ili količinama. Nisam ni džanki, ni stoner.

Posao koji radim ponekad ne zahteva moju potpunu pažnju, tako da nekad poduvam džoint dok čekam da se nešto završi ili radim neko istraživanje.

Mnogo sam ekstazija uradio, i LSD-ja i spida dok sam išao na rejvove, ali kad mi je dosadila ta scena, dosadile su mi i te droge. Voleo bih da uzmem ponovo esid, ali sad negde u miru, u parku sa prijateljima, ili gledajući meteorsku kišu na plaži.

Reklame

Prvi put sam probao koks u kasnim dvadesetim, i mogućnosti ove droge su me zaista naložile. Ali je kokain previše skup za mene. Dok sam bio mlađi, uzimali smo ga na nekim ludilo žurkama, ali je sada mnogima skoro svakodnevna zabava, nešto što uzmeš kad kreneš na piće ili u grad. Pre deset godina, kada bi ti neko ponudio lajnu, mislio bi da ti daje najgotivniji rođendanski poklon. Danas, u svim klubovima i kafićima u koje odlazim, svi idu zajedno u klonju na lajnu. Mislim da bih lako mogao da se navučem da imam dovoljno kinte, tako da je dobro što sam i u četrdesetoj bez love.

Dejan, 50

Tokom godina, povremeno sam uzimao kokain i amfetamine, uvek rekreativno, na žurkama i u klubovima. Prestao sam kad sam shvatio da mi se nikad ništa dobro nije desilo dok sam na njima. Uvek je neka lažna, besmislena euforija. Kad uzmeš malo, samo hoćeš još, i smisao ti postane konzumiranje još droge. Problem mi nije spuštanje sledećeg dana, već moja griža savesti što sam potrošio toliko para na tako loše iskustvo.

Ali ako bih imao mogućnost da se vratim u prošlost i izbrišem sva iskustva eksperimentisanja sa dopom, verovatno bih opet to uradio. Prosto, veoma sam radoznao. Manje bih uzimao, svakako, i ređe. Počeo bih kasnije u životu i prestao ranije.

Veoma sam otvoren sa decom oko droge. Moj savet im je da nikad nije kasno da probaju. Ali šta god da urade, moraju da budu razumni i skromni. Ako ne bude tako, život će im postati vulgaran.

Ako vi, ili neko koga poznajete ima problem sa drogom možete kontaktirati neki od ovih centara za pomoć:

Anonimni narkomani Srbija - 061/720 6240

Anonimni Alkoholičari Srbija - 061/6011 451

Rehab Centar Duga

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu