U Kini ostaje na snazi politika nulte tolerancije na kovid

Kina ne planira da u skorije vreme ukine striktne mere za suzbijanje kovida.

Peking je poslao jasan signal da njegova politika nulte COVID-19 tolerancije neće biti promenjena. Tri dana zaredom, Pipls dejli, zvanični list Komunističke partije Kine, objavljuje članke u kojima objašnajva potrebu za strogim ograničenjima za zaštitu od novih sojeva koronavirusa.

Nije moguće dobiti bitku protiv COVID-a tako što ćete „se praviti mrtvi“, piše list u sredu, navodeći frazu koja znači ne raditi ništa. „Opuštanje prevencije i kontrole virusa neizbežno će povećati rizik od infekcije među ranjivim ljudima“, navodi se u komentaru u utorak. List je u ponedeljak tu politiku opisao kao „naučnu i efikasnu” i pozvao na strpljenje.

Kina sledi pristup nulte tolerancije koji nastoji da suzbije bilo kakvu epidemiju tako što će čitave okruge, pa čak i gradove staviti pod karantin, i izolovati pozitivne slučajeve u centralizovani karantin. U novinama su u suštini ponovili isti argument da je takva politika neophodna da bi se broj smrtnih slučajeva održao na niskom nivou. Ali oni su došli uoči osetljivog političkog sastanka CK KP Kine koji počinje u nedelju i time uništili nade da bi zemlja konačno mogla da ublaži ograničenja.

„To je šamar onima koji očekuju skori i značajni zaokret politike nakon 20. kongresa Partije“, napisao je Jandžong Huang, viši saradnik za globalno zdravlje u Savetu za spoljne odnose.

Kontrola kovida u Kini je pojačana pred važan partijski kongres. Šangaj je u ponedeljak naložio masovno testiranje najmanje dva puta nedeljno i vratio veći broj okruga u blokadu nakon manjeg skoka broja obolelih . Severozapadni grad Sjan zatvorio je škole i javne prostore ove nedelje, nakon što je prijavio dvocifrene broj obolelih.

Kinaje prijavila oko 2.000 novih slučajeva svakog dana ove nedelje, što je malo po globalnim standardima. Ali od ponedeljka, Kina je stavila 36 gradova pod različite stepene zatvaranja ili kontrole, što je pogodilo oko 197 miliona ljudi, kako javlja japanska investiciona banka Nomura.

Mere su uzdrmale privredu zemlje i podstakle nezadovoljstvo javnosti. Prošlog meseca, 27 ljudi je poginulo nakon što se autobus koji je prevozio stanovnike u centralizovani karantin srušio u jugozapadnoj Kini, stavljajući u središte pažnje cenu ovakve politike. U skorije vreme, u tehnološkom centru u Šenženu i aerodromu Kšišuangbana u jugozapadnoj Kini, brza zatvaranja izazvala su retke proteste, gde su se stanovnici sukobili sa službenicima obezbeđenja.

Bez obzira na to, pozivi na prekid mera su uglavnom ostali bez pažnje, a komentari koji kritikuju politiku su cenzurisani na internetu, uključujući i primedbe šefa SZO, koji je ranije ove godine ovu politiku nazvao neodrživom.

Peking je i dalje zabrinut da bi sa svojom velikom populacijom nevakcinisanih starijih osoba, smrtni slučajevi COVID-a mogli porasti ako ukine ograničenja. U međuvremenu, domaće mRNA vakcine su još uvek u kliničkim ispitivanjima, a pregovori o uvozu stranih vakcina su propali.

Pošto je partijski kongres ozvaničio očekivani treći mandat kineskog predsednika Si Đinpinga, svi ukazuje na to da bi njegova politika po pitanju kovida takođe mogla da ostane na neodređeno vreme.