Japan se sprema da ponovo otvori nuklearke

U velikom preokretu, Japan planira povratak na nuklearnu energiju više od decenije nakon što je nuklearna kat

astrofa u Fukušimi narušila poverenje javnosti u bezbednost izvora energije bez ugljenika.

Premijer Fumio Kišida rekao je u sredu da će vlada razmotriti izgradnju novih nuklearnih elektrana usred rastućih troškova goriva i pritiska da se smanji emisija ugljenika. Japan je takođe planirao da ponovo pokrene više nuklearnih reaktora koji su obustavljeni nakon što je mamutski cunami preplavio nuklearnu elektranu Fukušima Daiči 2011. godine.

„Vlada će preuzeti vodeću ulogu u raznim merama za ponovno pokretanje naših nuklearnih elektrana“, rekao je Kišida na konferenciji.

Nakon nuklearnog akcidenta, Japan je većinu svojih reaktora isključio i okrenuo se uglju i drugim fosilnim gorivima kako bi nadoknadio manjak energije. Danas je u funkciji samo pet od 60 japanskih reaktora, a najveći deo energije dolazi iz inostranstva.

Ali rastuće cene goriva izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu i rastući pritisak da ispuni svoje ciljeve emisije ugljenika naveli su Kišidu da razmisli o povratku nuklearnoj energiji.

Pored izgradnje novih reaktora, Kišida je u sredu rekao da planira da ponovo pokrene do 17 nuklearnih elektrana do leta 2023.

Atomska energija sada obezbeđuje samo 4 procenta električne energije u zemlji, a udeo joj je bio oko 30 procenata pre 2011. Japanska vlada je 2014. postavila cilj da poveća taj broj na 20 do 22 procenta do 2030. godine, ali taj plan je naišao na odbijanje javnosti još uvek oprezne u pogledu posledica nuklearne katastrofe.

Ali raspoloženje javnosti prema nuklearnoj energiji oporavilo se od zatišja nakon katastrofe 2011. Po prvi put u više od 10 godina, ankete sprovedene u martu pokazuju da većina Japanaca podržava ponovno pokretanje reaktora.

Nedostatak snabdevanja električnom energijom u Japanu bolno se osetio ovog leta jer je neobično toplo vreme povećalo potražnju za električnom energijom. Da bi sprečila nestanak struje, vlada je pozvala stanovnike da štede energiju tako što ne koriste bespotrebno kućne aparate.

Nesreća u Fukušimi zadala je udarac nuklearnoj energiji širom sveta. Samo nekoliko meseci nakon pada, Nemačka je rekla da će ukinuti nuklearnu energiju do 2022. godine i zatvoriti većinu reaktora u zemlji. Nekoliko drugih evropskih zemalja ili je zaustavilo planove za nove elektrane ili zatvorilo postojeće reaktore.

Ali ukrajinski rat se pokazao kao preokret za nuklearnu energiju.

Nemačka, koja se u velikoj meri oslanjala na uvoz iz Rusije za svoju energiju, suočava se sa krizom goriva i sada razmatra odlaganje zatvaranja nuklearnih elektrana. U aprilu je američki predsednik Džo Bajden pokrenuo kreditni program od 6 milijardi dolara za pomoć nuklearnim elektranama koje su u opasnosti od zatvaranja. U Aziji, novoizabrani lideri Filipina i Južne Koreje takođe su se zalagali za ponovno pokretanje ili izgradnju novih nuklearnih elektrana kako bi ublažili nestašice struje.

Japan se nada da će mu nuklearna energija pomoći da postigne svoj cilj ograničenja emisija do 2050. godine, makar prema planovima koji su predstavnici ove zemlje izneli na Konferenciji UN o klimatskim promenama prošle jeseni. Na sastanku u sredu, Kišida je rekao zvaničnicima da želi "konkretne zaključke" do kraja ove godine o tome kako se postrojenja mogu ponovo pokrenuti, objavio je japanski list Asahi Šimbun.

Japan se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, od kojih više od 90 odsto dolazi iz četiri zemlje Bliskog istoka. Ugalj i tečni prirodni gas čine po 25 odsto japanske energetske mešavine.