Ne želim više da izlazim u zezanje. Da li sam depresivan ili prosto starim?

Ask VICE je serijal u kome čitaoci traže od VICE-a da reši njihove probleme, od neuzvraćene ljubavi do dosadnih cimera. Danas se nadamo da ćemo pomoći čitaocu koji se bori sa novim odnosom prema noćnom životu.

Poštovani VICE,

Blam me je kakav problem imam. Otkako je pandemija počela, teško mi je da ostanem budan do kasno.

Šta se dešava sa mnom? Izlazio sam najmanje jednom nedeljno od 16. godine, pa sve do pre dve godine. Počinjao bih u pabu, prešao bih u klub i nakon nekoliko sati plesanja, još uvek bih imao dovoljno energije da razgovaram sa ljudima dok ne izađe sunce.

Ovih dana završavam do 23 sata, bez obzira koliko je žurka zabavna ili koliko pijem. Neke noći vikenda ne mogu ni sebe da motivišem da uopšte izađem iz kuće. Prelistavam svoj Instagram feed i vidim svoje prijatelje kako se zabavljaju pre nego što zaspim na kauču. Zabavne stvari se konačno ponovo dešavaju, ali ja sam postao najdosadnija kućna buba.

Ponekad se bojim da je moj cirkadijalni ritam potpuno isključen, drugi put se pitam da li sam depresivan. Ove godine sam napunio 31, ali to ne može biti to, zar ne?

Sve najbolje,

V.

Zdravo V,

Nije neuobičajeno da imaš problema sa ponovnim pokretanjem posle dve godine pandemije - a to ne mora da ima veze sa tvojim godinama. Da, imaš 30 godina, ali to ne znači da si iznenada izgubio sposobnost da ostaneš budan do kasno.

Postoji mnogo razloga koji mogu objasniti umor i pretvoriti te u dosadnu kućnu bubu, kako kažeš. Istraživanja pokazuju da je pandemija ozbiljno uticala na naše mentalno zdravlje. Studije takođe kažu da smo se mnogo manje kretali u poslednje dve godine, što je negativno uticalo na naša tela.

„Mnogi ljudi se trenutno osećaju iscrpljeno“, kaže psiholog iz Amsterdama Žan-Pjer van de Ven. „U skorije vreme jednostavno niste radili toliko, pa su se vaši obrasci ponašanja promenili. Sve ovo može uticati na vaš nivo energije."

Prema Van de Venu, važno je prvo utvrditi da li je tvoj umor fizički ili mentalni. „Podstičem vas da odete kod doktora kako biste isključili bilo kakve fizičke uzroke“, kaže on. Van de Ven pominje dugi COVID kao mogući fizički uzrok iscrpljenosti. Jedna studija Univerziteta u Bergenu pokazala je da je 52 odsto ljudi starosti od 16 do 30 godina i dalje imalo simptome šest meseci nakon što su se zarazili, uključujući hronični umor, dok su druge studije koje su koristile različite metode pronašle potpuno različite rezultate u rasponu od 5 do 50 odsto.

Kada isključite te faktore, možete se zapitati kako ste se psihički osećali. „Mnogi ljudi su patili od hroničnog stresa [tokom pandemije], jer su se plašili da ne dobiju COVID, na primer“, kaže Van de Ven. „Vaš život se potpuno promenio za veoma kratko vreme: manje društvenih interakcija, možda manje novca jer niste radili toliko, ili ste možda čak izgubili posao”.

Prema Van de Venu, mnogi ljudi se bore sa posledicama „sagorevanja“: fizičkim simptomima koji se manifestuju nakon dužeg perioda dosade i potstimulacije. Možete uporediti simptome iscrpljenosti sa simptomima izgaranja: nemate energije, osećate se veoma brzo umorno, čak možete da doživite glavobolje i imate problema sa spavanjem. „Ako ste patili od dosade, ponekad može biti teško da se ponovo pokrenete i počnete da radite zabavne stvari“, objašnjava on. „Baš kao nakon sagorevanja, potrebno je vreme da se ponovo naviknete na spoljašnje stimuluse.

Takođe ne škodi razgovarati sa terapeutom o ovome. „Ne morate da patite od ozbiljnih mentalnih problema da biste potražili terapeuta. Takođe možete otići i razgovarati o stvarima zbog kojih se osećate nesigurno“, dodaje Van de Ven.

Ovaj savet svakako važi jer se pitaš da li si depresivan ili ne. Podsećanja radi, Van de Ven kaže da možda patiš od depresije ako se osećaš loše više od dve nedelje i više ti se ne da da radiš stvari u kojima si nekada uživao. Povrh toga, poremećaji spavanja, fluktuacija telesne težine, pesimistično gledanje na budućnost ili samoubilačke misli mogu biti simptomi depresije.

Van de Ven vidi sve veći broj mladih ljudi sa egzogenom depresijom – depresijom izazvanom spoljnim stresorima. „Osećaju se jako loše jer su izgubili posao ili je njihova veza prekinuta, na primer,“ objašnjava on. Van de Ven kaže da mu na osnovu tvog pisma situacija ne deluje zabrinjavajuće, ali to ne znači da ne treba da preduzmeš nešto ako se ne osećaš dobro zbog toga što ti se događa.

Međutim, postoji i mogućnost da ono što opisuješ kao „stara dobra vremena“ ipak nisu bila tako dobra. Da li si tada redovno koristio drogu i alkohol? Toje mogao biti „odgovor na nešto zbog čega se osećaš loše, kao što je loša veza ili problem na poslu“, sugeriše Van de Ven.

Činjenica da više ne osećaš potrebu da izlaziš toliko može zapravo značiti da se sada osećate bolje nego ranije. Takođe, reakcija vašeg tela na ove stimulante se možda promenila. „Ako koristiš alkohol i droge na nedeljnoj bazi duže vreme, možete iscrpiti svoje telo“, kaže Van de Ven.

Na kraju, produžene večeri na kauču definitivno mogu imati neke veze sa tvojim godinama, ali ne na način oko koga se plašiš. Možda su te godine pandemije navele da shvatiš koliko divne subotnje večeri kod kuće mogu biti, ili možda uživaš u slobodnom vikendu umesto što pola nedelje provedeš mamuran na toaletu.

To je veliki pomak, i ako uporediš svoj život sa onim kakav je bio nekada, možda ćeš se osećati malo starim. Ali izbor drugačijeg načina da provedeš vikend ne znači da su tvoji dani mladosti zauvek nestali. Mnogi mladi ljudi ne uživaju u klubovima, a mnogi stariji ostaju zalepljeni za šank do fajronta. Na tebi je da skapiraš šta ti donosi radost.