Beogradske striptizete su mi razbile predrasude o striptizu

Nikada nisam voleo striptiz klubove. Prijatelji su se uvek vraćali sa pričama u kojima je bilo pljački i prebijanja. Svoj teško zarađen novac više volim da trošim na dame za koje postoji mogućnost da ću ih odvesti kući te večeri, nego za petominutnu zajebanciju posle koje kući idem sam i napaljeniji nego što sam došao. Nisam nevinašce što se lepdensa tiče, jednostavno mi nekako nikad nije legao. Pitam se često da li sam samo kreten koji propušta mnogo toga.

Jedne večeri u izlasku sa momcima, svi su se iz nekog razloga naložili i bez reči je pao dogovor da idemo u klub. Nisam hteo da uništim svoju hedonističku reputaciju i kenuo sam sa njima. Još na ulazu sam počeo da se osećam neprijatno. Dočekale su nas umorne dame koje su sve vreme pokušavale da nas namame na privatni ples, sve uz flaše nekog bezveznog šampanjca od 30 dolara.

Nije mi bilo zabavno, dlanovi su počeli da se znoje. Ostavio sam ortake i zaputio se u najbliži bar. Nešto kasnije, tri privlačne mlade dame su ušetale u bar i sele za moj sto. Slagali smo se odlično i sve je bilo super dok me nisu pitale da im kupim piće. Iz razloga koji su mi još uvek nepoznati, ljubazno sam im rekao da odjebu. Pod ljubaznim mislim na to da nisam vikao. Za ovo krivim odlazak u striptiz klub ranije te večeri.

Od tada se pitam šta ja to propuštam. Nisam nevinašce i mnogi bi mogli da vam ispričaju svašta nešto o mojoj reputaciji. Zato sam doneo odluku: možda je vreme da prestanem da glumim džentlmena, da ne budem pičkica i dam strip klubovima šansu. A gde je bolje to uraditi nego u Istočnoj Evropi. Krenuo sam u Beograd.

Pre uživanja u čarima beogradskih klubova, dogovorio sam kafu sa jednom od igračica. Želeo sam da čujem zašto i kako neko počinje da se bavi ovim poslom.

Ana (nije njeno pravo ime) ima 23 godine, puna je samopouzdanja, nasmejana i plesom se bavi tri godine. Nema formalno obrazovanje, ali trenutno završava vanredno srednju školu. Kada je imala 14, morala je da bira – škola ili posao. Izabrala je da radi i od tada izdržava samu sebe. Nekada je radila kao konobarica i prodavačica u butiku. Plesom u striptiz klubovima se bavi od kada joj je prijatelj predložio da proba.

___________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film "Kada sve krene naopako sa guznim implantima"

___________________________________________________________________________

Postoji predrasuda da svaka devojka koja radi kao striptizeta sigurno ima neki ozbiljan problem – nešto užasno što joj se dogodilo u prošlosti. Druga pretpostavka je da u stvari ni jedna od njih ne uživa u svom poslu. Za Anu, iako joj je bilo teško u detinjstvu, više nije. Ona je sada jaka i prizemna mlada žena, posnosna na ono čime se bavi. Sve što je do sada postigla kao striptizeta je njen izbor i ne daje mi ni jedan jedini razlog da pomislim da nije tako.

Ako u obzir uzmete prosečnu mesečnu platu u Srbiji, Anina plata je odlična. Tri noćne smene od po osam sati i Ana je zaradila 150 evra. Za svaki privatan ples dobija 30 odsto od 40 evra. Planira da se ovim poslom bavi naredne tri godine, sve dok ne skupi dovoljno novca da krene u ostvarenje svojih snova. Koji su to tačno snovi, nije htela da mi otkrije.

Vreme koje sam proveo sa Anom je razbilo sve predrasude o beogradskim klubovima. Zamišljao sam da su to mesta bezakonja i srama, koja vode gangsteri koji devojke drže kao svoje vlasništvo. Ana me je ubedila da nije tako i preporučila mi da sam odem i proverim. To mi je bio plan od početka, ali sam sada, nakon nekog vremena provedenog sa Anom bio u dilemi - da li treba da odem baš u njen klub? Da li treba da joj platim privatni ples? Da se razumemo – ona je bila atraktivna. Meni je bila privlačna. Zato sam nakon kratkog mozganja ipak odlučio da ne odem u njen kub. Ostvarili smo neku vrstu prisnog odnosa i bilo bi glupo da sad moram da joj platim da bih je video golu.

Pregledao sam beleške u kojima sam zapisao imena svih striptiz klubova u Beogradu. Odlučio sam da odem u klub u samom centru grada, Fantazija, odmah pored Knez Mihajlove. Na putu do kluba sam zastao da popijem malo hrabrosti. Odličan potez, jer sam u baru upoznao jednog Amerikanca. Posle par čašica rakije, moj novi prijatelj Dejv je rešio da krene sa mnom. Osetio sam ogromno olakšanje što ne idem sam.

U klubu će te, ako želiš da častiš dame, to koštati nekoliko puta više nego "obično" piće. Naravno, jedino piće je šampanjac sumnjivog imena. Koji je kurac sa lošim šampanjcem i striptiz klubovima? Zašto devojkama ne možeš da kupiš pivo na primer? Dejv i smo naručili devojkama piće, seli blizu šipke i čekali da zabava počne.

Nas dvojica smo bili jedini muškarci u klubu, što je i bilo očekivano, pošto je bio utorak. Devojke su počele da plešu, poput tizera nam pokazivale šta bi mogao da bude naš privatni ples za dodatnih 50 i nešto evra.

Još jednom mi se desilo – nisam želeo privatni ples. Nije to džentlmen u meni, nije bilo ni straha, osećao sam se prijatno, devojke su bile privlačne, a Dejv i ja smo u stvari uživali u svojevrsnom privatnom plesu jer je klub bio prazan. Dejv me je naučio da nekoliko novčanica pomaže devojkama da nam otkriju još malo sebe. Uživao sam. Bilo je zabavno. Nisam očekivao ništa posebno, a ipak jesam dobio nešto. Da li sam bio uzbuđen kad sam izašao? Malo.

Bilo je dobro u Fantaziji, priznajem. Otišao bih ponovo. U jednom momentu sam se čak i popeo na šipku, ali sam uspeo da zadržim odeću na sebi – niko mi nije zadenuo novčanicu u bokserice. Kasnije sam završio u Savamali, ali mi je Fantazija ostala u malom mozgu – kao moguće odredište za kraj. Ipak, kad god bih pomislio na striptiz klub, ideja o privatnom plesu mi apsolutno nije padala na pamet.

To definitivno ima veze sa preskupim šampanjcem. Ipak, posle noći provedene u Beogradu, poznantstva sa Dejvom i plesačicama, nisam siguran da ću ostati tako sramežljiv u budućnosti.

Dugujem vam i moj kratki ćasak sa jednom od devojaka.

VICE Srbija: Šta si želela da budeš kad porasteš?

N.N. Ne sećam se. Jednog dana sam želela jedno, sledećeg dana drugo. U principu, ništa posebno.

Da li tvoja porodica zna čime se baviš?

Ne.

Šta bi rekli kad bi saznali čime se baviš?

Ne znam i ne razmišljam o tome. I ne treba da znaju.

Da li misliš da je karijera striptizete zdrava?

Zašto ne?

Šta misliš o ljudima koji misle da ne bi trebalo da se baviš ovim jer time ponižavaš žene?

Pitala bih zašto oni uopšte brinu o tome. Ne možete zabraniti ljudima da rade ono što žele. Ja sam gospodarica sopstvenog života, radim to jer želim i niko ne može da me ubedi da radim ono što ne želim.

Jesi li imala tremu prvog dana na poslu?

Prilično sam bila uplašena. Nisam znaa šta je striptiz klub jer nikada nisam bila, viđala sam ih samo na TV-u. Bila sam iznenađena kad sam stigla, pod stresom, čudan osećaj. Bilo je mnogo različitih ljudi oko mene. Bilo je to teških nekoliko meseci.

Jesi imala loših iskustava na poslu?

Ne.

O čemu razmišljaš dok plešeš?

O stvarima koje mi se dešavaju. Možda razmišljam i o tebi (mušteriji) ako mi se sviđaš. Možda ću razgovarati sa tobom, možda ne. Pitaću te da li ti se sviđa ples, ili ne. Možda samo počnem da pričam sa tobom o glupostima jer želim da se smejem.

Zašto misliš da momci dolaze u striptiz klubove?

Nešto im nedostaje kod kuće. Mnogi oženjeni momci dolaze da bi se zabavili i potrošili pare. Neki dolaze jer nemaju ovakve stvari kod kuće.

Da si udata ili da ti dečko kaže da ide u striptiz klub, šta bi mu rekla? Da li bila zabrinuta, srećna ili bi ti bilo svejedno?

Pitala bih ga zašto. Kopaklo bi me da saznam šta mu to treba što sa mnom nema.

Kada bi srela devojku od 18 godina koja želi da postane striptizeta, šta bi joj rekla?

Probala bih da joj prenesem svoja isustva. Bila bih joj podrška, koja je nekada meni bila jako potrebna.

Da li u klubu u kome radiš pružate dodatne usluge?

Kad uđeš u striptiz klub možeš da pitaš da li je seks na meniju. Kod nas će ti reći da nije. Možeš da sediš i piješ s njima, eventualno odeš na privatni ples. Razgovor je ok, sve dok nisi nepristojan i bezobrazan.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu