​Čarli Čaplin: sadista, tiranin i ljubitelj devojčica

Navršilo se 127 godina od rođenja Čarlija Čaplina, čoveka čije lice znate bolje nego njegove filmove. Iako krštenica ove britanske filmske ikone nikada nije bila otkrivena, generalno se uzima kao pouzdan podatak da je Čaplin rođen 16. 4. 1889. Rođendani slavnih ličnosti su sasvim nebitni, ali mnogi ističu da je ovaj popularni jarac došao na svet samo četiri pre dana pre jednog drugog nosioca blesavih brkova: Adolfa Hitlera. Iako su Čaplinovi brkovi deo njegovog lakrdijaškog humora, ovu dvojicu često pominjemo u istom dahu, ne samo zato što je tiranin-scenarista satirizovao pravog tiranina u svom filmu iz 1940. godine.

Poreklom iz siromašne porodice iz južnog Londona, sa odsutnim ocem i duševno obolelom majkom, Čarli Čaplin je klasičan primer napretka, preko trnja do zvezda. Poluobrazovan ali vredan, mali Čarli je u detinjstvu igrao narodne plesove, selio se od radničkih do rođačkih domova, da bi najzad postao učenik legendarnog britanskog komičara Freda Karnoa. Od te tačke, otkriva nam Piter Akrojd u svojoj knjizi iz 2014. „ Čarli Čaplin: život u malom ", Čaplin je munjevito dostigao status „najpoznatijeg čoveka na svetu", već do svoje 26. godine. Primanja velike holivudske zvezde, uz poštovanje i divljenje koje je zahtevao uprkos telesnom stasu od samo metar šezdeset pet, omogućilo mu je da za života spava sa približno 2,000 žena.

Ovo nije ni naročito pouzdana činjenica ni podatak za divljenje, ali upravo te žene – i deca koju su mu neke od njih rodile – su najviše propatile kao žrtve Čaplinove sebičnosti, okrutnosti, i potrebe za kontrolom. Što je javnost više zahvatao „Čaplinitis" ili „Čaplinoja", to je uspeh više udarao u glavu samom Čaplinu. Akrojd kaže da je jedna od prvih žena koja se sa ovim suočila bila Edna Purvijans, devetnaestogodišnja glumica koja se javila na njegov oglas u San Francisco Chronicle. („Traži se najlepša devojka u Kaliforniji za ulogu u filmu.") Ubrzo su se zbližili i privatno, ali Čaplin je bio veoma posvećen poslu pa nije obraćao pažnju na svoju devojku – kad bi odlazio u Njujork, ističe Akrojd, nikad joj nije pisao. Iznenadilo ga je kad je počela da se viđa sa drugim muškarcima.

Sledeću životnu saputnicu Čaplin je sreo dok je na zabavama imao običaj da „imitira popularne glumice prilikom orgazma", otkriva Akrojd. Bila je u pitanju još mlađa starleta, šesnaestogodišnja Mildred Haris, koja ga je ubrzo obavestila da nosi njegovo dete. Suočen sa izborom između porodičnog života i javnog skandala, Čaplin je pristao na brak; venčali su se u oktobru 1918. Ispostavilo se da je Haris samo umislila da je trudna, ili greškom ili svesno. Nedugo potom, kaže Akrojd, Čaplin se pokajao zbog svega. Bio je ubeđen da ga je žena prevarom prinudila na brak, bilo ga je sramota nje u društvu jer nije bila neka glumica „a ni u glavi nije nosila bog zna šta". Bio je oštar prema njoj i često izbivao van kuće ne obavestivši je. Kasnije mu je stvarno rodila dete, ali je pretrpela i nervni slom, delom izazvan njegovim ponašanjem.

Godine 1920. kada se razveo od Mildred Haris, Čaplin je sreo dvanaestogodišnju devojčicu koju će nešto kasnije oženiti: Lilitu Makmarej, umetničko ime Lita Grej. Oduševljen mladom Grej, čiji je portret dao da se izradi, sačekao je da izabranica njegovog srca dostigne prikladnije doba od 16 godina, a u međuvremenu joj dao malu ulogu u „Zlatnoj groznici" (1924.) Grej je takođe zatrudnela pre braka; Čaplina je u ovom slučaju brinula i zakonska odgovornost, pa je devojku oženio u novembru iste godine. Rodila mu je dvoje dece pre nego što je usledio razvod, skandal, i krah njene karijere 1927. godine.

Sledeći brak koji je Čaplin sklopio bio je najnormalniji i najmanje užasan: 1932. godine stupio je u vezu sa dvadeset-dvogodišnjom glumicom Polet Godard, sa kojom je uspešno sarađivao sve do 1942. (Smatra se da su bili u braku, ali niko nije sasvim siguran.) Najvažniji film na kom su radili bio je kontroverzni „Veliki diktator" (1940.) posle kog im se odnos pokvario. (Kad su Godard više decenija kasnije telefonom javili da je Čaplin umro, odgovorila je „Pa šta?" i spustila slušalicu.)

Ovaj film, jedan od najpoznatijih i najvažnijih koje je Čaplin ikad snimio, obično se posmatra kao direktna satira Firera iz naslova, koga tumače Čaplin i njegovi brkovi. Ali ne zaboravimo da brkove Čaplin nije pustio za ovu ulogu, već mnogo ranije. Iako film parodira Hitlera kao suludog razmahanog Adenoida Hinkela, takođe pokazuje značajnu dozu saosećanja . Sam diktator je u dva navrata privatno puštao film , a njega niko ne pamti kao osobu prijemčivu konstruktivnoj kritici.

Ali da se vratimo na žene: kako kažu, četvrta sreća. Dok su ga američke vlasti kritikovale zbog navodnih ratnih agitovanja i simpatija prema komunizmu, Čaplin je 1943. oženio još jednu mnogo mlađu ženu: Unu O'Nil, ćerku irskog dramaturga Judžina O'Nila. Ona je imala 18 godina a on 54, baš kao i njen otac koji je ćerku razbaštinio kad je čuo za brak. (Mada njih dvoje ni ranije nisu bili u dobrim odnosima). Iako kritikovan sa svih strana, brak je potrajao do smrti, doneo na svet osmoro dece, i bio opisan kao „ sušta sreća ."

Biografi ovo često akcentuju u pokušaju da Čaplina predstave kao ženskaroša koji se pod stare dane smirio; na mišljenje i pomoć svoje mlade žene se oslanjao kako na setu tako i u životu. To je možda tačno, ali i ovaj brak je patio zbog Čaplinovih nemogućih kriterijuma, napada besa, i okrutnosti prema potomstvu. Džejn Skovel, autor biografije „Una: život u senci" navodi da je Džoan Kolins primetila da se Una „starala" o svom ostarelom mužu „za poslušnošću jedne gejše". Marlon Brando u svojoj biografiji pominje kako se Čarli Čaplin „okrutno" ophodio prema Sidniju, jednom od sinova iz ranijeg braka sa Litom Grej. Brando i Sidni, takođe glumac, radili su 1967. sa Čaplinom na filmu „Grofica iz Hong Konga"; Brando beleži da je Čaplin svog sina ponižavao pred celom filmskom ekipom. Sidni mu je kasnije rekao da se njegov otac „tako ponaša prema svoj svojoj deci." I sam Brando je iskusio Čaplinov bes: „Pred svima me je ponižavao, grdio, pričao da sam neprofesionalan i sramotim svoju profesiju." Šta je Brando zgrešio? Zakasnio je 15 minuta na snimanje.

Kritički nastrojeni biografi opisuju Čaplina kao arogantnog genija koji je nemilice manipulisao ljudima iz svog okruženja, ali Brando je tu značajno direktniji: „Čaplin je verovatno najveći sadista kog sam ikad upoznao."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu