Šta smo sve naučili od Raše Popova

Poznati dečiji pisac, glumac i novinar Raša Popov preminuo je juče u 84. godini života. Kao novinar radio je u novosadskom "Dnevniku",  u listu "Mladost", na Radio Beogradu i na Televiziji Beograd. Bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu i glavni urednik izdavačke kuće "Matica srpska". Bio je i kolumnista Politike, ali se ubrzo odrekao novinarstva i posvetio pisanju za decu. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle, ali najviše ćemo ga pamtimi po emisiji Fazoni i fore u kojoj se redovno pojavljivao. U serijama Radost saznanja, Varošarije, U snu san, [2] Šešir bez dna se takođe pojavljivao u ulozi pripovedača, a svojim smirenim i mekim glasom naučio nas je nekim baš važnim lekcijama. Izabrali smo samo neke od njih.

Pre svega naučio nas je da budemo pozitivci kao on, da se ne trujemo svakodnevnim glupostima i da provodimo vreme sa decom.

Sećam se kada Raša u jednoj sceni u potpunoj ekstazi objašnjava svoj pronalazak Trešobran – kišobran sa rupom na sredini. U tom trenutku se sa neba spuštaju padobranci kao u nekom esid vesternu. Ništa nema smisla, ali je jako zabavno. Upravo od Raše sam naučila da se ne opterećujem previše svakodnevnim mukama života i da život kao takav ne mora uvek da ima smisla. To je nešto što često zaboravim dok se stresiram obavezama na dnevnom nivou. Naučila sam naravno brojne, manje ili više korisne stvari kao dete. Obogatila sam svoju maštu i opštu kulturu, ali ono što je ostalo kao neki najjači utisak sada kada pogledam starije emisije je njegov stav prema životu. Mogu da kažem da je najbitnija lekcija koju nam je zadao Raša upravo to da stvari posmatramo kao deca, da u svemu vidimo neku vrednost i zanimljivost. - Ana, novinarka

„Ko još čita knjige, samo moja baba" – meni je jedna od genijalnijih stvari koja govori o tome kako je važno da budemo u korak sa vremenom, ako mislimo da bilo koga edukujemo. Raša Popov me je naučio da moram da budem otvorena i da decu može da razume i da vaspita samo onaj ko se ne skandalizuje, već prihvata vreme u kome živi i prilagođava se. Naučio me je da nisu rijaliti krivi za sve i da sigurno pljuvanjem ovakvih pojava nećemo decu naučiti nečemu dobrom, već samo da mrze. On nikada nije bio od onih koji sa distance kritikuju „propast sistema vrednosti" već je do poslednjeg dana ulagao svu svoju energiju da radio nešto konstruktivno. Umesto kukanja nad sudbinom nečitanja, u svojim eimisijama je nalazio zabavan način da promoviše čitanje. Hvala ti, Rašo, za to što si bio prisutan u vremenu i što si uvek bio progresivna pokretačka snaga. - Jovana, novinarka

"Istinu na sunce", tako se zvao džingl radija B92 u folderu "jingles" u kompu na emitovanju. Sećam se i kako je izgledao crni kern za magnetofon sa belom nalepnicom na kome se nalazio, pa DAT na kome je bio presnimljen, mada je tada na nalepnici pisalo "kratke noge". Jedan od omiljenih, uvek aktuelnih džinglova sa nekadašnjeg radija.
Tužan dan. A pošto je ovaj fajl bilo nemoguće naći na netu, za ovu priliku sam ga aploudovao iz lične arhive. I Raša Popov i B92 meni ostaju u lepom sećanju.
I da, i moje noge su dugačke… - Nikola, reditelj

Čika Rašu ću između ostalog pamtiti i po stajlnigu koji je verno furao, a čiji su nezaobilazni elementi skoro uvek bili - sako i šešir, kao kod pravog dendija. Pokazao nam je kako da izgledaš kao gospodin i koliko je šešir bitan u predstavljanju sebe. Kada sam bila mala i gledala Fazone i fore, po ugledu na Rašu uzimala bih mamin šešir, stavljala na glavu misleći ću tako delovati ozbiljnije i da će me svi pomno slušati, kao njega. I danas obožavam šešire.  - Iva, novinarka

Novembra 2014. godine, neki 'klinci' su napali Rašu i pokušali da ga opljačkaju. Srećom, pisac nije povređen, niti mu je bilo šta ukradeno, ali je bilo dovoljno da ga psihički istraumira. I pored čitavog haosa, opet iz Rašine izjave možemo da naučimo dosta toga, ovog puta o maloletnim uličnim bandama. Kada pokušaju da nas opljačkaju, znamo da je to unapred isplanirano – Raša je potez maloletnih budala opisao kao "kao kretanje vučjaka oko zeca". Pratili su ga sve do ulaza u stan, pokušavši da upadnu.

Nikako ne treba da pokušavamo da pljačkaše zavaramo metalnim novcem – Metalni novac je gotovo bezvredan i svaki razbojnik cilja na papirni, tako da ovim potezom možemo samo da ih razljutimo.

Papirni novac držite na različitim mestima – Raša smatra da su mu tražili papirni novac i kako bi videli gde ga ubičajeno drži, kako bi sledeći put uštedeli vreme. Tako da je možda bolje da novčanice do 50 dinara držimo u jednom džepu, a one vrednije, ako ih imamo, na nekom drugom mestu.

Oboleo je od paranoje zvane Beograd – što može svima da nam se desi.

Dve nedelje su vremenski okvir nakon kojeg se prestupnici vraćaju na mesto zločina – Amaterski i kretenski potez (ako je suditi po holivudskim filmovima), ali klinci su probali do opljačkaju penzionere iz iste zgrade nakon jedva 15 dana.

Ako želimo da sačuvamo sat, bolje da nosimo slomljeni – Stalno su ga pitali koliko ima sati, kako bi mu makar to zdipili, ali nisu videli vrednost u polomljenom satu.

Život je ogroman paradoks – Raša je na kraju izjavio da je čitavog života pisao za decu, a onda doživeo da ga deca napadnu. To vam je kao da život posvetite očuvanju pandi i na kraju stradate od istih. - Uroš, novinar

(2:32-3:18) Raša Popov kao prvi učitelj generacija koje su imale privilegiju da rastu uz prave dečije emisije kao što su čuvene Fazone i Fore učio nas je nekim od osnovnih životnih lekcija. Dekica duge brade, uvek u komplet odelu naučio je naše generacije da se kao ljudi razvijamo čitajući knjige i da treba da volimo ono što radimo, odnosno naš posao, a ne da radimo ono što volimo (trošimo vreme uzalud), a da u stvari nista ne radimo jer ne volimo da radimo. - Aleksandra, studentkinja novinarstva

Još na VICE.com: 

Deca rade one stvari samo što vi to ne znate

Koliko u Srbiji košta da opremite stan kao vaše babe i dede

Priče o prvom trenutku kada smo razočarali roditelje