Svinje umeju da igraju video igre, otkrili naučnici

Četiri svinje su naučile da koriste džojstike kako bi igrale jednostavnu video igru - i neke od njih su bile sjajne u tome, što ukazuje na impresivnu inteligenciju koju poseduju svinje.
​Image: Eston Martz/ Pennsylvania State University
Image: Eston Martz/ Pennsylvania State University

Svinje su izuzetno pametne: mogu da koriste alatke, znaju kako rade ogledala i osetljive su na emocije svoji sadrugova.

Sada su naučnici potvrdili da svinje mogu da steknu još jedno umeće koje zahteva impresivne kognitivne kapacitete i spretnost: gejming.

Reklame

Četiri svinje su pokazale „izuzetnu” sposobnost da igraju igru pomoću džojstika, što ukazuje na njihovu „bihevijoralnu i kognitivnu fleksibilnost”, kako se navodi u studiji objavljenoj u časopispu Frontiers in Psychology.

Iako je igru prvobitno razvila NASA za testiranje majmuna, svinje su uspele da nauče kako da postignu većinu ciljeva u igri bez prednosti kao što su palčevi ili oštar vid.

„Mnogo je primera kada su svinje pokazale da su sposobne za prilično zanimljivo učenje“, kaže glavni autor studije Kendis Kruoni, profesor na Univerzitetu Purdju i direktor Centra za nauku o dobrobiti životinja Purdju. „Ali ova vrsta računarskog interfejsa bila je zaista drugačija.“

Dozvolite da vam predstavimo igrače: par jorkširskih svinja po imenu Hamlet i Omlet i dvojac mikro svinja sorte Panepinto po imenu Eboni i Ajvori. Svaka svinja je istrenirana u zatvorenom objektu na Državnom univerzitetu u Pensilvaniji da nauči da mrda džojstik njuškicom.

Pošto su savladale tu veštinu, svinje su počele da se igraju jednom dnevno u periodu od 12 nedelja. Hamlet i Omlet su u tom trenutku morali da se zaustave jer su „postali preveliki da bi stajali dovoljno dugo da završe sesije, a više nisu mogli ni da stanu u obor“ prema studiji, čiji je koautor Sara T. Bojsen, stručnjak za šimpanze sa Državnog univerziteta Ohajo.

Reklame

Prvi „nivo“ koji su svinje morale da prođu prikazivao je plavu ivicu koja je prolazila duž sve četiri strane ekrana smeštenog odmah iza džojstika. Cilj je bio da se pomoću džojstika pomeri kursor na ekranu tako da se preseče sa bilo kojim od četiri zida. Sledeći nivo je prikazivao granicu sa samo tri zida; svinje su ponovo imale zadatak da pogode jednu od te tri linije. Ako bi pogodile praznu stranu ekrana, to bi se računalo kao greška.

Igra je dalje postajala sve teža, prikazujući samo dva zida, a zatim jedan, nasumično generisan na različitim stranama ekrana. To je povećalo šanse da svinje naprave grešku pomeranjem kursora na deo ekrana bez rubova. Uprkos tome, sve svinje su i dalje imale dobre rezultate na izazovnim ciljevima u jednom zidu, pomerajući kursor u pravom smeru brzinom iznad slučajnih šansi.

Stvari su postale nezgodnije na sledećim nivoima, kada su zidne granice postale sve manje i čak počele da se pomeraju. Iako su neke svinje uspevale dobro da se nose sa sve manjim zidovima, pokretne mete su se pokazale kao previše za njihovu koordinaciju njuška-džojstik.

„Morate pomeriti kursor, ne samo da biste pogodili vrlo malu metu, već i pokretnu metu“, objašnjava Krouni. „To je spretnost. Naše svinje nikada nisu stigle dotle”.

255332_web.jpg

Kendis Kroni i jedna od Jorkširskih pokusnih svinja, Omlet. Foto: Eston Martz / Pennsylvania State University

S obzirom na to da je utvrđeno da su sve svinje dalekovide, a ovo je test namenjen spretnim životinjama kao što su majmuni ili pacovi, treba reći da je velika stvar da su svinjski gejmeri stigli dokle su stigli.

Reklame

Baš kao i ljudski gejmeri, svaka svinja je imala neku individualnu prednost za obavljanje zadataka; Ajvori se istakao kao najbolji đak, kako kaže Kroni, postavljajući rekord u pogađanju jednostrukih ciljeva u 76 posto slučajeva. U stvari, Eboni i Ajvori su čak umeli i dalje da se igraju godinu dana kasnije kada su se preselili sa Krouni u drugi objekat, nagoveštavajući sofisticirano dugoročno pamćenje.

„To je kao i svaka vrsta učenja: pstoje varijacije od pojedinca do pojedinca u smislu onoga što mogu da nauče, koliko brzo mogu da nauče, koliko dobro izvršavaju zadatke i koliko dosledno ih izvode“, primećuje Kroni. „To je zaista bilo zabavno videti. Osećala sam se kao u učionici. Jednostavno morate znati nešto o onima kojima predajete da biste iz njih izvukli najbolje.“

U tom smislu, studija je takođe otvorila prozor u društvene veze koje ove životinje uspostavljaju sa svojim trenerima i starateljima. Krouni je u ovim eksperimentima sa svinjama igrala obe uloge, a životinje su se oslanjale na njen podsticaj da ih motiviše da završe igre.

Na primer, svinje su obično nagrađivane automatskim dozatorom za poslastice kada su dobro igrale igru, ali kada se dozator polomio, Krouni kaže da su svinje „nastavile da daju tačne odgovore kad su ih nagrađivali samo verbalnim i taktilnim nagradama“, navodi se u studiji. Drugim rečima, lepe reči i maženje njihovih pouzdanih staratelja rezultirali su boljim ishodima u igri.

Reklame

Iako ovo otkriva vrlo simpatičnu stranu svinja, nedostatak je bio taj što su životinje nisu baš trudile ako Krouni nije lično bila tamo da ih bodri.

„Sećam se da sam jednom prilikom ušla kad sam imala hodajuću upalu pluća, jer se taj dan nešto trebalo dogoditi, a svinje prosto nisu htele da sarađuju“, rekla je. „I čim sam ušla, bilo je kao „,Uradićemo to sada’“

„Mislim da svako ko ima životinje sa kojima je čvrsto povezan može da razume takve stvari“, dodaje Krouni. „Do te mere, svinje se ne razlikuju od ostalih životinja sa kojima imamo jake društvene veze.“

Na kraju, nova studija dodaje obilje dokaza o sofisticiranoj inteligenciji svinja, koja je naučno zanimljiva i takođe ima etičke implikacije za njihov tretman, držanje i negu.

"Na kraju dana, mislim da je poruka sledeća: Nismo ni slutili da su svinje sposobne da dostignu čak i ovaj nivo konceptualnog učenja", kaže Krouni. „Ako mogu to da urade, šta bi onda sve drugo još mogle da nauče i reaguju na to, što ja možda ne bih uzela u obzir kao neko ko komunicira s njima ili radi sa njima?“

„To me primorava da budem malo pažljivija i malo svesnija uticaja koji imam na drugo osećajno biće“, zaključuje Krouni.