Da li je "Ostin Pauers" zapravo sranje?

U rubrici Da li je sranje? detaljno analiziramo popkulturne artefakte koji su nekad bili obožavani, nepravedno omraženi ili sasvim zaboravljeni, otvarajući neke stare, zapostavljene teme.

Franšiza Ostin Pauers trajala je pet godina tokom kojih je iznedrila tri filma, krenuvši pre 20 godina sa Ostin Pauers: Međunarodni čovek misterije iz 1997. godine. Sledio je Ostin Pauers 2: Špijun koji me je kresnuo iz 1999. godine i Ostin Pauers 3: Zlatni ud iz 2002. godine — filmovi koji su sve skupa na blagajnama zaradili skoro 600 miliona dolara i pretvorili Majersa, već proslavljeno ime iz ergele Subotom uveče uživo sa skečevima i filmovima o Vejnovom svetu, u planetarno poznato ime.

Međunarodni čovek misterije bio je zasnovan na formuli koje su se držali tokom čitavog serijala: britanski špijun s naglašenim libidom Pauers (Majk Majers) udružuje se sa nekom prelepom ženom (Elizabet Harli; Heder Grejem; Bijonse) da bi osujetio najnovije planove doktora Zlog (takođe Majk Majers). Serijal nam je podario brojne upečatljive pop kulturne likove kao što su "Alota Fadžajna", "Fet Bastard", "Rendom Task" i "Mini-Mi." U prvom filmu bilo je i mnogih neočekivanih gostovanja slavnih ličnosti (trend koji će se nastaviti i tokom čitavih serijala), velikih zvezda kao što su Tom Arnold, Keri Fišer i Bart Bakarak, pa sve do gomile sporednih glumaca koja možda pamtite iz devedesetih, kao što su Lari Tomas ( Soup Nazi) i Sindi Margolis.

Kada pogledate prvi deo danas, videćete zašto su mnogi fazoni ove franšize funkcionisali u ono vreme. Za početak, Majers je naizgled bio na svom vrhuncu, a serijal o Pauersu mu je pružio veći arsenal igračaka za zezanciju. To je jedan veseo, živahan film — uvodna sekvenca prikazuje Ostina Pauersa kako pleše sa lokalnim Britancima , a potom ga, u fazonu Bitlsa, ulicama juri buljuk žena.

Umnogome baš kao i sam Pauers, Majers izgleda da uspeva da pobudi nešto u ljudima oko sebe, tako da se film poigrava sa tom harizmom lika i glumca izvan lika. Delom je zbog toga slogan o "Čoveku misterije" toliko urnebesan: Majers i Pauers ne ostavljaju mnogo šta da se provali o bilo čemu u tim filmovima — fore su nezrele, pogane i ponekad imbecilne, a konstantno razbijaju bilo kakvu "odraslu" tenziju neprimerenim i preteranim telesnim šalama. To je konstantna i neobična tema za film čiji glavni lik ima tako nepokolebljiv, nezajažljiv seksualni apetit, pošto je svaki trenutak potencijalne intimnosti između Ostina i njegovih žena konstantno miniran adolescentskim šegačenjem. Zbog te razigrane dinamike je i seksualna politika Međunarodnog čoveka misterije utoliko bizarnija.

Njegove scene sa Kensingtonovom u tumačenju Harlijeve jednako su iščašene: njihove seksualne eskapade prekida Pauersovo ponašanje koje ubija svako romantično raspoloženje; naglašene pinapovske poze na rotirajućem krevetu u džambo džetu; kasnije, svega nekoliko trenutaka nakon što bukvalno uskoči u krevet Kensingtonove, pretvara se da je zatočen u zamišljenoj kori od oraha veličine čoveka. Kad sve bude gotovo, Kensingtonova pada u san, opijena šampanjcem. Pred kraj filma, Pauers se bori protiv Fembota, prelepih plavuša u donjem rublju koje treba da ga zavedu i ubiju. Golicljiv i stidljiv u krevetu, Pauers uspeva da povrati samopouzdanje tek kad se ponovo nađe na nogama, uništivši Fembote nizom seksualno provokativnih pokreta.

Na neki način Pauers se tako namerno razlikuje od svog ekvivalenta Džejmsa Bonda. Bond bi i kresnuo i (po potrebi) ubio svaku ženu, uvek preferirajući neku vrstu taktilnog prekidača za intimnost koji Pauers ne poseduje. To je još jedan aspekt u kojoj činjenice i fikcija počinju neobično da se prepliću. U profilu časopisa Rolling Stone o Majersu iz 1999. godine, Kristen Džonston je ispričala sledeću anegdotu o komičaru i njegovoj intimnosti:

"Džej Rouč je morao da joj kaže da ne hvata Majersa za dupe tako eksplicitno. Džonstonova se, u crnom donjem rublju, pobunila: "To je previše? Pa ja sam praktično gola, a pipkanje njegovog dupeta je previše?" Tada se Majers ubacio. "Jeste", rekao je on, "previše je."

"Da li te palim, bejbi?" i "To, bejbi, to!" bile su seksualno pozitivne uzrečice koje je serijal učinio popularnim, a obe pokazuju da Pauersu lakše pada igra reči nego predigra. One istovremeno i daruju mračniji, zastareliji ton Pauersovom liku: baš kao i Pauersovo ponašanje prema ženama tokom čitave franšize, ove fraze predstavljale su neku vrstu osećanja privilegije i siledžijstva. Franšiza je oduvek odavala utisak "od muškaraca za muškarce", a njegovi susreti sa triom ženskih kompanjona i ženskih saradnika doktora Zlog nose atmosferu seksualne privilegije koja danas deluje agresivno umesto šaljivo.

Priča je bila da Pauers ne može da se "kontroliše" u prisustvu prelepih žena; njegova žvaka, pipkanja i neprikrivene dvosmislenosti u najbanalnijim okruženjima ugrožavale su sve definicije pristojnosti za svakoga sem za samog Ostina. Serijal je konstantno koristio i manje "konvencionalne atraktivne" žene kao poentu humora u filmovima, sa likovima kao što su Frau Farbisina i majkom Bazila Ekspozicije koje su dobijale izričito drugačiji tretman. Filmovi nisu naglašeno zlonamerni kad je u pitanju ova dinamika, ali je ona ipak prisutna, a utoliko su neprijatnije za gledanje te scene sada u zemlji kojoj bi njen aktuelni predsednik mogao generalno gledano da se opiše na sličan način.

Ima tu i drugih delova koji nisu tako dobro ostarili, i u pogledu Misterije i čitavog serijala. Vil Farel, kao arapski zlikovac "Mustafa", ima zatamnjenu kožu i pojavljuje se sa zagaravljenim licem. Takođe, čitavom trilogijom se provlači anti-azijski stav — čak i ako zanemarimo Bondom inspirisanu parodiju "Rendoma Taska", zasnovanog na jednako sirovoj ali ćutljivoj azijskoj desnoj ruci "Odd Job-u" iz Goldfingera , hoda se po tankoj liniji između omaža i potpunog neukusa. Bio je tu i "Mr. Roboto", čije su japanske replike titlovane na podlozi od čisto belog nameštaja njegove kancelarije; u Zlatnom udu, Pauers sreće azijske bliznakinje po imenu "Fuk Mi" i "Fuk Ju", tinejdžerke sa kojima flertuje na žurki, što je prvi suptilan trenutak u serijalu da Pauers seksualno obleće žene koje deluju kao da nemaju dovoljno godina da zakonski piju alkohol. To je poznata praksa ne samo za Holivud, već i za Majersa; njegova prethodna franšiza Vejnov svet ophodila se prema Azijcima i azijskoj kulturi na sličan način.

U maju prošle godine, Džej Rouč je citiran u članku za Independent kada je izjavio da on i Majers i dalje razmatraju mogućnost za četvrti deo o Ostinu Pauersu. Vrlo je verovatno da će jedan takav projekat morati ozbiljno da preispita sopstveni univerzum ako ikad ponovo želi da dospe na veliko platno. Proces će vrlo verovatno proći kao i njegov naslovni junak: posle polaganog otapanja, naći će se u jednom potpuno novom društvu.

Pratite Trea Džonsona na Tviteru

Još na VICE.com

"Paklene ulice", najbolje sapunice

Kantri muzika je prepuna aluzija na drogu

Kako kultura memova okreće tinejdžere marksizmu