Reagovanje Borisa Malagurskog na tekst "Ne komentarišite po internetu, sud će vam PPPresuditi"

Podržavam pravo svake mlade osobe na izražavanje svog mišljenja i duboko verujem da niko ne sme da bude meta govora mržnje i pretnji samo zato što se neko ne slaže sa nekim mišljenjem. Govor mržnje, pretnje i pozivi na linč su nešto što pripada periodu devedesetih godina prošlog veka i jedino retrogradne snage u Srbiji danas pokušavaju da ponovo stvore atmosferu nesigurnosti kod onih koji govore nešto izvan mejnstrima. Neki ljudi osuđuju govor mržnje, pretnje i pozive na linč kada su usmereni protiv njih i protiv osoba sa kojima se slažu, ali pravdaju govor mržnje, pretnje i pozive na linč kada su oni usmereni protiv ljudi sa kojima se ne slažu.

Stefan Veselinović je u tekstu "Ne komentarišite po internetu, sud će vam PPPresuditi" plasiranjem lažnih informacija stao na stranu ljudi koji su meni i mojoj verenici pretili fizičkim nasiljem, odnosno, da budem malo precizniji, pretili su mi da će mi "šipkama objasniti neke stvari po licu", da će mi "zatvoriti jedno ili oba oka na nekoliko dana", pretili seksualnim nasiljem i pozivali sve na internet forumu sa bolesnim nazivom Parapsihopatologija na naš linč - postavljajući naše fotografije, obaveštavajući članove foruma o našem kretanju, itd. Mogu da razumem da se nekome ne dopada i moj film "Pretpostavka pravde" u kojem sa korežiserkom filma analiziramo sudski slučaj povodom tragične smrti francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu. U tom filmu sam jasno osudio nasilje bilo koje vrste, te je film snimljen u želji da se ispitaju mnogi propusti na tom veoma ispolitizovanom suđenju (takvi tipovi emisija se vrte 24/7, recimo, na Investigation Discovery kanalu na kablovskoj), ali ne mogu da razumem to da nečija mržnja prema nekom delu ili stvaraocu može da ode do te granice da pretnjama pokušava da zastraši kreatore filma. Moja verenica i ja smo se osećali veoma uplašeno u periodu nakon što smo pročitali pretnje, koje su bile daleko eksplicitnije od bilo čega što sam ikada do tada pročitao (pretnje koje sam u prošlosti dobijao su, uglavnom, bili od ljudi kojima se nije dopao moj film o Kosovu i to su mahom bili albanski tinejdžeri koji žive u inostranstvu) i zato je poražavajuće za srpsko novinarstvo da neko ko sebe naziva novinarom poput g. Veselinovića pravda ozbiljne pretnje, pogotovo imajući u vidu da sada znamo da su pretnje izrekli akademski građani. Zar je to model „akademskog građanina" koji mediji danas promovišu? Umesto da na civilizovan način kritikuju dela iznesena u filmu sa čijom tezom se ne slažu - pozivaju na linč autora i prete metalnim šiplama i zatvaranjem očiju?

Sasvim je prihvatljivo, naravno, da se analiziraju navodni propusti i na suđenju vezano za pretnje koje su mi upućene. Međutim, za to je potrebno da se, pre svega, pitaju obe strane u postupku. Podsetiću, iako se korežiserka i ja nismo slagali sa presudom vezano za ubistvo Brisa Tatona, mi smo intervjuisali i portparola Republičkog javnog tužilaštva Tomu Zorića, kao i predsednicu Apelacionog suda Radmilu Dragičević-Dičić, a kontaktirali smo i advokata porodice Taton koji je odbio da da intervju. S druge strane, gospodin Veselinović je uzeo komentar jedino advokata odbrane, Ognjena Rašuoa, dok nije kontaktirao ni mene ni mog advokata za komentar. Da je to učinio, neke stvari bih mu pojasnio i možda ne bi sebe doveo u poziciju da piše neistinite podatke. Ipak, prema tonu teksta, reklo bi se da g. Veselinoviću nije bio cilj da dođe do istine, već je predodređeni stav želeo da potkrepi jednom stranom priče koja se uklapala u njegov stav, dodajući neistinite tvrdnje tamo gde su se pojavile rupe u njegovoj priči.

Naime, na početku članka je g. Veselinović napisao da sporne komentare na forumu niko nije mogao da vidi "ako nije član foruma." To je potpuno netačno, odeljak "Deponija", gde se nalazila diskusija pod naslovom "Boris Malagurski: Lik i delo", bio je otvoren za javnost - što je i advokat Rašuo priznao tokom sudskog postupka kada je utvrđeno da sam informaciju o tome da se vodi diskusija na tu temu na gore pomenutom forumu dobio od prijatelja i da sam mogao da pristupim toj stranici iako nisam bio član foruma, jer je bila otvorena za javnost. Mnogi od komentara koji su postavljani na forumu su počinjali sa "Borise, ako čitaš ovo…" i "Borise, želeo bih da ti poručim nešto…", tako da nema govora o tome da komentari nisu bili upućeni direktno meni. Ipak, advokat Rašuo iznosi suprotan stav u intervjuu za VICE i, bez ikakve provere, VICE to prenosi kao činjenicu. Dalje, g. Veselinović iznosi netačnu tvrdnju da, iako sam napravio dokumentarac o temi od javnog značaja kao što je srpsko pravosuđe - nisam osoba koja se bavi poslom od javnog značaja. Na sudu je advokat Rašuo pokušao da dokaže tu tvrdnju, ali je sud to oborio, jer nije potrebno da neko bude u određenoj medijskoj kući ili član nekog novinarskog udruženja da bi bio osoba koja se bavi poslom od javnog značaja. Upravo su freelance novinari često najbolji istraživački novinari koji se bave poslom od javnog značaja, što, nažalost, nikako ne bi moglo da se kaže i za g. Veselinovića nakon ovog sramnog članka. Zatim, pretnje se umanjuju time što se nazivaju "posrednim psovkama", što je degutantno, imajući u vidu citate pretnji kojih je g. Veselinović svestan.

Posebno je poražavajuće što tekst, od naslova do zaključka, pokušava da zastraši sve posetioce interneta. Čitaocima se govori da ne smeju nikog i ništa da kritikuju, jer će, u suprotnom, završiti u zatvoru. G. Veselinović u izlivu patetike govori da bi on, verovatno, „iz principa otišao u zatvor", iako niko od osuđenih u konkretnom sudskom postupku neće otići u zatvor, osim ako nastave sa pretnjama tokom sledeće tri godine. Koja je poruka g. Veselinovića? Da svako ima pravo da preti i poziva na linč? Kao neko ko ceni kritičku misao i aktivno se bori za slobodu interneta, meni je zaista jezivo pomisliti da sloboda za neke podrazumeva i slobodu da se organizuju putem interneta samo da bi zajedno pretili i pozivali na nečiji linč. To nije sloboda, to je manipulacija resursa koji su nam dati da unapredimo sebe i okolinu oko nas zarad propagiranja paranoje i mržnje. I sve dok se ovakav stil onlajn i tviteraškog „bunta" doživljava kao „kul" među mladima, gde je najpopularniji u društvu onaj sa najjačim pljuvačnim žlezdama, spreman i da posegne za pretnjama ili nasiljem da bi dokazao kako je „uticajan", naše društvo neće moći da napreduje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu