Italijanska desničarka Đorđa Meloni je zaluđenica za "Gospodara prstenova"

Članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Italijani su nedavno izabrali krajnje desničarsku, neo-fašističku stranku Braća Italije na čelo svoje buduće vlade. Njenharizmatični vođa, Đorđa Meloni, je mlada političarka koji priča poznate priče konzervativnog pokreta, često se inspirišući iz prilično neočekivanih izvora. Jedan od autora koje ona voli da citira – mnogo – nije niko drugi do pisac epske fantastike DŽ. R. R. Tolkien, koji je napisao sagu o Gospodaru prstenova između 1937. i 1949. godine.

Njena fascinacija ovim knjigama može zvučati bizarno, ali Tolkin je ikona italijanske krajnje desnice poslednjih 50 godina. Sve je počelo 70-ih godina, objavljivanjem prevoda Gospodara prstenova na italijanski. Predgovor ovom prvom izdanju napisao je Elemire Cola, stručnjak za istoriju religije i ezoterizma i filozof od velikog uticaja unutar italijanske desnice.

Prema Coli, roman treba shvatiti kao odu tradiciji, hrišćanstvu i vrlini. Ovo tumačenje je naizgled potvrdio i sam Tolkin, koji je svoju knjigu opisao kao „u osnovi religiozno i katoličko delo“ u pismu jezuitskom svešteniku i bliskom prijatelju Robertu Mareju. Prema ovom tumačenju, Frodo bi se mogao posmatrati kao figura nalik Hristu čija mu krajnja čistota duše omogućava da se žrtvuje kako bi uništio krajnje zlo (AKA prsten) za dobro čovečanstva.

Dolazak knjige u Italiju poklopio se sa dubokom krizom identiteta u krugovima krajnje desnice u zemlji. Italijanski omladinski front, ekstremno desničarski omladinski pokret, sve se više udaljavao od svoje pridružene stranke, Italijanskog socijalnog pokreta (MSI), koji su 1946. osnovali veterani fašističkog režima. Mnogi od njih su se borili da se integrišu u italijanski postfašistički politički sistem, a omladinski ogranak pokreta nije se u potpunosti identifikovao sa idealima i simbolima stare škole.

Mnogima u Omladinskom frontu svet koji je zamislio Tolkin ponudio je priliku da ponovo artikulišu svoj politički identitet oko vrednosti vrline i antimodernosti koje su toliko prisutne u njegovom univerzumu. Priča o skromnim hobitima i njihovim dobrim saveznicima koji štite svoju idiličnu domovinu od hordi osvajača orka usvojena je kao metafora za borbu protiv masovne imigracije.

Italijanski omladinski front je 1977. čak organizovao svoj prvi Hobit kamp, dvodnevni festival na kome su se simpatizeri krajnje desnice iz cele Italije okupljali da pevaju pesme i raspravljaju o idejama.

Jedan od bendova koji su svirali u kampu bio je La Compagnia dell’Anello („Družina prstena“), omiljen u ekstremističkim krugovima; njihova pesma „Il Domani Appartiene a Noi” („Sutra pripada nama”) kasnije je postala himna Omladinskog fronta. Veruje se da je pesma inspirisala scenu iz filma Kabare, gde član Hitlerjugenda izvodi pesmu sličnog naslova „Sutra pripada meni“.

Meloni je napravila svoje prve političke korake u ovom kulturnom kontekstu, provodeći veći deo svoje rane karijere uzdižući se kroz redove omladinskog krila Nacionalne alijanse, naslednice MSI. Oduvek veliki obožavalac fantazije, Meloni je ponekad pominjala sagu o Gospodaru prstenova tokom svoje političke karijere, čak je nazivala „našom Biblijom“ u intervjuu iz 2002. godine.

Godine 2008, kada je bila ministar omladine, profilisala se u jednom italijanskom časopisu gde je pozirala na fotografiji pored statue Gandalfa koji jaše konja. U noći italijanskih izbora, kada je njena pobeda postala jasna skoro od samog početka, njena sestra Arijana je na Fejsbuku objavila pismo u kome koje je bilo puno citata iz Tolkinovih dela.

Ali Melonina javna fascinacija Tolkinovim radom je razumljivo podelila fanove. Za Andreu Masimija, 25-godišnjeg studenta iz Rima i dugogodišnjeg obožavatelja Tolkina, upotreba Gospodara prstenova od strane italijanske desnice za političke poruke predstavlja oblik kulturnog prisvajanja. „Naravno, Tolkin je bio katolik“, kaže on, „ali nikada, nikada nije želeo politiku u svojim knjigama. On to više puta precizira u svojim pismima.”

Masimi veruje da italijanska desnica „učitava ono što želi da pročita“ u priču, pogrešno tumačeći borbu hobita kao misiju očuvanja tradicije protiv napredovanja promena. „To je veoma površno čitanje“, dodaje on.

Tolkin, koji je napisao knjigu u vreme vrhunca nacizma i fašizma, javno se distancirao od antisemitizma. Takođe je odbio da objavi „Hobita” na nemačkom nakon što je od njega u to vreme zatraženo da dokaže da je arijevskog porekla – ipak njegov svet fantazije ima mnogih različitih rasa, podeljenih u različite uloge i društva, samo na osnovu biologije.

Filmovi koji su doveli „Gospodara prstenova” do neviđenih nivoa popularnosti takođe su kritikovani zbog toga što su u velikoj meri oslanjali na bele glumce i što nemaju nijednog glavnog junaka boje. Novoobjavljena Amazonova serija “Prstenovi moći” takođe je izazvala kontroverzu jer su se crni likovi po prvi put pojavili u priči.

Davide Aneda, 21, iz Kaljarija na Sardiniji, pripada militantnom krilu u Melonine stranke. I kao i Meloni, on takođe smatra da je saga o „Gospodaru prstenova” više od obične fantazisjke priče. „Verujem da mi je jednostavno suđeno da moralne vrednosti izrečene u tim knjigama učinim svojima“, kaže on. „Te vrednosti su mi u krvi."

Aneda odbacuje ideju da se Tolkenova priča zloupotrebljava kao propaganda, jer smatra da je britanski pisac „jedan od mnogih temeljnih stubova desničarskog mišljenja“. Za njega, „Gospodar prstenova“ govori o nesebičnoj borbi za odbranu teritorije i njenog stanovništva. „Ovo je stub desničarske političke militantnosti“, kaže on, „stavljajući se na raspolaganje, posvećujući svoje vreme i novac od detinjstva, ostavljajući po strani bilo koji lični interes da biste ostvarili interese zajednice“.

Alis Blangero, 30, pisac govora iz Milana, došla je do Tolkina preko Harija Potera. „Činjenica da se Đorđa Meloni poistovećuje sa hobitima je prilično interesantna“, rekla je. „Ne razumem kakve veze s njom imaju ova veoma tiha stvorenja – koja puše travu, pričaju narodne priče i nemaju problema da sarađuju sa onima koji misle drugačije od njih”.

Blangero veruje da je pogrešno tražiti političku vezu između Tolkinovog sveta i krajnje desnice, posebno zato što autor nije tu da sam razjasni svoje stavove o trenutnoj političkoj klimi. „Fantazija stvara paralelne svetove u kojima se lakše nalazimo nego u stvarnom životu“, tvrdi ona. „Često osećamo da te priče govore o nama na bilo koji način na koji projektujemo na njih. Realnost je da to jednostavno nije autorova namera."

Nikolas Đentile, 38-godišnji poslastičar iz Kjetija u centralnoj Italiji, veliki je obožavalac sage od 2000. godine, kada je najavljen izlazak prvog filma. Nakon što je organizovao više događaja na temu „Gospodara prstenova”, kupio je komad zemlje u svom rodnom regionu Abruko gde konstruiše stvarnu verziju Okruga, gde će biti hobitski domovi, autentičnan izbor hrana i sve to skupa.

„U Italiji 1970-ih, desnica je tvrdila da je žanr fantastike njen, dok se levica klonila toga jer su ga smatrali nečim za decu“, kaže on. „Ova zaljubljenost desnice verovatno proizilazi iz činjenice da se Tolkin poziva na mnoge romantične ideale, heroje i mitološku prošlost”.

Kao što je Gentile primetio, zanimljiva stvar je da je saga takođe postala hit među hipijima i miroljubivim osobenjacima. „Realnost je da jednostavno ne možete kooptirati Tolkina za politički govor“, rekao je on. „Njegove priče su univerzalne. Tolkin je za sve.”