FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Razgovarali smo sa Jovom Bakićem o Šešelju i Vučiću

Sociolog Jovo Bakić pomogao mi je da proniknem šta možemo da očekujemo od vojvode od zarđale kašike.
12.1.15
Photo by flickr user Adam Jones

Povratak Vojislava Šešelja, nakon oslobađanja Ante Gotovine i Mladena Markača, još jedan je pokazatelj sunovrata međunarodnog krivičnog prava. Iako je za mnoge tek potrošeni politički pajac, njegovim prvim izjavama na privremenoj slobodi se pozabavio i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a u samoj Srbiji je izazvao opskurne reakcije u nekim slučajevima: njegovi nekad najveći fanovi zabrinuli su se da bi svojim povratkom mogao da ugrozi premijera lično, dok su neki davnašnji Šešeljevi protivnici zadovoljno trljali ruke nadajući se da će ih upravo on povesti u odsudnu bitku protiv Aleksandra Vučića.

U sredini smo ostali mi koji baš i ne bismo voleli da gledamo Šešelja previše, makar nas optužili da podržavamo strogu Vučićevu cenzuru. Sociolog Jovo Bakić pomogao mi je da proniknem šta od vojvode od zarđale kašike možemo da očekujemo.

VICE: Odmah po povratku, Šešelj je pokušao da zadobije simpatije tako što je, govoreći o svom zdravstvenom stanju rekao da ima dve metastaze na jetri, a zatim dodao: "Znate li kako zovem te dve metastaze - Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić". Da li je Vučiću Šešelj uopšte u glavi? Da li o tome uopšte vodi računa?

JOVO BAKIĆ: Svakako vodi računa. Vučić je vrlo vešt političar, sigurno jedan od najopreznijih kod nas, ali ni Šešelja ne smemo potceniti. Zanimljivo je da jedan drugog ne potcenjuju. Šešelj bira reči kad hoće da uputi napad. Njemu je najveći problem medijska blokada koju je Vučić uveo prema svima koji imaju iole neku kritičku reč za vlast koju on oličava.

Reklame

Premijer je potpuno iskulirao uvredu o metastazi na Šešeljevoj jetri. Čak se zadržao u kliničkom okruženju i poželeo mu dobro zdravlje. Da li i tim gestom pokušava da kaže: "Je l' vidite koliko sam ja veliki čovek?"

To je stara politička taktika: kada ste jako moćni, političke protivnike doživljavate, u najboljem slučaju, kao komarce koji peckaju i ponekad stvore pomalo nelagode, ali to je to, ništa specijalno. U tom smislu, Slobodan Milišević je bio primer za ugled. On nikada nije odgovarao političkim protivnicima na uvrede. Opozicionari bi trebalo dobro da se zamisle na koji način će kritikovati vlast. Promišljena, hladna kritika se mnogo bolje prima među građanima nego ostrašćena, histerična uvreda ili kleveta. Aleksandar Vučić je to naučio, i on je političar koji, posle Zorana Đinđića, najviše uči.

Imamo posla sa vrlo moćnim čovekom.

On je sazreo kao političar, ubedljivo je najmoćniji. Trudi se da nijedan drugi političar nema iznad 10 odsto podrške. U tom cilju, on koristi razne tabloide i portale gde blati, ali ne lično. Isto je radio Milošević, ali preko državne televizije. Vućić koristi privatne medije za blaćenje. To rade ljudi iz vaše struke, kao sramota novinarske profesije. Njih Vučić instrumentalizuje i gubi potrebu da bilo koga sam vređa, to drugi rade za njega. Pri tome on može onako cinično da se distancira od napada jer, zaboga, radi se o privatnom vlasništvu nad sredstvima masovnog opštenja.

Reklame

Da li mislite da će Vučić, ako Hag bude tražio nazad Šešelja, a ovaj ne bude želeo sam da ode…

Kao što neće.

Da li će Vučić hitro uhapsiti tog čoveka? Čak i sam Šešelj kaže: "To bi bio paradoks, da me isporuče oni koji su bili moji najbliži saradnici i saučesnici u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti".

Posle povratka Šešelja u zemlju sledeće što bi Vučić najmanje želeo je da Tribunal izda direktivu da se on vrati nazad, jer bi morao da postupi po naređenju. To bi bilo vrlo teško, jer najveći deo pristalica Srpske napredne stranke čine nekadašnji radikali. Veliki broj njih misli pozitivno o Šešelju kao ličnosti. Stara ljubav zaborava nema, kako se kaže. Oni bi intimno bili slomljeni takvom odlukom, Vučiću možda ne bi oslabio rejting, ali bi u delu pristalica izgubio ugled kao nacionalni vođ.

Da li bi Šešelj, i pored uspešne medijske blokade, mogao ponovo da uneseu javni diskurs onu dozu primitivizma koji nas je ponižavao devedesetih?

Nesreća je što je svojom vrlo osebujnom prirodom jednom već zatrovao političku kulturu u Srbiji. Parlament je bez njega izgledao potpuno drugačije nego kad se on pojavio. Od tada imate razobručavanje primitivizma - neki poslanici koji su se do tada stideli da pokažu svoj primitivizam počeli su sasvim otvoreno da ga prikazuju, jer su videli da to nekim građanima može da bude čak i interesantno.

S te strane, on je možda najnegativnija pojava na političkoj sceni u Srbiji, ali treba reći da su njegovi glavni sekundanti bili današnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i tadašnji generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić. Kasnije, naročito posle 2008. oni su počeli svoju uobičajenu retoriku da podvode pod standarde civilizovanog ponašanja, bez užasnih uvreda, psovki, kletvi. Ali ne sme se zaboraviti šta su preko 10 godina radili…

Reklame

Marljivo.

Marljivo, to im je omiljena reč - radili su isto što i njihov učitelj Vojislav Šešelj. Odlična je stvar što to više ne rade. Da li će Šešelj ponovo imati uticaja u trovanju političke kulture, zavisi od toga da li će ući u Parlament na sledećim izborima, i koliko će prostora imati u medijima. U ovom trenutku, ovo drugo je jasno da neće imati. Pretpostavljam da će ući u Skupštinu, ali i prenosi mogu da se suzbijaju.

Mislite li da bi neko gledao takvu Skupštinu? Nekada smo je svi gledali.

Biće vrlo gledano. To je klasičan rijaliti u kom imate jednog čoveka koji se ne stidi ničega, koji može reći šta poželite, i to je za gomilu našeg sveta vrlo interesantno. Šešelj nije običan primitivac, to je i vrlo inteligentan čovek.

Opasna kombinacija.

Jeste. Vidite čoveka koji je intelektualno superioran, a nije mu problem da ikoga uvredi. Nedavno je u jednom intervjuu bez ikakvih problema jednog ministra nazvao kompletnim idiotom, a jednu političarku ćurkom. Pritom je zahtevao od novinara da se to ne briše. Ako znate da taj ministar potpuno zasluženo nije omiljen, Šešelj time dobija poene. Zapravo, jedan dobar deo građana misli to isto, i privatno ga tako i zove.

Na slavama i rođendanima.

Da. A vi vidite čoveka koji to javno kaže.

On je zvezda.

To je to, odmah vam se dopadne. To su opasne stvari u kojima se udružuju superiorna inteligencija i apsolutna bestidnost.

Da li bi Šešeljeva retorika, pa i prema susedima, mogla ponovo do kraja da radikalizuje odnose? Šešelj je čak pozvao na novo, svakako nasilno prekrajanje balkanskih granica izjavom: "Najbolja opcija bi bila da se cela Bosna priključi Srbiji."

Reklame

Ovde postoje strašno velike i nacionalne, ali i pojedinačne socijalne frustracije velikog broja ljudi. Oni se nepravično nazivaju "gubitnicima tranzicije" jer ispada da je u pitanju kockarska igra, i da sve zavisi od lične sposobnosti pojedinca, a u stvari se radi o strukturnim uslovljenostima, o nehumanoj logici koja važi u kapitalizmu - ako niste dovoljno dobri, baš nas briga, propadnite.

Ljudi koji tako grcaju mogu ponovo da se okrenu nacionalizmu?

Sigurno, posebno ako to nije puki nacionalizam, već kombinacija socijalne i nacionalne demagogije, a tu je Vojislav Šešelj šampion. I Vučić sam primenjuje nekakav banalizovan nacionalizam. U zemljama koje imaju toliko mnogo nacionalno frustriranih i socijalno poniženih vrlo je teško kanalisati nacionalizam. Zato demagozi kakav je Šešelj mogu da privlače svet koji jedini izvor dostojanstva ima u nacionalnom identitetu.

I samo tako mogu da se identifikuju.

Samo tako. On ne može da donese hleb u kuću, pa ga žena gleda ispod oka. U ovoj relativno patrijarhalnoj sredini muškarac je taj…

Koji će doneti jelena.

Jeste. On je tu da brine o porodici. U tim uslovima, da ne bi, izgubivši ljudsko dostojanstvo, potpuno poludeo, čovek se vraća nacionalnom identitetu. On u izmaštanom nacionalnom habitusu traži izvor ličnog dostojanstva jer ga u realnom životu nema.

Ako bi dobio prostor na televiziji, da li bi Šešelj nastavio sa gomilom parola?

Umeo je Šešelj vanredno dobro da nastupa na televizijama. Tokom prvih predsedničkih izbora, niko i nije znao za njega osim beogradskih intelektualaca koji su ga branili osamdesetih.

Reklame

Kao disidenta.

Da. Neposredno pred izbore on je bio zatvoren u Padinsku skelu. Posle ga puštaju, i on dolazi na televiziju. Tačno je da je imao kokardu na reveru, ali je govorio potpuno hladno, izuzetno razumno. Znam neke Hrvate koji su posle toga glasali za njega, jer su smatrali da je čovek ni kriv ni dužan oteran u zatvor, i da se radi o jednom savršeno pametnom i obrazovanom čoveku. On je tada bio solidno rangiran s obzirom da i nije učestvovao u kampanji.

I za kraj: ima li šanse da nam dođe 2015, 2016, 2017, 2018… Molim vas da fingirate odgovor jer ima mnogo nas koji smo zabrinuti.

One će doći, pitanje je koliko će biti nas koji će ih dočekati. Sledeća godina biće jedna od najtežih koju smo doživeli, za neke uporediva i sa 1993. Iako čujemo da će 2016. biti godina oporavka, mislim da je građani neće tako opažati. Za 2017, ekonomski stručnjaci kažu da se može očekivati rast od dva odsto, ali to se neće ostetiti u novčanicima. Kad Vučić s oduševljenjem anticipira 2017. kao godinu preporoda, biće to mali pomak u statističkom smislu, ali građani će biti toliko izmoždeni, neki i izgaledneli, da im to potpuno ništa neće značiti.

Vreme je da se vratim svojoj letargiji. Hvala vam na razgovoru.