Kako je biti profesionalna rvačica

Čelsi Grin, poznatija kao Loren Van Nes, profesionalno se bavi rvanjem pod patronažom Impact Wrestling. Kada je ova dvadesetšestogodišnja žena otkrila da se u blizini njenog doma u Kalgariju nudi rvački trening, napustila je studije kineziologije i odala se sportu. Nastupala je za Raw, WWE Tough Enough VI, a debitovala je i na filmu – Chokeslam izlazi ovog meseca. Obratili smo joj se da saznamo kako je to kada voliš da te mrze, i kako izbeći uništenje tela (ako ti je posao da dobijaš patine).

VICE: Kako si počela sa rvanjem?
Čelsi Grin: Bavila sam se fitnesom i raznim sportovima dok sam odrastala, ali ne i rvanjem. Nisam znala ništa o rvanju. Živela sam u Kalgariju, a tuda je prolazilo mnogo starih WWE, WWF, i WCW zvezda – što poslom što zbog treninga. Tamo me je nekako uvukla sva ta priča o rvanju, pobudila mi radoznalost.

Jedne večeri za kompjuterom, slučajno sam naišla na Raw ženski meč. Pomislila sam „pa ovo bih mogla i ja", i dok trepneš bila sam rvačica. Pozvala sam [kanadskog rvača] Lansa Storma i počela sa treningom sledeće nedelje, odmah sam se navukla.

Kako si razvila svoj scenski lik pod imenom Loren Van Nes?

Rekli su mi, ako glumiš negativca moraš da nađeš kod sebe osobinu koju ljudi mrze. Možda ih nervira tvoj glas, bilo kakva sitnica. Sa druge strane, ako igraš pozitivca, moraš da nateraš masu da navija za tebe, da se praviš da si autsajder.

U ringu sam otkrila da ljude užasno nervira to što vodim računa o svom izgledu, redovno treniram, nosim nadogradnju kose, šminkam se. Smeta im što sam tako ženstvena. Rekla sam sebi OK, sad ćeš to da odvrneš na 11, da polude kad te vide i čuju. Tako da stalno pričam o svom izgledu, o tome kako sam obučena ja a kako protivnice, to ih izluđuje.

Tokom karijere lik ti se razvija, evoluira. Počela sam sa jednom idejom, a sad sam kao alava bogata naslednica, tatina ćerka. Impact mi sad traži da se kao venčam ali da me mladoženja ostavi u poslednji čas, da budem odbačena mlada.

Kako ti prođe jedan dan na poslu?
Posao mi je na sve strane, ne postoji dnevna rutina. Ima samo par konstantnih tačaka. Idem u teretanu minimum šest puta nedeljno, zdravo se hranim, treniram u ringu kad god stignem. Ali stalno negde putujem, bude po par letova nedeljno, stalno sam u žurbi.

Kakve su ostale rvačice, družite li se?
Pa da, to je kao nekakvo sestrinstvo, čuvamo jedna drugoj leđa, brinemo se. Iako se međusobno takmičimo, ujedno i sarađujemo i podržavamo se. Moraš da veruješ devojci sa kojom ulaziš u ring. Mnogo nas se druži, ja sam dobra sa negde 90% njih. Mogu u svako doba dana i noći da se oslonim na njih, šta god da mi treba.

Negde je to kao u normalnom poslu, ima ljudi sa kojima si u svađi, ima sukoba mišljenja, ali u ringu uvek moraš da brineš o protivnici i paziš da je ne povrediš previše. Znam da to zvuči glupo, jer nam je posao da se tučemo.

To je sve režirano?

Ima tu kontakta. Ljudi pitaju „jel to sve laž i prevara?" E pa nije laž i prevara. Stvarno bacamo jedna drugu, padnemo na glavu, na vrat, primamo udarce. Jedino što se unapred zna je konačni ishod. Sve ostalo je slobodna improvizacija.

Šta ti kaže porodica?
Kad sam došla kući u Viktoriju za Božić, rekla sam im „Počinjem sa treningom, biću profesionalna rvačica." Studirala sam kineziologiju, tako da ih je to iznenadilo. Izrazi na licu… zaprepašćeni. Jedno vreme su se sprdali sa tim, ali kad su videli da sam ozbiljna, da se trudim i uspevam, stičem slavu, tek onda su prihvatili da je to stvaran posao. Bilo im je smešno i tada, ali podržavaju me. Moja mama i baka dođu nekad da me gledaju.

Gledajte film Moj sport: Rvanje

Šta te je privuklo ovom sportu?
Volim celu predstavu, ali i fizički izazov. Volim da uđem u ring i da učim nove poteze. Volim i da privlačim pažnju, da nastupam pred publikom – gluma, šminka, kostimi. Obožavam sve to.

Sa sportske strane, zaista je naporno. Ima dana kad jeda ustanem iz kreveta, pitam se „Bože, zar stvarno moram ovo sebi da radim?" Namera mi je da telo ostane u istom stanju kad završim sa rvanjem, da se zaštitim što bolje mogu. Imam još dosta vremena.

Tvoj omiljeni potez?
Verovatno drop kik sa konopca. Dosta je fizički teško, baciš se pa tresneš celim telom. Ume da boli, ali kad čujem reakciju publike odmah mi je lakše.

Kako izbegavaš povrede?
Uče nas raznim metodama, kako se pravilno prizemljiti, kako pasti, kako paziti na protivnicu. Ali šta god da koristiš, koliko god uvukla bradu da zaštitiš vrat, ipak padneš na leđa kad te neko baci. Ograničen je broj puta koliko padova telo može da izdrži.

Moraš pametno da se boriš. Ima ljudi koji rade rizične manevre, ali oni retko izdrže dugo u ringu.

Koliko traje prosečna karijera?
To varira. Kod žena, rekla bih sedam godina profesionalno. I to je mnogo, možda je pet bliže proseku. Kod muškaraca je duže, oni imaju više mase. Žene su donekle krhke, nema mišića da ublaži svaki pad. Zato se i više čuvamo..

Ako zatrudniš, moraš na pauzu?
Jeste. Ali Impact ima dosta mama u rotaciji, one su se sve vratile posle porođaja, što je fantastično. Ne znam kako im polazi za rukom, ali bolje se snalaze nego mi koje nismo rađale. Neverovatno je to.

Koliko se industrija izmenila sa vremenom?

Pre tri godine su navijači stvarno zavoleli žensko rvanje. Žene su već tada radile razne fantastične stvari, ali nije postojao interes koji danas postoji. Poslednjih godina desila se Diva revolucija, sve nas više primećuju, održavamo svoje turnire i sve vrste mečeva – to nam ranije nisu dozvoljavali. Nikad više publike nije gledalo žensko rvanje, to je upravo ono što nam treba, ta mejnstrim pažnja.

Sad postoji rijaliti šou Total Divas koji prati žene u ovoj industriji. Mnoge devojčice to gledaju i sigurno pomisle: To mi nikad nije palo na pamet. Nisam znala da su rvačice u stvari kul i jake i lepe, nikad ranije nisam videla tu stranu.

Najveća zabluda u vezi sa sportom?
Mnogi me pitaju „Kakva si ti to rvačica, nisi krupna i nabildovana kao Čajna". Neki čak misle da se mi u stvari ne borimo, samo privlačimo publiku za muške mečeve.

Šta najviše voliš u vezi sa sportom?
Da komuniciram sa navijačima, bilo da su im utisci pozitivni ili negativni. Fantastični su ljudi, gde god da odem uvek imam puno podrške, čak i od onih koji me „mrze" jer su zadovoljni kako radim svoj deo posla. Divno je kad vidim sve te male dečake i devojčice kako prilaze i kao da me obožavaju. Zato se i bavim ovim poslom, radi zabave.