FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Ovaj naučnik kaže da treba ukinuti vremenske zone

Vreme je prosto nešto na šta se oslanjamo; uprkos svim kulturnim razlikama, ceo svet koristi 24-časovni dan. Ko bi hteo tako nešto da menja?

Sve ovo bi bilo zaboravljeno ako Stiv Hanke istera svoje.

Niko se ne žali da mu je milja preduga ili decibel preglasan, tako da je teško zamisliti da nešto nalik vremenu prestane da funkcioniše. Vreme je prosto nešto na šta se oslanjamo; uprkos svim kulturnim razlikama, ceo svet koristi 24-časovni dan. Ko bi hteo tako nešto da menja?

Pa, mnogi ljudi. Španija je, na primer, zapala u istu vremensku zonu sa istočnoevropskim zemljama kao što su Poljska i Mađarska, iako je geografski u skladu sa Velikom Britanijom, Marokom, i Portugalijom. Zbog toga prosečan Španac dnevno spava 53 minuta duže od ostalih Evropljana i manje radi pod dnevnim svetlom. Ekonomista Nurija Činčila iz španske IESE poslovne škole kaže za NPR da ova neusklađenost vremenskih zona kvari život običnog čoveka. „Nemamo vremena za privatne i porodične poslove… Zato su u Španiji češća samoubistva. Prosečna žena rađa samo 1.3 deteta. Sve je to zbog manjka vremena."

Reklame

Španska vremenska zona je sasvim iracionalno uspostavljena. General Franko je 1942 odlučio da uskladi vremensku zonu svoje zemlje sa nacističkom Nemačkom, iz čiste lojalnosti Adolfu Hitleru. Iznenađujuće često se ovaj politički rezon primenjuje na promene vremenskih zona; posle ruske okupacije Krima 2014., ovo poluostrvo pomerilo je kazaljke jedan sat unapred da bi se uskladilo sa svojim novim vlasnikom. Promene vremena često su vezane i za ekonomiju; 2014. je Američka Samoa preskočila preko 180. stepena geografske dužine da bi ispratila susede sa kojima trguje, Australiju i Novi Zeland.

Svako malo krene priča o rešenju ovih sitnih nacionalnih problema kao što su španski noćni život ili indijsko branje čaja po danu . Ali nisu svi pokušaji promene vremena uspešni. Dejvid Kameron je 2010 podržao privatnu inicijativu koja bi pomerila UK jednu vremensku zonu unapred, ali ovaj predlog je blokiran u skupštini; Džejkob Ris-Mog je u šali predložio da okrug Somerset uspostavi svoju ekskluzivnu vremensku zonu, četvrt sata iza londonske.

Da li se ipak javlja šire, univerzalno rešenje za planetarni problem vremena? Tu u priču ulaze Stiv Hanke i Ričard Kon henri, profesori Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru. Njihov predloženi trajni kalendar bazira se na godini od 364 dana, sa po jednom prestupnom nedeljom svakih pet ili šest godina. Ideja je da kalendar pokriva celu godinu, tako da bi svaki datum uvek padao na isti dan u nedelji, što bi ljudima pomoglo da pamte važne datume. U isto vreme, ceo svet bi prešao na Koordinisano univerzalno vreme (UTC); svaki sat na planeti bi pokazivao isto vreme.

Reklame

Ovo zvuči kao neka utopijski imaginarni matematički misaoni eksperiment, ali profesori su smrtno ozbiljni. Žele da ubede vlade širom sveta da pređu na njihovo merenje vremena, i koriste društvene mreže da bi proširili svest javnosti o UTC sistemu. Pričali smo sa profesorom Hankeom, reformatorom finansija od Ekvadora do Indonezije, o ovom planu.

VICE: Zdravo, Stiv. Reci nam, koliko su proizvoljne današnje vremenske zone?

Stiv Hanke: Godine 1870., samo Sent Luis imao je šest različitih vremenskih zona. Širom SAD, postojalo je 75 železničkih rasporeda. Sva ta kompresija prostor-vremena vodi u haos, naravno, jer ljudi imaju potrebu da usklade stvari. Do 1883. smo, na zahtev železničke industrije, usvojili jedno standardno vreme i četiri vremenske zone koje i danas postoje u SAD. Isto važi za Nemačku; postojalo je pet različitih vremenskih zona sve dok 1891. General Helmut fon Moltke nije, u svojoj devedesetoj, pred Parlamentom objasnio da je u dva rata vodio vojsku do pobede koristeći jedinstven i usklađen vremenski sistem za logistiku železničkog transporta i snabdevanja trupa. Početkom sedamdesetih, svi piloti i aerodromi su već prešli na univerzalno vreme iz bezbednosnih razloga. Ali danas živimo u jednom novom dobu; svedoci smo ogromne kompresije prostora i vremena putem interneta. Postoji mnogo vidova univerzalnog vremena koji se usvajaju i bez našeg znanja.

Ali nije baš bezbednosna potreba da se uskladi univerzalno vreme za internet?

Reklame

Nije reč o bezbednosti već o koordinaciji. Univerzalno vreme se već spontano uspostavlja na bazičnom nivou iz praktičnih razloga. Kad su železnice i piloti zahtevali nov sistem, nikog nisu pitali za dozvolu – to im je bilo neophodno.

Šta nije u redu sa postojećim sistemom vremenskih zona?

Najprostije rečeno, teško je uskladiti termine za sastanak ili konferencijski poziv. Greške uludo troše vreme i novac, sa ekonomske tačke gledišta.

Zar nije to pomalo sitničarenje?

Generalno gledano, UTC sistem potpomaže trgovinsku i komercijalnu aktivnost, što znači da doprinosi miru i prosperitetu. Istorijski gledano, uvek je bilo sukoba oko toga po kome će se ravnati vreme; Parizu se nije dopalo kad je Grinič dobio pravo da bude nulti meridijan, a kolonije su se dugo opirale promenama vremenskih zona.

Današnje vremenske zone; Via

Neki bi rekli da se tako pomaže tehnološkoj industriji, ali po cenu ljudi u poljoprivredi i proizvodnji.

Dve stvari su tu bitne. Pod jedan, mi pokušavamo da pokrenemo razgovor o vremenu jer će se samo tako shvatiti i usvojiti ono što je već očigledno. Ali pod dva, formiraće se dva paralelna sistema: univerzalno vreme za sve nas, ono osnovno po kome će se sve ravnati, ali takođe i radno vreme preko toga. Na primer kad je sunce u zenitu, vreme je za ručak; koja će vam brojka u to vreme pisati na časovniku zavisi od lokacije.

Koliko bi se lako ovo implementiralo?

Kad bi ljudi o tome počeli da razmišljaju, lako bi shvatili. Sa univerzalnim vremenom, raščistio bi se problem raspoloživog radnog vremena. Možda bismo imali 24-časovne radne zone širom sveta. Ako se radnja u Londonu otvara u 9 ujutru a zatvara u 5 popodne, u Njujorku bi se ista radnja otvarala u 2 popodne. Tranzicija će lako ići; države su usvojile metrički sistem, što je mnogo teži prelaz od univerzalnog vremena.

Reklame

Ali kao da smo danas više opsednuti vremenom nego što smo nekad bili monetama ili fizičkim merama.

Recimo da je to tačno – onda bi se moglo reći da je još lakše napraviti tranziciju, jer ako je ljudima vreme stalno na pameti, biće zainteresovaniji da to sprovedu. Henri je nazvao svoju staru majku u Torontu prošlog leta i pitao je kakvo je vreme, a ona mu kaže „Dosta je toplo, skoro trideset." On nije mogao da veruje – vrlo stara žena a prebacila se spontano na metrički sistem, nije ni primetila.

Kad jednom krene taj „razgovor na vremenu", koje tu prepreke još postoje?

U stvari i ne vidim mnogo prepreka. Ja sam laissez faire liberal, podržavam slobodno tržište u klasičnom smislu, dakle volim da ljudi stvari usvoje spontano i dobrovoljno. Mislim da je ovo logično, da ima mnogo koristi. Jednog dana kad budemo ponovo pričali na ovu temu, pitaćeš me „Kako si uspeo, jesi otišao u UN, ili u Vašington…?"

U neku ruku, vansistemski pristup je već isproban. Svoč je uveo internet vreme 1999. godine i dan merio u hiljadu „bita". Satove su te sezone pokazivali solarno vreme koje se prilagođava po vremenskim zonama, kao i jednostavan brojač koji svakog dana ide od nule do hiljadu. Ali sa tim se odustalo već 2001. Kako uspostaviti UTC sistem tako da traje?

Ne mislim da je Svoč naročito dobro prodao tu ideju, ali jesu malo pokrenuli razgovor o vremenu. Kad je UTC u pitanju, kompanije će krenuti za ovim vozom kad vide da već izlazi iz stanice. Kad ljudi budu koristili novi sistem, svi redom će prodavati časovnike sa po 24 sata.

Reklame

Da li su kompanije kao što su Epl i Gugl svesne da mogu da zarade od UTC-a?

Nemam odgovor na to pitanje jer nisam pričao sa njima. Možda bih trebalo to da pokušam, ali ako budemo uspeli da pokrenemo razgovor o vremenu – ti ljudi znaju šta rade, javiće se oni meni a ne ja njima!

Znaju šta rade a imaju i para, možda bi trebalo da im predložite UTC. Jer ovo ne deluje kao ideja koju bi pojedini državnik mogao da uvede.

Ako budemo ušli u političku sferu, ima državnika koji su spremni na velike hrabre poreze. Neki od uticajnijih bi mogli da uđu u projekat. Kinezi, Indijci, Rusi bi mogli to da izvedu.

Šta ćemo sa kulturnom komponentom vremena? Kao kad Kanje Vest tvituje da neće da sarađuje sa ljudima koji ne daju da ih zove u tri ujutru – ta rečenica bi pod UTC sistemom bila besmislena.

Ljudi imaju negativnu reakciju na univerzalno vreme, kažu „Neću to, glupo je da idem na posao kad je mrak i da spavam po danu," ali ko to predlaže? To nema veze sa univerzalnim vremenom! Kad se UTC bude usvojio, ljudi će isto kao i danas morati da razmisle da li osoba sa kojom komuniciraju spava ili ne.

Znači u idealnom slučaju, UTC i solarno vreme bi paralelno funkcionisali?

Tako je, baš kao što je i prirodno. Sa astronomske tačke gledišta, svugde na svetu je isto vreme.

Dobro nemoj više, boli me mozak. Hvala, Stiv!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu