Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite bivšem zatvoreniku

Iz rubrike 10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite

Markos Hernandez Garido trenutno živi na ulicama Barselone, ali je nedavno proveo nekoliko meseci u zatvoru. Upoznao sam ga preko inicijative #HomelessEntrepreneur, čiji je cilj da ukaže na beskućnike u njihovim gradovima i pomogne da se oni trajno sklone sa ulica.

Markos se trenutno trudi da unapredi uslove u kojima živi, ali mi je rekao da mu ne smeta da priča o vremenu koje je proveo u zatvoru La Modelo u Barseloni – gde je poslat posle ulične tuče. "Otvoren sam prema razgovoru o svom iskustvu; ne plašim se ničega", rekao je on. "Zapravo želim da ljudi znaju kako je iza rešetaka."

VICE: Kakvi su bili drugi zatvorenici? Jesu li ti se dopali?

Markos Hernandez Garido: U zatvoru je bilo svakakvih – i prijatnih ljudi i kretena. Po tome je tamo isto kao u spoljnom svetu. Slično je važilo i za čuvare koji tamo rade. U mom zatvoru bio je jedan čuvar koji je bio sjajan tip. Kad sam stigao prvi put, dao mi je šest cigareta i rekao: "Iskoristi ih na najbolji mogući način." Ne sećam mu se imena, ali taj trenutak nikad neću zaboraviti.

Koja ti je bila omiljena hrana u zatvoru?

Dobijali smo različite obroke svakog dana u nedelji – kanelone ponedeljkom, na primer, odrezak sredom. Odrezak je bio sjajan. Ljudi bi odlepljivali sredom, trudili bi se da budu prvi u redu kako bi dobili taj odrezak. Kad ste prvi u redu možda stignete da kasnije obrnete još jedan krug – to prosto nije moguće ako ste jedni od poslednjih. Hrana koju sam jeo u zatvoru zapravo je bila prilično ukusna i raznovrsna.

Šta se desi kad naletiš na zatvorskog siledžiju?

Odmah prepoznaš zatvorske siledžije – odaju utisak nekoga ko neće oklevati da te živog pojede. Ali ako siledžija pokuša bilo šta sa tobom, nije opcija da ga prijaviš. Moraš sam da se zaštitiš i suočiš sa njim. Kad bi se nešto desilo između dvojice zatvorenika u mom zatvoru, njihovi problemi su se obično rešavali tučom u kupatilu. Kad bi se dvojica zatvorenika sukobili napolju na dvorištu, poslali bi ih za kaznu u samicu. Tamo ne možete da pušite, ne možete da čitate časopise ili slušate muziku i možete da izađete napolje samo sat vremena dnevno. Nakon tog iskustva, većina ljudi nauči kako da ponovo ne upadne u nevolju.

Kako je u samici?

Nikad za kaznu nisam bio tamo. U vreme kad sam bio poslat u zatvor ima sam šugu – kožnu bolest koju sam dobio sa dušeka koji je neko ostavio na ulici. Zbog te kožne bolesti, izolovali su me na psihijatrijskom odeljenju – jedinom odeljenju na kojem su našli mesta za mene. Držali su me tamo četiri dana dok mi nije bilo bolje. Prostorija u koju su me stavili bila je skroz bela i nije imala ćoškove. Tamo ne možete ništa da radite. Imao sam prozor sa pogledom na nebo i bilo mi je dozvoljeno da izlazim na ručak i večeru.

Druge noći kako sam bio tamo imao sam noćnu moru i doživeo sam nervni slom. U prostoriji je bilo dugme za pozivanje čuvara, tako da sam ga pritisnuo u nadi da će čuvar doći i dati mi dijazepam. Kad su se čuvari konačno pojavili više sati kasnije, bili su veoma agresivni i pitali su me zašto ih kog vraga gnjavim. Jedan od njih je izgledao kao da će me svaki čas našamarati.

Šta biste poručili mladim ljudima koji su upravo pošli stazom kriminala?

Šta god da radite, nemojte nikog da povredite. Nasilje nikuda ne vodi. Mogu da razumem da neko ukrade nešto ili počini zločin iz očaja, ali trudite se da uradite pravu stvar – koliko god vam to teško padalo. U protivnom, zažalićete. Uvek postoje druge alternative.

Da li se ljudi određenog etničkog i nacionalnog porekla zaista druže isključivo među sobom u zatvoru?

Da, to ima smisla. Kad bi vas uhvatili kako krijumčarite drogu u zemlji koju ne poznajete i poslali vas u zatvor, i tad biste pokušali da nađete ljude svoje nacionalnosti. Nije neobično da se bolje slažete sa ljudima koji govore vaš jezik, koji su odrasli u istim okolnostima kao i vi. Kad se osećate usamljeno iza rešetaka, tražite pripadnike svog naroda.

Kakav je tvoj stav prema smrtnoj kazni?

Nećete naći mnogo bogatih ljudi koji čekaju izvršenje smrtne kazne i mislim da je to savršen odgovor na vaše pitanje. Ako pronađete nekog bogataša među njima, vratite se i postavite mi ga ponovo.

Šta dobro može da proizađe iz boravka u zatvoru?

Baš ništa. Moramo da reorganizujemo naš društveni sistem – ljudi danas uglavnom idu u zatvor zbog socijalne nejednakosti. Većina ljudi rođeno je gotovo bez ikakvih prilika. Čitavog života nam govore da ti je potrebno mnogo novca da bi bio neko i nešto na ovom svetu i da su jedini način da do toga dođeš da puno radiš, imaš bogate roditelje ili radiš nešto nelegalno. Govore nam da smo niko i da nemamo ništa ukoliko ne steknemo bogatstvo.

Ako ćemo pravo, oni nude neke programe u zatvoru za lakši povratak u društvo kad te puste. Možeš da čitaš knjige, ideš u teretanu i pohađaš radionice – možete čak da steknete diplomu iz nečega. To je korisno.

Šta si prvo uradio kad si izašao iz zatvora?

Otišao sam da vidim meni bliske ljude. Nisam baš bio u kontaktu sa svojom porodicom, ali prvo što sam uradio bilo je da posetim ljude koje volim, najbliže prijatelje. Zajednica u zatvoru praktično sledi ista pravila kao i zajednica u moj starom kraju – ne smeš da budeš cinkaroš ili pametnjaković, problemi se rešavaju pesnicama i uvek se vode neki sumnjivi poslovi. U zatvoru definitivno postoji osećaj zajednice, ali oko sebe nemaš ljude koje zaista voliš.

Na koji način te je promenio boravak u zatvoru?

Zatvor neke ljude promeni nabolje – one koji steknu diplomu i odluče da urade nešto sa sobom – dok neki drugi postanu još gori. Neki bivši robijaši u zatvoru steknu diplomu iz kriminalnih aktivnosti, jer nauče kako sledeći put da budu bolji u zločinima.

Što se mene lično tiče, počeo sam više da cenim svoju slobodu, shvatio sam koliko je lepo moći samo slobodno šetati ulicom. I razmišljao sam mnogo o ljudima koji mi znače – zaključio sam da ne smem da se svađam sa svojom devojkom dok sam iza rešetaka, pošto me je to bacalo u paniku. Jasnije sam sagledao sve nepravde ovog sveta. I, konačno, sada znam da, šta god da se desi, ni po koju cenim ne želim više da se vratim tamo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu